Iza mene je jedan poprilično buran, ali zanimljiv mesec. Zasigurno jedan od onih koje ću zauvek pamtiti. Postala sam brucoš, odslušala sam prva predavanja, zavolela sam određene predmete, zavolela sam Novi Sad i upoznala nove ljude. Period prilagođavanja je prošao. Puna sam utisaka i verovatno ću mnogo toga zaboraviti da vam napišem. No, postova u vezi studentskog života će tek biti i verujem da će vam jednoga dana biti od pomoći. :)


Od kuće sam otišla 2. oktobra, 3. smo imali prijem, narednog dana i predavanja. Bilo je neobično. Stvarno neobično. Mnogo ljudi, a svi nepoznati. Profesori su ostavili mahom dobar prvi utisak. Neki su ga kasnije pokvarili, a neki su nam već dragi i omiljeni, iako je prošlo vrlo malo vremena. :) Upoznavanje sa ljudima je teklo sasvim spontano. U početku smo, naravno, svi bili uzdržani, ali sada opušteno pričamo jedni sa drugima. Situacija je ista kao i u srednjoj školi, s tim što smo na faksu sa osobama koje dele ista interesovanja i možemo lakše da pronađemo zajedničku temu. :)

Počela sam da učim grčki i staroslovenski. Moram da priznam da je neobično učiti mrtve jezike, ali na to gledam kao na nešto što će me u svakom smislu obogatiti. Grčki je, zapravo, vrlo interesantan! Za sada ga bez problema čitam i znam da kažem nešto osnovno o sebi, ali verujem da ću do kraja prve godine znati mnogo više od toga. Profesor grčkog je pravi Grk, pa isto koliko mi grešimo dok pričamo grčki, toliko on greši dok priča srpski, tako da smo otprilike na istom. :) S druge strane, staroslovenski je nešto komplikovaniji i nisam oduševljena njime. Trudim se, čitam i vežbam, ali vidim da će mi to biti jedan od težih predmeta. Što se tiče ostalih predmeta - neki su manje, a neki više zahtevni. Generalno, imamo dosta predavanja i ne dopada mi se kako su raspoređena. Imamo česte pauze od po dva - tri sata, nekada imamo rano ujutru, pa onda opet dolazimo uveče. To zna da bude jako naporno.

Što se tiče života u studentskom domu, jednom prilikom ću napisati poseban post na tu temu, ali za sada sam vrlo zadovoljna. Do faksa mi je potrebno svega par minuta, a menza je odmah pored doma. Sve sobe u domu su dvokrevetne i vrlo su pristojne. Cimerka mi je devojka sa mog smera, tako da učimo isto i uvek možemo da pomognemo jedna drugoj. Mislila sam da će mi kupatilo predstavljati problem, ali zapravo nije toliko strašno. Ukoliko želite da živite u studentskom domu, prvenstveno je važno da imate što bolji prosek u srednjoj (jer brucoši dobijaju najmanje mesta u domovima), a kada ga dobijete, morate da budete prilagodljivi, da shvatite da je dom mesto u kome mora da se deli i da je sve ono što imate - topla soba, topla voda i sasvim pristojni uslovi, i previše dobro za sumu novca koju dajete na mesečnom nivou. :)

Menza... pa, prijatno sam iznenađena. Očekivala sam hranu kao u zatvoru (nije da sam bila u njemu, ali filmovi, serije...:D), ali nije ništa drugačija od one koju jedemo kod kuće. Kuvano povrće, meso, krompir u svim oblicima, čorbe, desert, voće itd. Desi mi se da dobijem nešto stvarno očajno, jer zbog predavanja stignem pred kraj ručka ili večere, ali trudim se da dolazim u prvih sat vremena, jer u tom slučaju uvek dobijem nešto ukusno. Menza je super i mislim da je studentima najjednostavnije i najpristupačnije da se hrane u njoj. Zato je svaki dan dupke puna, u svako doba. :)

Što se tiče svega onoga izvan doma i faksa, moram da priznam da nisam posetila mnogo mesta i da gotovo uopšte nisam fotografisala. Dani su mi bili krajnje ispunjeni i nisam imala mnogo vremena. Bar jedan dan nedeljno sam izdvajala za viđanje sa najboljim drugom i sa drugaricama iz srednje, a svo ostalo slobodno vreme mi je prolazilo u društvu drugarica sa faksa. Verujem da će novembar biti mnogo zanimljiviji, jer već imam u planu da posetim neka mesta i da vam potom pišem o njima. :)

Na Sajam knjiga, nažalost, nisam otišla. To je po prvi put, posle ko zna koliko godina, da sam propustila svoj omiljeni događaj u godini, ali nisam mogla da se uklopim, kasno sam videla da moj faks organizuje posetu Sajmu knjiga i na kraju sam rešila da prosto odem do Vulkana i Lagune kada mi prođu prvi testovi (držite mi fige) i da kupim par knjiga. Kada smo već kod knjiga, već mesec dana čitam jednu i nikako da je privedem kraju. Dobra je, stvarno mi se sviđa, ali u rukama mi je češće knjiga iz narodne književnosti. Kada mi taj čuveni test prođe, obećavam da ću je završiti i da ću vam pisati kompletne utiske. :)

Svaki vikend sam provela kod kuće, jer još uvek nisam toliko jaka da izdržim dve nedelje ili duže bez roditelja i brata. Verujem da će mi u budućnosti biti lakše i da ću bez problema i duže ostajati u Novom Sadu, ali za sada se radujem svakom petku i ne možete da verujete koliko se odmorim i naspavam u tom kratkom periodu. :) Okej, ovaj vikend mi je prošao u učenju, ali ostale sam provela uživajući. Nedelja koja sledi je studijska nedelja, tako da imam svega dva - tri predavanja, ali zato imam dva testa i već večeras idem u dom. Tamo lakše učim, dok mi je kod kuće teže da se koncentrišem.


Kako ste vi proveli oktobar?
Da li vam se desilo nešto posebno?
Da li ste bili na Sajmu knjiga?
Pišite mi, volim da čitam vaše komentare. :)

Sada sa sigurnošću mogu da kažem - ja sam najveći baksuz na svetu! Znate onaj osećaj kada vam se tokom jedne nedelje izdešavaju neke toliko neočekivane i baksuzne stvari, kojima se od muke smejete? E, ova nedelja je moja kada su pehovi u pitanju. Nadam se da ću bar vas animirati nakon sve moje nervoze, mada sam i ja počela da se smejem kada su počeli da se nižu jedan za drugim. :D

Najgora od svih stvari koja je mogla da mi se desi, jeste to što mi se pokvario fotoaparat! Fotografisala sam sasvim normalno, kao i uvek, i samo odjednom se objektiv izvukao do kraja i fotoaparat se izgasio. Pokušavala sam da ga upalim, ugasim, da izvadim baterije i da ih vratim itd. Naravno, ništa nije pomoglo. Automatski sam proguglala da vidim šta mogu da uradim, ali ono što sam uspela da saznam je sledeće: to se dešava kada fotoaparat padne (a moj nikada nije pao) i popravka često košta više od samog fotoaparata. Moj je pod garancijom, danas sam ga odnela u Win Win, gde je kupljen, i kako su mi rekli, biće u servisu od 8 do 15 dana. Ne znam da li će ga zameniti drugim uređajem ili će ovaj popraviti, niti znam kako ću do tada fotografisati, ali iskreno se nadam da će mi telefon proizvoditi fotografije prihvatljivog kvaliteta. Da li se nekome desila ovakva situacija sa fotoaparatom? Prosvetlite me, molim vas!

Poslednje spašene fotografije! :D

Baš to jutro, u utorak, kada mi se desilo sve ovo sa fotoaparatom, bila sam strašno nervozna. Tako nervozna sam krenula u školu i kada sam izašla iz kuće, imala sam predosećaj sam da sam nešto zaboravila. Kada sam ušla u autobus, setila sam se da je to mesečna karta. Srećom, bio je neki dobar kondukter, pa sam dobro prošla. :D

Sledeća grozna stvar jeste prehlada. U ponedeljak sam otišla u školu, i već posle prvog časa sam osećala da me boli sve - od glave, do ruku i nogu. Izdržala sam do poslednjeg časa, a kada sam došla kući, temperatura mi je bila preko 38. Ležala sam, pijuckala čaj, popila tabletu i već sutradan sam se bolje osećala. Još uvek nisam sasvim dobro, ali bolje svakako jesam. I jako mi se dopadaju ovi topli jesenji dani. :)

Bilo je tu još milion smešnih stvari, ali staćemo ovde. Tu je ipak i jedna lepa, koja se tiče Sajma knjiga.
Mislila sam da neću ići, ali ipak idem, i to u subotu. Ako još neko od vas ide, pišite mi, možemo da se upoznamo. Ja ću tamo biti od 11 ili 12 ujutru, pa do 4 ili 5 poslepodne. 

Držite palčeve da mi fotoaparat što pre poprave, jer ne znam da funkcionišem bez njega.
Pozdravljam vas sve, sa nekima se možda i vidim na Sajmu, a ostali će uskoro čitati šta sam ja to interesantno tamo kupila. :)

I tako, odlučih da danas umesto (krcatim) autobusom u 13:15, dođem onim u 13:30, nadajući se da u njemu ima manje đaka, ali ispade isto (ili još gore). Dovukla sam se do kuće, bacila torbu i odjednom mi je sinulo da je danas PETAK. Oh, konačno! Istini za volju, ova nedelja mi je, isto kao i prethodne dve, prebrzo prošla! Međutim, vrućine me dovode do ludila. Nikada se do sada nije dešavalo da u septembru temperatura bude i do 40 stepeni. Kada je škola u pitanju, ove tri nedelje su u svakom smislu bile opuštene. Odlučih da vam ih malo prepričam, jer već od sledeće počinje ludilo učenja, pa se verovatno, sem moje glave u knjizi po ceo dan, neće ništa interesantno dešavati. Spremite kaficu i čaj, pa kao i ja, ovaj dan iskoristite za pisanje, čitanje blogova ili časopisa, ili možda za nadoknadu neaktivnosti na društvenim mrežama... vikend je ispred nas!

Po prvi put mi se dešava da mi glava pada (da, stvarno pada) na časovima. Držim je kao da će se svakog momenta sručiti na svesku ispred. Valjda još uvek ne mogu sasvim da se prilagodim. Dobili smo neke toliko dosadne predmete, poput logike sa etikom, što dođe kao filozofija, a o profesoru filozofu ne moram ni da vam govorim, pretpostavljam da sve razumete (misli da se po tabli piše prstima umesto markerom). Još uvek učimo nove lekcije, mada polako počinju da nam najavljuju kontrolne i odgovaranja, što je i bilo očekivano. Ja sam u sredu dežurna i vrlo sam srećna zbog toga, s obzirom na to da nam je sreda, bar po časovima, jedan od najgorih dana!

Uspešna sam po pitanju hrane koju unosim u sebe. Očekivala sam da ću već prvog dana škole poleteti za ogromnim parčetom pice, pomfritom ili big čipsom, ali držim se. Od 20. jula brojim kalorije (sorry mama) i opsednuto pazim šta jedem. Ako kažem koliko sam smršala, mama će me ubiti, ali ja sam sada zadovoljna time kako izgledam. I ponosna sam na sebe zbog ova dva meseca. :)

Pre otprilike dve nedelje sam bila u BIG-u i kupila sam neke nove stvarčice za jesen - zimu. Najviše stvari sam kupila u New Yorkeru, nekako mi se izbor stvari tamo najviše dopada. Planirala sam da vam ubacim neki outfit post i biće sigurno, samo da nagovorim nekoga da me fotografiše, a i da nađem dovoljno vremena.

Ove nedelje sam nekako posebno raspoložena za eksperimentisanje u kuhinji. Stalno sam nešto pravila, pronalazila neke interesantne recepte, pa nemojte da se iznenadite ako na blogu malo češće počnem da izbacujem recepte, trenutno sam u tom fazonu. :)

Do sada nisam kupovala Cosmopolitan i sasvim slučajno sam ga uzela dok sam kupovala nešto drugo u prodavnici. Nije tip časopisa koji ja najviše volim da čitam, jer nisam preterani ljubitelj mode, ali može štošta interesantno da se pročita.

 

Napisala sam novi tekst za Famozu. Možete da ga pročitate OVDE. Pisala sam o tome kako možete da uštedite novac. Nadam se da će vam moji predlozi bar delimično pomoći, jer i ja tako radim, pa uvek sebi mogu da priuštim po neku sitnicu. Trudiću se da moji tekstovi na Famozi izlaze na svake dve nedelje.

Da ne zaboravim - moja drugarica je (konačno) otvorila svoj kanal na YouTubu. Ona je veliki ljubitelj šminke i kozmetike i ima želju da stvarno uspe u ovome, pa bi joj značilo kada biste je zapratili i pogledali njen prvi video. Biće redovna i biće mi stvarno drago ako uspe u ovome što radi.

 Njen prvi, uvodni video, pogledajte OVDE.

Primetili ste da ovaj post nosi naziv #mylife i svi sledeći postovi ove tematike će biti označeni isto, prosto kako bi i vama i meni bilo lakše, kako bi svi postovi bili klasifikovani i kako bi lakše mogli da odlučite šta želite da čitate. Kliknete na oznaku i pojave vam se svi postovi na ovu temu. :)

Da li je i vama već počelo ludilo u školi?

 Kako se opuštate u pauzama od učenja ili generalno u vremenu za sebe? 

 Želim vam lep vikend!