Došlo je vreme da kažemo zbogom još jednoj godini. Bila je naporna i neizvesna, puna lepih i manje lepih trenutaka. Izvukla nam je mnogo osmeha, ali i suza. Pružila nam je mnogo važnih životnih pouka i od nas napravila snažnije i izgrađenije osobe. Sada se dostojanstveno pozdravljamo sa njom i upuštamo se u nove životne izazove...


Prošle godine, u ovo vreme, nisam imala bitne ciljeve za 2015. godinu. Na prvom mestu bili su mi sreća i zdravlje moje porodice i odličan uspeh u školi. Smatrala sam da će sve ostalo doći samo od sebe. Bila sam stidljiva i nisam imala mnogo samopouzdanja. Moje društvo je počelo da proslavlja 18. rođendane, a ja sam nerado išla na iste, jer sam se uvek držala po strani. U martu sam proslavila svoj 18. rođendan. Uživala sam u svakom trenutku te večeri! Do kraja godine, išla sam na mnoge rođendanske proslave, kod posebno bliskih i onih manje bliskih prijatelja, i postepeno sam se oslobađala. Sada sam među najveselijim gostima! Letos sam imala 20 nezaboravnih dana u Šumadiji, daleko od moje ravnice. Krenula sam u četvrtu godinu srednje škole i osećam da je vreme da konačno počnem da donosim odluke i biram svoje dalje životne puteve. Osim lepih stvari, ovu godinu obeležile su i one koje su umanjile njenu posebnost. Na prvom mestu, tu je mamino narušeno zdravlje, potom i operacija vratne diskus hernije, zbog čega sam mnoge obaveze preuzela na sebe. Samim tim, imala sam manje vremena i morala sam da kažem zbogom svemu što sam radila na ask-u duge dve i po godine. Shvatila sam kome je zaista stalo do mene i ko su moji pravi prijatelji. Nekima ću reći zbogom već u junu, kada svi krenemo odabranim putem, a za neke ljude ću biti tu kroz ceo život.  Kada je u pitanju blog, imala sam jednu jako uspešnu godinu! Početkom iste nisam imala gadžet sa čitaocima, a sada imam 330 čitalaca, preko 175.000 pregleda i oko 5.000 komentara. Napisala sam skoro 140 postova. Dobila sam novi fotoaparat i dobrim fotografijama znatno unapredila svoj blog. Dobila sam šansu da pišem za Famozu i sada i zvanično obećavam da ću se potruditi da sledeće godine budem redovnija po pitanju pisanja na portalu. Dobila sam mnogo pohvala i mnogo konstruktivnih kritika koje su učinile da poboljšam sadržaj na svom blogu. Trudim se da budem originalna i iskreno verujem da će mi sledeća godina biti još uspešnija nego ova. Iskreno sam vam zahvalna na svakom kliku koji vas je doveo na moj blog, na svakom komentaru i na svakom učlanjenju. U 2016. godini vam spremam mnogo lepih postova i nadam se da ćemo se i dalje družiti ovako lepo kao i do sada!


Sutra popunjavamo 1. od 366 praznih stranica. Sami biramo kako ćemo je popuniti. Budimo pametni, nasmejani, istrajni i uporni i knjiga će biti popunjena samo onim najlepšim stvarima!

HVALA VAM NA SVEMU ŠTO STE MI PRUŽILI U 2015. GODINI!
ŽELIM VAM SREĆNU I USPEŠNU GODINU, PUNO ZDRAVLJA, SREĆE I LJUBAVI I OSTVARENJE SVIH MALIH I VELIKIH ŽELJA KOJE STE ZAMISLILI!

Voli vas vaša

Već nedelju dana sam na raspustu. Uspela sam da se odmorim, naspavam, da pročitam nekoliko knjiga, da pogledam nekoliko filmova, da se posvetim fotografisanju i blogovanju. Što se mene tiče, škola već može da počne, jer me manjak obaveza čini mnogo lenjom nego inače. Verovatno sam jedina, ali obaveze me čine mnogo aktivnijom i spremnijom za nove izazove. :) Danas ću vam pokazati kako prolazi jedan moj običan dan na raspustu. Nekada sam po ceo dan u kući, nekada sam ceo dan van nje, ali u suštini, ovo je moja svakodnevna rutina tokom zimskog raspusta. Ovaj post radim u saradnji sa Danijelom, sa bloga My little corner. Ona je moja jako draga onlajn drugarica i zato obavezno posetite njen blog i prelistajte njene postove. :)

Ustala sam u 8, ranije nego inače, jer sam morala da odem do škole. Obavila sam ličnu higijenu, kao i obično, i doručkovala moje omiljene krofne (kupujem ih u Idei).



Oblačim se, stavljam šal i kapu koje mi je baka nedavno isplela i krećem od kuće...

Sa drugaricom sam otišla u školu i preuzela knjižicu. Iz matematike standarna četvorka, a sociologija je iz mene izvukla više suza nego ijedan drugi predmet u ove četiri godine!

Posle škole sam bila kod drugarice. Došla sam kući oko 14 h, ručala i zasladila se. :)

Uhvatila sam dnevno svetlo da islikam ono što mi je potrebno za post. Pripremanje podloge, stvari za slikanje i ponovno raspremanje mi oduzmu bar sat vremena, a mrak rano pada, pa se trudim da završim do 15 h.

Otišla sam do prodavnice sa mamom, po neke grickalice i namirnice za pravljenje novogodišnjih kolačića. :)

Prebacivala sam i editovala slike, pisala post, gledala Jutjub videe.



Tetka mi je donela Novogodišnji poklončić. Između ostalog, tu se našla šolja sa mojim omiljenim kafama. Tačno zna da me takve sitnice obraduju. :)



Istuširala sam se i oprala kosu. Uglavnom je ne sušim fenom, samo kada žurim. :)



Posle tuširanja sam sebi napravila kakao i čitala sam knjigu.

Od 21 h, pa do 1 ili 2 ujutru gledam filmove, serije, igram Sims, čitam knjigu i sl. Nakon toga pranje zuba i spavanje. I tako moj dan prođe, u odmoru i uživanju, kako i dolikuje raspustu. :)
Nadam se da vam se post dopao, pozdravljam vas do narednog! :*

Oduvek sam se divila osobama koje od prvog do poslednjeg dana u godini istraju u redovnom vođenju planera. Zapisuju svaki detalj i svaku obavezu, proveravaju ga i popunjavaju svake večeri. I ja sam pokušala da istrajem u tome, ali nikada nisam uspela. Ove godine mi je mama kupila planer, u nadi da će me motivisati. I ja se nadam da hoće, jer je to moja prva želja na listi za 2016. godinu. :) 

Već dugo gledam planere sa Fejsbuk stranice Uređeni haos. Kasnije sam otkrila da imaju i svoj Instagram profil, putem koga sam i naručila svoj planer. Ja sam naručila klasičan planer, ali možete da poručite i standardni ženski planer, mini ženski planer, desk planer itd. Kompletnu ponudu možete pronaći na Fejsbuk stranici, a za cene se javite u inbox. Moj planer koštao je 500 dinara, sa poštarinom i ptt troškovima 840 dinara. :)

Planer je vrlo lepo odrađen. Čvrstog je poveza i poprilično je velik. Malo je manji od sveske A4 formata. U drugim planerima je sadržaj verovatno drugačiji, ali ovde su sve stranice iste. Kada otvorite planer, možete da vidite citat: 'Cilj bez plana je samo želja' - Antoan de Sent Egziperi. 

Ovo mi je vrlo simpatično. Kada kupite planer, imate prostor da napišete svoje podatke i svoj kontakt, a ako se desi da ga slučajno izgubite, onaj ko ga pronađe moći će da vam ga vrati. :)

Kao što možete da vidite, na svakoj strani postoji prostor za datum i dan u nedelji. Potom po satima, od 7 do 21h zapisujete svoje obaveze. Sa strane imate prazno mesto za beleške i to do liste. :) 

Jedva čekam 1. januar da počnem da ga popunjavam, pa vam javljam ako istrajem u tome. :)

Da li i vi vodite planer i koliko ste do sada bili uspešni u tome?

Pre nego što pređem na današnji post, svim mojim prijateljima i čitaocima katoličke veroispovesti želim srećan Božić! Nadam se da uživate u poklonima koji su se krili ispod jelke, u svim čarolijama mamine kuhinje i u društvu najbližih ljudi :)

Sa oduševljenjem i osmehom od uva do uva, mogu da kažem da je raspust konačno počeo! U sredu se oglasilo poslednje školsko zvono u ovoj godini, a ja sam zbacila ranac sa ramena, pogrickala kokice, pogledala film i pročitala Šeldonovu knjigu za par sati. Decembar me je iscrpeo! Uživala sam u svakom slobodnom trenutku ovog čarobnog meseca, ali obaveze su me pritiskale sa svih strana. Naporno sam učila i molila se da sva ta zbrka što pre prođe. I prošla je! Sada pravim planove za novu godinu, pišem vam postove, uživam u čarima knjiga i filmova i punim baterije za dalje...


Kada izuzmemo obaveze, ovaj mesec obeležili su mnogi lepi trenuci. Za početak, pokrenula sam novu rubriku na blogu. Odziv je ogroman, komentari su krajnje pozitivni i iskreno mi je drago što vam se dopada. Pisala sam Deda Mrazu i opet, vaši komentari su me ostavili bez teksta. Dva sata sam ronila suze pišući ovaj post, ali zasigurno mi je jedan od omiljenih. Stigao je prvi Infinity Book Box i ulepšao mi je celu tu nedelju koja je samo po sebi bila naporna i beskrajno duga. Istog tog dana sam se ošišala, ponovo do ramena. I opet tog dana, moj najbolji drug proslavio je 18. rođendan. Divno sam se provela! Malo nakon toga, mama i ja smo kitile jelku. Bila sam prava šeprtlja, pa sam je već posle dva dana srušila, ali onda smo je ponovo oktile i sada je još lepša. :) Coca Cola karavan je 16. decembra došao u Sombor. Slikala sam se sa Ciletom i Kovalskom i donela knjige za humanitarnu akciju. Bilo je stvarno lepo, ali gužva je bila nesnosna, a temperatura ispod nule. Dva dana kasnije, jedna od mojih jako dobrih drugarica takođe je proslavila 18. rođendan i provela sam se jednako dobro.  U subotu, 19. decembra, bila je moja slava, pa sam uživala u maminim đakonijama. Čorba, meso, ruska salata, torta, kolači... Pre par dana sam sa tatom kitila spoljašnji deo kuće, ostali su još završni 'radovi' i u subotu ćemo obasjati celu ulicu. :) Sastavila sam listu stvari koje želim da ostvarim u 2016. godini, što znači da se već polako pozdravljam sa ovom. :)


Naredne nedelje se, sem dočeka, koji takođe u mom slučaju neće biti interesantan gde god da odem, neće ništa posebno dešavati. Verovatno ću ići kod drugarice, ali generalno ne volim dočeke i svu euforiju oko toga, pa me to ne raduje mnogo. Jutros mi je stigao novi planer za 2016. koji ću vam pokazati verovatno već u narednom  postu. Do kraja meseca očekujte jedan collab post, a sve ostalo će, sigurna sam, doći spontano, kako to kod mene uvek biva. :)

Kako ste vi proveli poslednji mesec u godini?
Gde planirate da idete za doček?

Svake godine, kada sat otkuca ponoć i kada januar smeni decembar, poželim samo jednu želju, koju ne mogu sasvim sama da ostvarim. Sve ostale završe na spisku i trudim se da one, tokom 12 meseci, trudom, radom i strpljenjem, budu ispunjene. Do sada nisam pisala duge spiskove. Uglavnom su to bili papirići sa nekoliko stvari koje sam želela i brzo ostvarila. Međutim, 2016. godine pravim jedan krupan korak, jer ću tokom nje iz srednjoškolca preći u brucoša, a kako bih sebe dodatno motivisala, moram da se pobrinem da želja bude više i da se one postepeno, dan po dan, ostvaruju. :) Nadam se da ću sledeće godine, u ovo vreme, moći da vam postavim sliku svojih želja sa štikliranim kvadratićima pored. U nastavku pogledajte šta ja to (ludo ili razumno) želim da ostvarim sledeće godine. :)

Redovno voditi planer;

 Posvetiti se učenju za prijemni;
Upisati željeni fakultet;

Kupiti idealnu haljinu za maturu; ✔

Savladati hodanje na štiklama; ✔

Češće se šminkati; ✔

Pročitati 40 knjiga;

Pogledati 20 filmova;

Češće postavljati slike na Instagramu; ✔

Kupiti novi mobilni telefon; ✔
Kupiti novi stativ; ✔
Kupiti novi ranac; ✔
Kupiti novu memorijsku karticu za telefon i fotoaparat;

Pojesti čokoladu od 300 g (za jedan dan!);

Otići na izlet sa društvom;

Otići bar na jedan koncert; ✔

Savladati veštinu mešenja testa;

Upoznati neke nove osobe;

Dobrovoljno dati krv;

Pogledati sve delove Harija Potera (da li sam jedina osoba koja nije gledala ovaj film?);
Pogledati film Divergent;

Promeniti raspored nameštaja u sobi;

Jedan dan provesti bez laptopa, telefona, TV-a itd.;

Imati 500 + čitalaca na blogu;

Imati 250.000 + pregleda na blogu; ✔

Kupiti originalne rođendanske poklone prijateljima;
Češće vezivati kosu;
Pronaći neki novi, interesantan časopis za čitanje;
Više vežbati;
Poljubiti nekoga :)



Da li i ste i vi sastavili svoju listu stvari koje želite da ostvarite u narednoj godini? :)

Za dve nedelje bićemo u 2016. godini. Kao što je Andrijana vesnik proleća, tako sam ja vesnik decembra, i žao mi je što će on uskoro proći i sa sobom odneti svu svoju čaroliju. Škola mi uzima skoro svaki atom snage, ali one poslednje atome čuvam za pripremanje decembarskih postova u kojima uživam! Danas otvaramo moju teglu uspomena. Napravila sam je u januaru ove godine i tek sada, kada ponovo čitam taj post i gledam slike koje su poprilično loše, shvatam koliko se toga promenilo ove godine i koliko sam zapravo unapredila svoj blog. Nije bilo jednostavno, ali vreme, trud, posvećenost i strpljenje učinili su da budem ovde gde jesam. :)


Moja tegla uspomena je prepuna računa - iz drogerija, prodavnica odeće, Sajma knjiga i kafića u kojima sam bila po prvi put. Tu su i autobuske karte i stvarčice iz kafića u kojima sam se slučajno zatekla. Na samom početku godine, kada sam tek napravila teglu, na malim papirićima sam pisala o interesantnim stvarima koje su mi se dešavale, ali to sam vrlo brzo prestala da radim, pa je takvih papirića jedva nekoliko. U tegli su se našli i omoti od čokoladica, koji me podsećaju na neke važne momente. U suštini, više je onih stvari koje su suviše krupne da stanu u malu teglu, kao što su slike, pokloni i čestitke sa 18. rođendana, slike i uspomene sa raspusta i slično.
Što se tiče 2016. godine, mislim da ću isprazniti ovu teglu, i osloboditi je za uspomene koja tek slede. Promeniću samo sličicu na kojoj piše godina, jer mi se izgled tegle dopada i ne bih je menjala. :)





Da li ste i vi ove godine imali svoju teglu uspomena?
Ako niste, da li planirate da je napravite za uspomene koje slede u narednoj godini? :)

Decembar je moj omiljeni mesec, jer se praznična euforija oseća svuda - u kući, u gradu, u prodavnicama, na internetu. Da se ja pitam, naša kuća bi već 1. decembra bila komplet okićena. Mama, tata i brat smatraju da to nije normalno, pa moja soba dobije prvu prazničnu dekoraciju, a ostali delovi kuće malo pričekaju. Pošto smo već na sredini decembra, jelku sam morala da okitim. Nisu komentarisali. Čudno, ali valjda im nije do rasprave sa mnom. :)
Naša jelka nije velika, srednje je veličine i imamo je već godinama. Ona je komplet zlatna - ukrasi, trake, lampice... Nekada je bila šarena, a onda smo od pre par godina počeli da kupujemo isključivo zlatne ukrase koji su sada raspoređeni u nekoliko kutija. Volim zlatnu boju i volim kako naša jelka izgleda. :)
Kada sledeće godine pođem na fakultet i kada Novi Sad postane moj grad, moj skromni dom biće okićen već prvog decembarskog dana, obećavam! I verovatno ću pokupovati sve bele i bež ukrase koje nađem! :)






Da li ste okitili jelku i kada planirate ako niste?
Koje boje su vaši ukrasi? :)

Zvono na ulaznim vratima u ranim jutarnjim časovima najčešće me razbudi i unervozi, ali juče sam mu se obradovala, jer mi poštar doneo prvi Infinity Book Box! Oduševljena sam što, umesto standarnih kutijica sa kozmetikom, i mi knjiški moljci imamo mogućnost da zadovoljimo svoje  potrebe. 

Infinity Book Box je poklon paketić koji se šalje jednom mesečno. U sebi sadrži minimum jednu knjigu i nekoliko 'knjigastih' stvarčica. Dok ga ne dobijete i ne otvorite, vi ne znate šta se nalazi u njemu. Ne morate da ga naručujete svakog meseca, već pomoću formulara na ovoj stranici, onog meseca kada vi to želite. Cena paketića za ovaj mesec bila je 650 dinara (698 sa poštanskim troškovima), a plaćate pouzećem ili preko žiro računa.

Želela bih da naglasim da ovo nije nikakva saradnja. Sama sam naručila paketić i platila ga svojim novcem jer sam želela da vidim šta se u njemu nalazi. Isto tako samovoljno želim da vam pokažem šta sam dobila, kako bi i sami mogli da se odlučite da li želite da ga naručite sledećeg ili nekog narednog meseca.

Moram da priznam da me je kapa kao poklon najviše iznenadila, jer je nisam očekivala među knjiškim stvarčicama. Ipak, sviđa mi se što se u paketiću našlo i nešto što je malo drugačije, a trenutno aktuelno. Volela bih da i u narednim paketima bude nešto ovako neočekivano, a interesantno. :)

Ovoga puta, kao što je i najavljeno, u paketiću se našao klasik, Mali princ. Ja u svojoj kolekciji već imam nekoliko 'Malih prinčeva', ali ovu knjigu smatram vrlo poučnom i sigurno ću je pokloniti nekome. Kada sam morala da je čitam kao lektiru, nisam je shvatila, jer nisam želela da je shvatim. Tek kada sam je samovoljno pročitala, njena pouka je isplivala. :)

Tu su i dva dekupaž podmetača sa motivima knjiga! Videla sam da su u skoro svakom paketiću podmetači sa različitim motivima i svi od onih koje sam mogla da vidim su zaista divni!

Minđušice (naočare) su me oborile sa nogu, posebno jer se ispod njih nalazi kratka pričica o tome kako su naočare nastale. Svaka čast za ideju! 

Nezaobilazni obeleživači za knjige. Imam samo jedan pravi obeleživač, koji sam nekada davno dobila na poklon iz Srećnog dugmenceta, zbog čega mi je jako drago što sam dobila dva nova, koja su uzgled prelepa! :)

U paketiću se takođe našla sličica sa odličnim natpisom koji glasi: 'You can't buy happiness but you can buy book and that's kind of the same thing!' Tu je i mali kalendarčić za 2016. godinu, taman da zameni onaj stari u novčaniku. Tu su i papirići koji su zgodni za ubaciti u knjigu koju poklanjate nekome. :)

I, na kraju bedž! Nemam mnogo bedževa, posebno ne ovako divnih kakav je ovaj, pa me je baš obradovao! :)

Sve u svemu, ja sam vrlo zadovoljna sadržinom paketića koji sam dobila. Naručujem ga i narednog meseca, pa ćemo ga, nadam se, ponovo zajedno otvoriti. 

Da li ste i vi naručili Infinity Box?

Ako niste, da li to planirate da učinite?