Pisanje sastava mnogima predstavlja pravu noćnu moru. Kako sam jedno vreme pisala sastave na internetu, iz čiste razonode, često sam dobijala pitanja kako pisati dovoljno kvalitetne sastave ili kako pisati ako ti to baš i ne ide od ruke. Činjenica je da profesori u osnovnoj i srednjoj školi ne traže od đaka da pišu savršene sastave, sa odabranim rečima. Traže da sastavi budu gramatički ispravni i da odgovaraju traženoj temi, a sve ostalo su nijanse. U ovom postu delim sa vama nekoliko saveta koji će vam, nadam se, pomoći da ubuduće pišete nešto kvalitetnije sastave. Zapamtite da ne morate da imate sjajan talenat za pisanje. Trud je često daleko iznad toga.
1. INFORMIŠITE SE O TEMI O KOJOJ PIŠETE
Veoma je važno da ste informisani o onome o čemu pišete. Ukoliko, na primer, treba da pišete o tome koliko nam je Vuk Karadžić doprineo, prvo morate da ''upoznate'' njegov život i njegov rad. Stoga, knjigu u ruke i naučite ili naprosto izdvojite na papir sve što je potrebno i što će vam biti korisno za sastav, pa tek onda napišite isti. Isto važi i za bilo koju drugu temu, čak i slobodnu - morate da budete informisani, jer će, u suprotnom, sastav biti pun nabacanih, možda i netačnih informacija, a to nije dobro.
2. PRONAĐITE MOTIVACIJU NA INTERNETU
U većini slučajeva niste sigurni o čemu tačno treba da pišete, čak i ako se profesor potrudio da vam pojasni i uprosti. Delimično razumete, ali ne želite da se udaljite od teme i da pišete o nečemu što nije traženo i obuhvaćeno temom. Verovali ili ne, i meni se dešava da naprosto ne znam odakle da počnem, o čemu da pišem i kako da koncipiram rad. Tada se konsultujem sa internetom i drugim sastavima na istu temu. Pročitam ih, pogledam na koji način su napisani, šta je obuhvaćeno u njima i naposletku izađem sa interneta i, tako motivisana, počnem da pišem svoj rad.
Oprez: Pripazite da vaš sastav ne bude plagijat. Ne prepisujte čitave rečenice ili delove sastava sa interneta. Profesori to lako mogu da shvate, a onda ste nadrljali. Internet služi samo kao leglo inspiracije i može delimično da vam pomogne i da vas motiviše.
3. NAPRAVITE KONCEPT RADA
Pripremite papir i olovku i ispišite o čemu otprilike želite da pišete u sastavu. Ako, na primer, imate temu Lik Ane Karenjine, odrednice mogu da mogu ko je bila Ana, zbog čega je posebna kao lik, njen fizički izgled, njene osobine, njeni dobri i loši postupci i sl. U razradi se koncentrišite na činjenice i na ono što je navedeno u romanu, dok u zaključku možete da iznesete svoje mišljenje i da kažete da li odobravate njene postupke, te da li je smatrate pozitivnim ili negativnim likom u romanu. Isto važi i za sve druge teme - bile one iz književnosti ili pak slobodne. Važno je da imate koncept rada, jer će onda samo sastavljanje lakše teći.
4. PIŠITE NA OSNOVU KONCEPTA
Krećite se po konceptu i ispisujte pasus po pasus. Ne morate da idete redom, već nasumično, u zavisnosti od toga šta vam se najviše piše. Daću drugi primer, slobodnu temu, npr. Osoba koje me motiviše. Po konceptu bi otprilike bilo ko je ta osoba, kako je postala uspešna, zbog čega je posebna, šta je korisno uradila, zbog čega vas motiviše itd. Na papir nabacajte pasuse, npr. napišite šta je korisno uradila ili kako je postala uspešna, a kada vam, nekoliko sati kasnije naiđe inspiracija, napišite zbog čega je posebna, šta predstavlja u vašem životu itd. Kada svi pasusi budu završeni i kada precrtate svaku stavku iz koncepta, naprosto slažite pasuse po nekom redu i krajnji rezultat biće gotov sastav.
5. ISPRAVITE GREŠKE
Bilo bi idealno kada biste imali nekoga ko je dobar u pisanju i ko bi mogao da pogleda vaš sastav i da ispravi sve ono što ne smatra valjanim. Ja sam ta koja je pomagala prijateljima u školi, a isto to radim i sada, prijateljima i rođacima koji je i dalje pohađaju. Meni to ne oduzme više od pola sata, a njima znači i sastav dobije sasvim drugačiju, bolju dimenziju. Međutim, ukoliko ste prepušteni sami sebi, dobro iščitajte sastav, ispravite pravopisne greške ili obrnite red reči u rečenici ukoliko vam se na drugo ili treće čitanje učini da tako bolje zvuči.
BONUS SAVETI:
- UVOD i ZAKLJUČAK ne treba da budu dugi. U UVODU u nekoliko rečenica napišite o čemu će biti reči u sastavu. U ZAKLJUČKU iznesite svoje krajnje mišljenje o temi o kojoj ste pisali.
- U RAZRADI ne koristite duge rečenice. Stavljajte tačku i započnite novu rečenice gde god je to moguće, jer duge rečenice najčešće ne govore ništa.
- NE PREPRIČAVAJTE. Ukoliko treba da pišete o nekom književnom delu, važno je da ga ne prepričavate. Profesori su dato delo pročitali i znaju o čemu se u njemu radi, stoga nema potrebe da ponavljate. U redu je da pišete o čemu se radi u delu, ali obavezno provlačite svoje stavove - slaganja, neslaganja, poistovećivanje sa likovima itd.
- Najbolji sastavi imaju JEDNU I PO DO DVE STRANE A4 FORMATA. Nijedan sastav koji sam napisala nije bio duži od dve strane, a mnogi koji su pisali sastave na tri, četiri, pet strana su dobijali niže ocene, jer su vrteli istu priču i ništa što su napisali nije bilo dovoljno dobro i efektno.
- RAZDVAJAJTE SASTAV NA CELINE. Prelazite u novi red i ulačite po dva prsta kad god s jedne podteme pređete na drugu. Na primer, u jednoj celini pišite o fizičkom izgledu junaka, u drugoj o njegovim karakteristikama, u trećoj o njegovim postupcima itd. Preglednije je i tačnije.
Nadam se da su vam navedeni saveti bili od pomoći i da ćete ubuduće pisanje sastava podnositi nešto lakše. Čujemo se u narednom postu!
ANJA.