Svi smo mi ljudi i svi imamo svoje mane. Teško je, ali možemo da ih ispravimo samo ako to zaista želimo. S vremena na vreme uzmem papir i olovku, napišem šta je to što mi smeta kod drugih ljudi, a s druge strane šta je to što želim da promenim kod sebe. Često u tuđim manama vidim svoje. Zato u ovom postu navodim 5 osnovnih osobina koje najviše cenim kod ljudi. Trudim se da ih poštujem, jer zastupam tvrdnju da se drugi ljudi prema nama ponašaju isto kao što se i mi ponašamo prema njima. :)

1. Iskrenost.  

To je osobina koju verovatno svi očekujemo od ljudi oko sebe. Međutim, važno je da i mi sami budemo iskreni kako bi drugi bili takvi prema nama. Od ljudi, naročito od prijatelja, očekujem da mi kažu: 'ta majica ti baš i ne stoji', umesto 'super je', a u sebi misle nešto sasvim suprotno. Očekujem i da mi kažu: 'to što si uradila je glupo i nepromišljeno' ili 'ne možeš tako da se ponašaš' onda kada preteram. Ja sam vrlo otvorena i iskrena osoba i moja parola je: 'što na umu, to na drumu'. Ne provodim vreme sa osobama koje mi ne prijaju i drugi uvek znaju na čemu su sa mnom. Mama me često kritikuje i govori da ne mogu uvek tako, ali ja ne znam drugačije.

2. Pozitivnost

Stvarno ne volim negativne i mrzovoljne osobe. Kada čujem da se neko konstantno žali na školu, na prijatelje, na profesore, manjak novca ili nešto deseto, digne mi se kosa na glavi. Svi mi imamo probleme - oni su neizbežni, ali time što ćemo stalno pričati o njima, nećemo postići da se oni reše. Smejmo se, budimo veseli i pozitilvni i sve ćemo posmatrati iz drugačijeg ugla.

3. Skromnost

I sama sam vrlo skromna i ne volim osobe koje su nezahvalne i kojima nikada nije dosta, o čemu god se radilo. Smatram da svi treba da budemo zadovoljni svojim životom, okruženjem i onim što imamo, jer neko možda ni to nema. Moja najbolja drugarica ponekad pretera u smislu 'ne sviđa mi se nijedna moja majica', a ima ih na desetine i sve su baš lepe ili 'blago tebi, ti imaš...' Najvažnije je da naučimo da živimo na najbolji način sa onim što posedujemo.

4. Darežljivost

Jako cenim osobe koje drugima pružaju, ako ne materijalnu, onda neku drugu vrstu pomoći. Darežljivošću smatram kada neko podeli užinu sa tobom ukoliko si zaboravio novac kod kuće, pozajmi ti knjigu koju nemaš kako bi naučio nešto, pomogne ti oko domaćeg itd. 

5. Vaspitanje
Ne volim da provodim vreme sa osobama koje mnogo psuju, koje ne znaju da ustupe mesto starijim ljudima u autobusu, koje ne znaju da se jave na ulici itd. Mislim da je jako važno da ljudi sa kojima smo u direktnom i svakodnevnom kontaktu imaju osnovno vaspitanje. Jako cenim pristojne i kulturne osobe.

Šta smatrate svojom najvećom vrlinom?
Koje osobine su vam najvažnije kod prijatelja ili uopšte osoba sa kojima ste bliski?

Stavljam minimalno šminke na svoje lice, jer ne volim da je nosim kada idem u školu. Trenutno koristim ovaj B.U. dezodorans i novi body sprej iz Avona, čiji miris obožavam!

Još jednom pregledam da li sam sve spakovala u torbu prethodne večeri.

Uzimam vodu iz frižidera i stavljam je u ranac.

Ako mi ostane malo vremena, a uglavnom ostane, pregledam šta ima novo na Instagramu ili po portalima.

Obuvam starke...

...i izlazim iz kuće.

Nakon toga, jasno je, nađem se sa drugaricom na ćošku jer živi jednu ulicu dalje od mene, i zajedno idemo na autobusku stanicu. Autobus nam je već oko pola 7. Do 14h sam u školi. Nekada se desi da imam manje časova i dođem oko pola 1, ali to se dešava vrlo, vrlo retko. :)

Nadam se da vam se post dopao. Družimo se i sutra u novom postu iz rubrike koju svi volite, zbog čega mi je izuzetno drago. :) Želim vam uspešnu predstojeću radnu nedelju!

Danas je subota, moj dan za odmor. Bez alarma, bez izlaska iz kuće, bez ustajanja iz kreveta, u pidžami. Tokom raspusta, ovakvih dana ima mnogo više, a tokom školske godine, kada to nije moguće, imam potrebu da jedan dan u potpunosti izdvojim za sebe. Uz propuštene videe na YouTubu, uz omiljene serije i neke nove filmove ili uz gomilu knjiga koje radnim danima iz jednostavnog razloga ne stižem da otvorim. Naseckam malo voća, napravim banana smoothie, pripremim kafu, kosu pokupim u punđu i ne marim za to što grozno izgleda, pokrijem se toplim ćebetom, uzmem laptop i telefon, knjigu ili časopis i celog dana uživam u svom miru.

Kako vi provodite svoju subotu - radno ili odmarajući se poput mene? :)

Iako je subota moj dan - i blog je moje zadovoljstvo, te vam iz tog razloga pripremam jedan collab post za sutra. Čitamo se ujutru na blogu. :)

I tako, odlučih da danas umesto (krcatim) autobusom u 13:15, dođem onim u 13:30, nadajući se da u njemu ima manje đaka, ali ispade isto (ili još gore). Dovukla sam se do kuće, bacila torbu i odjednom mi je sinulo da je danas PETAK. Oh, konačno! Istini za volju, ova nedelja mi je, isto kao i prethodne dve, prebrzo prošla! Međutim, vrućine me dovode do ludila. Nikada se do sada nije dešavalo da u septembru temperatura bude i do 40 stepeni. Kada je škola u pitanju, ove tri nedelje su u svakom smislu bile opuštene. Odlučih da vam ih malo prepričam, jer već od sledeće počinje ludilo učenja, pa se verovatno, sem moje glave u knjizi po ceo dan, neće ništa interesantno dešavati. Spremite kaficu i čaj, pa kao i ja, ovaj dan iskoristite za pisanje, čitanje blogova ili časopisa, ili možda za nadoknadu neaktivnosti na društvenim mrežama... vikend je ispred nas!

Po prvi put mi se dešava da mi glava pada (da, stvarno pada) na časovima. Držim je kao da će se svakog momenta sručiti na svesku ispred. Valjda još uvek ne mogu sasvim da se prilagodim. Dobili smo neke toliko dosadne predmete, poput logike sa etikom, što dođe kao filozofija, a o profesoru filozofu ne moram ni da vam govorim, pretpostavljam da sve razumete (misli da se po tabli piše prstima umesto markerom). Još uvek učimo nove lekcije, mada polako počinju da nam najavljuju kontrolne i odgovaranja, što je i bilo očekivano. Ja sam u sredu dežurna i vrlo sam srećna zbog toga, s obzirom na to da nam je sreda, bar po časovima, jedan od najgorih dana!

Uspešna sam po pitanju hrane koju unosim u sebe. Očekivala sam da ću već prvog dana škole poleteti za ogromnim parčetom pice, pomfritom ili big čipsom, ali držim se. Od 20. jula brojim kalorije (sorry mama) i opsednuto pazim šta jedem. Ako kažem koliko sam smršala, mama će me ubiti, ali ja sam sada zadovoljna time kako izgledam. I ponosna sam na sebe zbog ova dva meseca. :)

Pre otprilike dve nedelje sam bila u BIG-u i kupila sam neke nove stvarčice za jesen - zimu. Najviše stvari sam kupila u New Yorkeru, nekako mi se izbor stvari tamo najviše dopada. Planirala sam da vam ubacim neki outfit post i biće sigurno, samo da nagovorim nekoga da me fotografiše, a i da nađem dovoljno vremena.

Ove nedelje sam nekako posebno raspoložena za eksperimentisanje u kuhinji. Stalno sam nešto pravila, pronalazila neke interesantne recepte, pa nemojte da se iznenadite ako na blogu malo češće počnem da izbacujem recepte, trenutno sam u tom fazonu. :)

Do sada nisam kupovala Cosmopolitan i sasvim slučajno sam ga uzela dok sam kupovala nešto drugo u prodavnici. Nije tip časopisa koji ja najviše volim da čitam, jer nisam preterani ljubitelj mode, ali može štošta interesantno da se pročita.

 

Napisala sam novi tekst za Famozu. Možete da ga pročitate OVDE. Pisala sam o tome kako možete da uštedite novac. Nadam se da će vam moji predlozi bar delimično pomoći, jer i ja tako radim, pa uvek sebi mogu da priuštim po neku sitnicu. Trudiću se da moji tekstovi na Famozi izlaze na svake dve nedelje.

Da ne zaboravim - moja drugarica je (konačno) otvorila svoj kanal na YouTubu. Ona je veliki ljubitelj šminke i kozmetike i ima želju da stvarno uspe u ovome, pa bi joj značilo kada biste je zapratili i pogledali njen prvi video. Biće redovna i biće mi stvarno drago ako uspe u ovome što radi.

 Njen prvi, uvodni video, pogledajte OVDE.

Primetili ste da ovaj post nosi naziv #mylife i svi sledeći postovi ove tematike će biti označeni isto, prosto kako bi i vama i meni bilo lakše, kako bi svi postovi bili klasifikovani i kako bi lakše mogli da odlučite šta želite da čitate. Kliknete na oznaku i pojave vam se svi postovi na ovu temu. :)

Da li je i vama već počelo ludilo u školi?

 Kako se opuštate u pauzama od učenja ili generalno u vremenu za sebe? 

 Želim vam lep vikend!

U prethodnom postu sam vas pitala da li želite da vam napišem recept za slane mafine koje ja najčešće pravim. Odgovor je, kako sam i očekivala, bio potvrdan, pa ćete u nastavku moći da vidite koji su to sastojci potrebni i na koji način možete da napravite ovakve mafine. :) Pre nego što počnemo, želela bih da naglasim da će od sada svi recepti koje ću pisati nositi naziv rubrike #pravo-iz-kuhinje. :)


Potrebni sastojci (za 12 mafina) su:

- 3 jaja;

-  1 čaša jogurta;

- pola čaše ulja;

- 1 kesica praška za pecivo;

- 15 kašika brašna;

- 1 kašičica soli;

- oko 150 grama salame 

(može i manje, tj. oko 100 grama, ali ja volim da stavim malo više);

Umutite mikserom belanca i potom u njih dodajte žumanca. To malo mutite dok se ne sjedini, a onda polako dodajte sve ostale sastojke po redu kako sam vam napisala gore među sastojcima. Salamu iseckajte na kockice, preporučujem da to budu što manje kockice jer je tako lepše. Salamu umeštajte varjačom u smesu. Dobićete dosta gustu smesu, ali baš tako i treba, da ne mislite da ste uradili nešto pogrešno.

Smesu podelite u kalupe, ubacite je u zagrejanu rernu (150 stepeni) na 15-ak minuta. Već posle 10-ak minuta u rerni počnite da pratite da li su pečeni. Čim porumene, vadite ih iz rerne, ostavite minut - dva da odstoje, a onda ih izvadite na tanjir. :)

Ja ih najčešće jedem uz jogurt, a dva ili tri mafina su vam sasvim dovoljna za večeru ili doručak, jer su izuzetno siti. Nadam se da ćete isprobati ovaj recept, a ako ga isprobate, obavezno mi pišite kako su vam se mafini dopali. :)

Ćaos drugari, kako ste? Kako ste preživeli ovu nedelju u školi? :)
Hvala vam na svim divnim komentarima u prethodnom postu. Ja sam veoma zauzeta školom i obavezama u kući, pa nažalost ne mogu da stignem da vam odgovorim. Želela sam samo da vam kažem da je mama operisana pre par dana, oseća se dobro i danas dolazi kući. Naravno, sledi joj strogo mirovanje do banjskog oporavka, ali važno je da je najgore prošlo i da nam se vraća kući, ipak je bez nje sve prazno. U narednom periodu ću morati da brinem o njoj i da je štedim, ali trudiću se da postovi izlaze onoliko često koliko to bude bilo u mojoj moći. Danas vam donosim post u vezi svoje popodnevne rutine, tj. rutine nakon što dođem iz škole. Nadam se da će vam se post dopasti. :)

Čim uđem u kuću, skidam jaknu, ostavljam torbu i odmah ulećem u WC. Pranje ruku je prvo na tapeti.

Obavezno skinem ono malo šminke koju imam na licu, a to su najčešće maskara i korektor. Ne volim da imam ni trunku šminke kada sam kod kuće, jer se prosto ne osećam prijatno.

Presvlačim se u odeću 'za po kući', a to su najčešće helanke, majica kratkih rukava ili dukserica kada je ovako hladnjikovano kao sada.

Kao Snupi, uzimam ćebence i nosim ga u dnevnu sobu. Poslepodne sam sama kod kuće, pa sam celog dana u dnevnoj.

Nakon toga podgrevam ručak. Tog dana sam imala belu čorbu sa povrćem, koju obožavam, i belo pohovano meso koje volim da jedem sa krem sirom. :)

Nakon ručka, ostatke odnesem psu, nahranim Čarlija, pa onda operem sudove.

Potom legnem, uzmem laptop, pogledam neke videe na YT-u, pročitam postove, napišem ili dovršim svoj, gledam TV itd.

Ako nemam ništa da učim, onda uglavnom uzmem da čitam neki časopis, a ako imam da učim, onda se preselim u sobu, prikupim knjige i sveske, olovke i markere i polako krenem sa najomraženijom obavezom, ali podnese se i ona nekako. :D

Kada završim sa učenjem, operem kosu. To radim svakog drugog dana. Nikada je ne sušim fenom, ostavim je da se prirodno osuši. Samo kada negde žurim, onda sam prinuđena da ga iskoristim.

Par sati nakon pranja kose obavezno je i opeglam. Znam da je grozno što to radim na svaka dva dana, ali kosa mi je užasno talasasta, a pošto je pritom i do ramena, izgledam kao da me je udarila struja ako je ne opeglam. :D

Najčešće večeram oko 19h. Jakoooo volim da eksperimentišem u kuhinji, do te mere da imam aplikaciju sa receptima i uvek pronađem neke interesantne recepte koje sprovedem u delo. Ovo što vidite na slici su slani mafini koji su preukusni! Jela sam ih uveče, a onda ih ujutru ponela u školu i uopšte nisu bili suvi ili manje ukusni. Ako želite, mogu da vam napišem recept u jednom postu. Prave se za manje od pola sata (od toga vi radite 15 minuta, ostalih 15 se peku) i zahtevaju osnovne sastojke koje sigurno imate u kući.

Nakon večere, moja popodnevna rutina se završava. Večernja rutina koju imam je zapravo totalno neinteresantna, pa vam o njoj neću pisati. Sve što radim je: tuširanje, pranje zuba, čišćenje lica, pakovanje torbe, nameštanje kreveta, podvlačenje pod ćebe i gledanje TV-a, a od 22 do 23h najčešće zaspim. Ipak ustajem pre 6, pa je to i očekivano. :)

Pozdravljam vas do sledećeg posta!

Danas sam tu, sa jednom, po mom mišljenju važnom temom, a ona ima veze sa verovatno najvažnijom osobom u životima svih nas - majkom. Majka je osoba koja nas donese na ovaj svet,  žena koja nas čuva kao malo vode na dlanu, uz koju načinimo prve korake i izgovorimo prve reči. Sada se verovatno pitate, 'a gde je tu tata?' Tačno - i on zauzima važno mesto u našim životima, ali ja smatram da su majke stub porodice. Najčešća obaveza tata je da rade 8 ili par sati više sati dnevno, a obaveze mama su da, sem tih 8 sati, peru veš, peglaju, usisavaju, brišu prašinu, kuvaju, peru sudove, a povrh svega da budu uz decu, da im pomažu, daju savete, uče sa njima dok su mali i da se trude da im ispune slobodno vreme... Muškarci možda važe za jači pol, ali žene i majke sav teret nose na svojim plećima i zaslužuju svo poštovanje ovog sveta.

Pitate se šta me je zapravo navelo da pišem na ovu temu. Reći ću vam, naravno... Naime, moja mama je jutros otišla od kuće. Ima operaciju. U pitanju je vratna diskus hernija koja je muči već pola godine. Ta operacija je trebalo da se obavi i ranije, ali sada to nije ni važno. U suštini, operacija je poprilično bezazlena, rutinska, ali kičma je to, nikome nije svejedno. U bolnici neće provesti mnogo dana, ali čeka je oporavak u banji u trajanju od mesec dana. Prethodnih dana nas je upućivala u sve. Sada imam zapisano kako se uključuje veš mašina, koje krpe služe za brisanje prašine, koje za brisanje podova, na koju temperaturu podešavam peglu za koju odeću itd. Podelila nam je džeparac, novac za knjige za školu i sve ostalo. Poslednjih dana, kako se njen odlazak bližio, tako mi je sve više stvari padalo na pamet. Shvatila sam kako smo i tata i brat i ja naučili da se oslanjamo na nju. Nismo se trudili da mnogo razmišljamo o svemu. Uvek je ona bila tu - da kupi sve što je potrebno, da uradi sve što je potrebno, da nas posavetuje, da nam pomogne. Sada je sve to palo na nas. Moraćemo sami da otvorimo frižider kako bi videli šta je to što moramo da kupimo, moraćemo sami da vodimo računa o tome da li su stvari oprane i opeglane, da li je obrok podgrejan i spreman.

Upravo iz tog razloga, shvatila sam da je moja mama najvažnija figura u mom životu. Istina, nisam to shvatila sada, već mnogo ranije, ali sada sam još uverenija u to da je ona moj jedini i najveći uzor. Imamo i mi sukoba - ja sam tvrdoglava, a ona uvredljiva, ali sve naše sitne svađe i čarke traju najviše sat vremena. Zapitajte se da li biste, ako bi vaša mama iz nekog razloga morala da ode od kuće, znali da funkcionišete bez nje? Ja verovatno ne bih u potpunosti, čak i ako imam dovoljno godina za to.

Ma koliko godina imali i ma koliko samostalni bili, vrlo često nismo svesni o kakvim stvarima sve majke brinu. Tek kada one iz nekog razloga nisu kod kuće na duži vremenski period, shvatimo koliko zapravo ne znamo da brinemo o svim osnovnim stvarima u jednom domaćinstvu. Ne znamo da raspolažemo novcem, ne znamo da napravimo obrok kao što ona to radi, ne znamo da baratamo osnovnim kućnim aparatima itd. One su prosto i jednostavno nezamenljive. :)

A sada, vi meni odgovorite na neka pitanja... :)

Koliko ste vezani za svoje majke?
Da li ste se nekada susreli sa time da vaše mame odu od kuće na neko vreme?
Kako ste to 'preživeli'? 

Ove godine se nešto (čudno) dešava sa mnom, mojom kosom i odlukama povodom njene dužine. Od kada znam za sebe, pa do maja ove godine, ona je bila duga... Loše sam se osećala čak i kada sam trebala da skratim krajeve. Međutim, pod pretpostavkom da sam ove godine konačno mentalno odrasla, poželela sam da napravim promenu. Krajem maja sam je skratila za oko 15 cm, malo do ispod ramena. Svi meni bliski ljudi i prijatelji su bili oduševljeni promenom, a i meni se svidelo kako mi kraća kosa stoji. Tokom raspusta je, prirodno, malo porasla, a u ponedeljak sam je skratila za još oko 5 cm i sada mi je tačno do ramena, možda i malo iznad. Ovo mi se još više dopada. :) Međutim, to što je moja kosa kratka, ne znači da je manje gusta nego ranije. I dalje imam talasastu kosu koju često peglam, a i dalje je peglam po sat vremena baš zbog njene gustine. O češljanju da ne pričam... uvek se mučim. Međutim, ove nedelje sam sa sajta Damb dobila četku kojom sam se iskreno oduševila! Ne verujem da postoji osoba koja nije čula da je Wet Brush jedna od najboljih četki za kosu, a ja sam se sada u to i uverila.

Wet Brush su savršene četke za korišćenje tokom tuširanja, posle tuširanja, u salonima i na plaži. Specijalno su dizajnirane za mokru kosu i vrlo lako raščešljavaju sve tipove kose. 

Tajna ove četke je u novoj tehnologiji i revolucionarnim, specijalnim iglicama koje su čvrste, tanke, vrlo fleksibilne i vrlo lako klize, tako da ne čupaju kosu i ne prave čvorove. Fleksibilnost četke omogućava zaštitu i bezbedno češljanje. Ona masira vlasište i stimuliše cirkulaciju. Prilikom češljanja Wet Brush četkom, vaša kosa se ne lomi i ne čupa. Ova četka je sasvim pogodna, kako za mokru, tako i za suvu kosu.

Četku sam isprobala i na mokroj i na suvoj kosi. Oduševila sam se sa kojom lakoćom je očešljala moju kosu nakon pranja, a svakodnevno sam je češljala i dok je bila sasvim suva. Iglice su maksimalno elastične, prilagođavaju se kosi, klize kroz nju i ni u jednom momentu nisam osetila da me ova četka čupa. 


Moja je u zelenoj boji, dok je deo na kome stoje igrlice žute boje. Četka je iz Neon kolekcije, a na sajtu možete  da pronađete četke u nekim drugim bojama i iz nekih drugih kolekcija. Postoje one koje su jednobojne, ali i one koje imaju neke preslatke dezene. Mislim da ova četka, sem ličnog korišćenja, može da posluži i kao sjajan poklon. :)

Osim četke, dobila sam i neke Marakesh uzorke. Sve sam ih odvojila od kartončića, ali ih još uvek nisam isprobala. Čula sam da su odlični, pa jedva čekam da ih istestiram, ne sumnjam da su sjajni.



Još jednom - četka je sjajna i verujte mi, vredi priuštiti je. Mene je iskreno oduševila i od srca vam preporučujem nju, a pre svega sajt putem kog sam je i dobila. Sasvim je pouzdan, a četka vam stigne za jedan dan. Sve preporuke!

SAJT ZA NARUČIVANJE ČETAKA: Damb d.o.o.

FEJSBUK STRANICA: The Wet Brush Srbija

INSTAGRAM PROFIL: damb_doo