Prošlo je 5 godina od kako smo završili osnovnu školu. Strogim nastavnicima prećutno smo oprostili, pod naletom novih briga stare smo zaboravili, a u sećanju su ostali samo oni najlepši trenuci. Škole u prirodi, dvodnevne i trodnevne eskurzije, žurke, rođendanska slavlja, zezanja sa nastavnicima i provale kojima se i danas slatko smejemo. Sinoć smo se ponovo okupili. Doduše, ne svi, ali bili su tu oni ljudi sa kojima sam provela najlepše godina života. Sa nekima sam išla u vrtić i u osnovnu, sa nekima u osnovnu i u srednju, ali činjenica je da su svi oni, ma koliko bili udaljeni, deo mene. Bitan deo mene. Sa nekima se sada vrlo retko čujem i vidim, ali to su oni prijatelji sa kojima ću uvek moći da se ispričam, makar se ne videli i ne čuli godinama. Znam da ću, u bilo kom trenutku svog života, moći da računam na njih. Kao, uostalom, i oni na mene.

Sinoć se opet začulo školsko zvono. Popeli smo se stepenicama, s osmehom na licu gledali hodnike kojima smo trčali, ušli smo u učionicu u kojoj smo provodili vreme od petog do osmog, seli smo u školske klupe i osećali se tako odraslo. Doduše, ne znam za druge, ali ja jesam. Pre 5 godina sam u toj učionici sedela u starkama, a juče sam bila u štiklama. Pre 5 godina nisam znala šta želim od života, a sada studiram, pišem i radim ono što me istinski ispunjava. Pre 5 godina bila sam mala devojčica, a sada to više nisam.

Veče smo proveli uz muziku i igru. Smejali smo se, pričali i prisećali se starih vremena. Bilo je lepo. Stvarno lepo. Toliko da mi žao je što ćemo se na istom mestu naći tek kroz 5 godina. I to možda ne svi. Ko zna gde ćemo biti tada. Gde god bili, važno je da budemo srećni. I da se ponekad setimo jedni drugih. I da budemo svesni da smo u toj osnovnoj stekli prijatelje za ceo život.


Neko se bolje snađe u osnovnoj, neko u srednjoj, ali činjenica je da su i jedna i druga neverovatno važne. One nas izgrade. Ti ljudi koje tamo upoznamo učine da sa 20 godina kažemo sebi da smo skoro kompletne osobe. Neki nam pokažu šta je prijateljstvo, neki nas iznevere i daju nam pouku da u životu nije sve tako sjajno i da prosto moramo da doživimo i razočaranja. Pored prijatelja, i ti nastavnici i generalno sve te uspomene koje imamo su strašno važne i kakva god osećanja u nama izazovu u momentu kada se dese, zahvaljujući njima smo sada takvi kakvi smo.

Možda sam srednju volela malo više od osnovne, ali, verujte mi na reč, sve ono loše po čemu sam pamtila osnovnu isparilo je tokom godina. Sada eventualno mogu da navedem nastavnicu fizike koja mi je bila prava noćna mora, ali osim nje, pamtim isključivo lepe stvari. Stoga, ako ste još u osnovnoj, uživajte u njoj. Možda vam nije toliko lepo i možda jedva čekate da izađete iz nje, ali kada napunite 20, loše uspomene će naprosto isprariti i sećaćete se samog onog najlepšeg. Verujte mi na reč.



Kakve vi utiske nosite iz osnovne?
(ukoliko ste je završili, naravno)

Čujemo se uskoro! :*

Pre godinu i po dana objavila sam prvi i jedini Q&A post. S obzirom na to da je već mesecima na listi najčitanijih postova na mom blogu, shvatila sam da je vreme da svojim novim, a i starim čitaocima, pružim priliku da me malo bolje upoznaju. Nisam želela da pravim još jedan Q&A post, već sam rešila da vam predstavim sebe kroz 30 činjenica. Ukoliko imate neka konkretna pitanja, slobodno mi pišite u komentarima, a ja ću vam vrlo rado odgovoriti.

1. Iako studiram srpsku književnost, sebe u budućnosti vidim kao novinarku/blogerku.

2. Izuzetno sam vezana za svoje roditelje. Plačem kada god, krajem vikenda, treba da se vratim u Novi Sad, iako mi je i tamo zaista lepo.

3. Nisam ljubitelj kuvanih jela. Bez problema mogu da živim na suvoj hrani - na proizvodima iz pekare, na grickalicama i slatkišima.

4. Pišem levom rukom, i to vrlo uredno i lepo, što je, kažu, neuobičajeno za levoruke. Neobično je što baš niko u mojoj užoj i široj porodici nije levoruk.

5. U horoskopu sam riba, podznak škorpija.

6. Kada mi nešto nije po volji ili kada mi neko ne odgovara, to se odmah vidi na meni. U prvom slučaju se povučem u sebe, ćutim i nisam vesela kao i obično, a u drugom slučaju postanem santa leda prema toj osobi. Teško mi je čak i da je gledam.

7. Ne znam da pokazujem osećanja, tj. nećete me čuti kako govorim ''volim te'' ili videti kako grlim i ljubim mamu, tatu, drugarice i sl., ali ako vam pomažem, ako mi nije teško da bilo šta učinim za vas, ako sam u vašem prisutvu opuštena i brbljiva, znajte da vas obožavam!

8. Previše sam fina i porodica i prijatelji mi često ukazuju pažnju na to. Kada kažem previše fina, mislim na to da jako retko psujem, ne volim da izlazim, ne pijem alkohol itd. Ne kažem da je to loše, zapravo je super, ali trebalo bi da budem malo opuštenija. Zbog sebe.

9. Često se razočaram kada shvatim da sam ja bila ta koja je održavala prijateljstvo i koja je od određene osobe pravila savršeno biće, a kasnije vidim da me ta osoba nije posmatrala na isti način i/ili da me je iskorišćavala. Trudim se da naučim da nisu svi ljudi dobri.

10. Ne volim da gledam TV. Ne kažem, ima dobrih kanala i povremeno bacim pogled, ali prosto nisam navikla da sedim ispred televizora. Sve što mi treba, ja pogledam na internetu.

11. Iako ne volim da se bavim sportom, volim da gledam sve sportske događaje. Ne volim jedino fudbal, dok mi je tenis najdraži.

12. Strašno sam nestrpljiva. Do te mere da, ako mi sada padne na pamet da nešto fotografišem, ja to odmah moram da uradim, čak i ako sunce u ovom momentu najviše greje. Ako mi padne na pamet da nešto napišem, ustaću u 4 ujutru. Ako baš sada želim neku novu stvar, dosađivaću mami i tati dok ne popuste. Mama kaže da mi je nestrpljivost najveća mana.

13. Moje omiljeno godišnje doba je proleće. Ako moram da biram između leta i zime, uvek biram zimu. Prvenstveno zbog praznika koje obožavam, a i onda i zbog toga što mi niže temperature više prijaju.

14. Plašim se zubara.

15. Ne volim kada me ljudi pitaju da li zarađujem od bloga, da li dobijam neke stvari, da li od bloga imam neku korist i sl. Posebno mi je neprijatno kada me to pitaju ljudi koji mi nisu toliko bliski.

16. Ne volim da zabadam nos u tuđe živote. Smatram da će mi svako reći ono što želi i ono što smatra da treba da znam, onda kada mu to bude odgovaralo. U skladu sa tim, ne volim kada se neko meša u moj život i kada je previše radoznao. Tek tada mu neću ništa reći.

17. Ne gotivim ljude koji pametuju, koji su puni sebe i koji žele da sve bude po njihovom.

18. Ja sam verovatno najtolerantnija osoba koju možete upoznati! Mogu sa svima, mogu sve da trpim, retko kada ću se buniti i reći da mi nešto ne prija. Verovatno ću sve zadržati u sebi i pokušati da se prilagodim osobi/situaciji.

19. Nemam pojma da se šminkam, niti volim da se šminkam. Na dnevnom nivou koristim korektor, maskaru i olovku za obrve. Međutim, kada odem u Lilly ili u DM sa drugaricama, za skoro svaki proizvod znam da li je dobar ili ne, jer neprestano gledam YT videe i obaveštena sam o svemu!

20. Kada mi je potrebna neka informacija, pretrešću sve da je pronađem. Neumorno ću pretraživati po internetu, ispitivaću osobe iz svoje okoline itd. Nemate pojma šta sam sve u stanju da ''iskopam'' i na koji način.

21. Ne volim da provodim vreme sa malom decom. Ne znam na koji način da ih zabavim, često su mi naporna i uopšte nisam ona osoba koja se oduševljava kada vidi malo dete.

22. Ja sam ona osoba koja čini sve da pomogne i ugodi drugima, dok sebe u većini slučajeva stavljam na poslednje mesto.

23. Retko plačem, a još ređe plačem pred drugim ljudima. Najčešće se isplačem u kupatilu ili pred spavanje.

24. Gadim se na stopala. I svoja i tuđa. U skladu sa tim, ne volim da nosim otvorenu obuću.

25. Ne volim svađe, a zapravo i ne znam da se svađam. Kada me neko povredi, u tom momentu prećutim, ali zato se par minuta kasnije zapitam da li sam ja kriva (iako uglavnom nisam) i ne mogu da zaspim dok ne rešim problem sa tom osobom.

26. Volim da dam novac ljudima na ulici, ali samo onima koji se trude da ga zasluže - onima koji sviraju bilo koji instrument, plešu i generalno čine nešto lepo, pozitivno i interesantno.

27. Mogu da izdržim ceooo dan, a da ne odem u WC, jer ne volim da idem u javne toalete.

28. Volim da eksperimentišem u kuhinji, mnogo više nego da obavljam poslove poput usisavanja, brisanja prašine ili ribanja (što mama više preferira).

29. Kada pomislim na studentski život, prvo što mi pada na pamet su moja cimerka, dom i društvo. Faks mi je tu negde na sredini. Redovno idem na isti, učim i polažem ispite, ali se uopšte ne opterećujem njime, niti mi je prvi na listi prioriteta.

30. Obožavam da budem budna do kasno, ali isto tako ne volim da ustajem posle 11, jer osećam da mi tako prebrzo prođe dan.


Nadam se da ste me sada malo bolje upoznali. Da li delimo neke osobine? Sigurna sam da ste se i sami pronašli u nekim činjenicama, a pišite mi i u kojim. Čujemo se uskoro!

Šta je to što nedostaje jednom blogu da bi bio popularan i više čitan? Od čega zavisi da li će određeni blog biti zastupljeniji i čitaniji od nekog drugog? Da li je sreća presudna? Bezbroj je pitanja i bezbroj mogućih odgovara na ista. Isto koliko je do sreće, toliko je do truda i zalaganja. Ništa ne pada sa neba, stoga, ako imate svoj blog ili pranirate da ga otvorite, za vas sam rezimirala 5 faktora od kojih sve polazi i koji zasigurno čine da vaš blog bude uspešniji i bolji. Ukoliko vas interesuje, skrolujte!

1. ORIGINALNOST / INOVATIVNOST

Vaš blog neće biti čitan ako obrađujete teme koje obrađuju i drugi blogeri. Morate da donesete nešto novo, da budete kreativni i originalni. Potpuno je razumljivo što s vremena na vreme crpite inspiraciju sa drugih blogova ili Jutjub kanala, ali te ideje treba da vam posluže kao polazna tačka. Primera radi, na blogovima i Jutjub kanalima već postoji bezbroj sličnih jutarnjih i noćnih rutina, ideja za ubijanje vremena na letnjem raspustu i sličnih postova/videa i ma koliko to bilo najlakše za napisati, čisto sumnjam da možete da pružite nešto novo i korisno, iz prostog razloga što je već sve rečeno. Znam da je ponekad izuzetno teško doći do dobre i originalne ideje, ali verujte mi na reč - čak i ako pišete ređe, a postovi su vam originalni i zanimljivi, vaš blog će mnogo brže napredovati i biće znatno uspešniji. 

2. INSTAGRAM

Instagram je već neko vreme najpopularnija društvena mreža. Putem Instagrama ljudi lako mogu da vas primete i da upravo preko njega i saznaju za postojanje vašeg bloga. Naravno, važno je da imate inspirativan i izgledan nalog. Pod tim mislim da treba da editujete svoje fotografije, da ubacujete određene efekte i da gledate da se fotografije slažu, tj. da budu u feedu. Lep nalog će najpre privući nove pratioce, a osim što će oni početi da prate vas i vaš blog, vrlo je verovatno da ćete se međusobno upoznavati i preporučivati jedni druge. 

3. POSVEĆENOST

Blogu (ali i Instagramu) morate posvećivati svoje vreme i trud. Znam da je teško kada to nije vaš primarni posao, kada od toga nemate nikakvu dobit i kada se školujete ili radite nešto drugo, ali dobar bloger je, odgovorno tvrdim, neko ko celog sebe daje u ono što radi. Nemate pojma koliko puta sam, pod pritiskom obaveza na faksu, ipak radila na blogu, fotografisala i pripremala postove. Osim toga, retko koji post napišem i objavim istog dana. Uglavnom mi postovi danima stoje u radnoj verziji, dorađujem ih i prepremam dok konačno ne osvanu na blogu. Dakle, trudite se i dajte sve od sebe da postovi koji izbacujete ne budu ovlaš napisani i nekvalitetni. Dorađujte ih dok god ne budu savršeni, bar po nekim vašim merilima.


4. INTERAKCIJA SA DRUGIM BLOGERIMA

Nedavno sam pročitala treći deo Onlajn devojke i jedan Penin post mi je bio posebno upečatljiv. U njemu je pisala o tome kako ne možemo da očekujemo komentare ako i sami ne čitamo i ne komentarišemo postove drugih blogera. Sa tim se u potpunosti slažem. Jasno, nisam u mogućnosti da uđem na sve vaše blogove, iz prostog razloga što zaista nemam toliko vremena, ali gledam da što češće čitam i komentarišem postove blogerki koje pratim. Na taj način im ukazujem svoje poštovanje, koje su i one meni prethodno ukazale ili će to tek uraditi. Dakle - čitajte i komentarišite tuđe postove i sigurna sam da će drugi čitati i komentarisati vaše.

5. KONSTANTNO NAPREDOVANJE

Kada kažem napredovanje, pre svega smatram na vas kao ličnosti, a tek onda na sam blog. Dakle, važno je da svakodnevno učite nešto novo, da čitate članke koji će vam biti od koristi, da komunicirate sa osobama koje su u ovom svetu i koje mogu da vam prenesu svoja znanja, a da potom sve to postepeno prenosite na svoj blog. Nema smisla stajati u mestu i godinama pisati i raditi isto. Izađite iz svoje zone komfora, informišite se, učite i tako ćete, sigurna sam, vrlo brzo dići svoj blog na neki viši nivo.


Nadam se da će vam moji saveti biti od koristi. I sama se trudim da ih primenjujem i da konstantno radim na sebi i na svom blogu, jer on nikada neće biti savršen. Uvek postoji prostor za napredak i odgovorno tvrdim da ću, dok god ga pišem, davati sve od sebe da taj prostor ispunim. Dok god volim ovo što radim, trudiću se da budem što bolja u tome! Vama želim isto! ☺