Osmaci, razumem vas. Znam da trenutno brinete i strepite, posebno ako imate visoke ciljeve i želju da upišete školu koja zahteva veći broj bodova. Međutim, razloga za strah nema. Za par meseci, ovog perioda ćete se sećati sa osmehom na licu, jer će biti iza vas, a vi ćete biti sveži srednjoškolci, spremni da se uhvate u koštac sa novim izazovima.

Znam da je Tijana već pisala na ovu temu, ali ovo što ja pišem će biti drugačije i znam da njoj to neće smetati. Pretpostavljam da će se i drugi kad - tad 'dohvatiti' iste teme.

Želim da sa vama podelim svoje iskustvo u vezi sa prijemnim ispitom, kao i da vas posavetujem na koji način treba da se spremite za polaganje.

Od prvog dana, kada smo u školske klupe seli kao osmaci, pa do poslednjeg, kada smo na poslednjem školskom času slušali lepe želje naših učitelja i razrednih starešina, konstantno je prijemni pominjan kao nešto što treba da nam ulije strah. Plašili su nas, govorili kako moramo više da učimo, kako srednja škola ne može ni po čemu da se poredi sa osnovnom itd. Verovali smo im, šta smo drugo mogli.

Međutim, tek kada je sve prošlo i kada sam se osvrnula na par meseci pre toga, shvatila sam da su sva ta zaplašivanja samo loše uticala na nas. Prijemni je zapravo lak, posebno kada ga uporedimo sa takmičenjima iz predmeta koji se polažu. Ja sam imala tu sreću da polažem samo srpski i matematiku, jer je već generaciju koja je prošle godine polagala prijemni, sačekao i kombinovani test.

S obzirom na to da od kad znam za sebe uživam u srpskom jeziku, čitanju, pisanju i recitovanju, taj predmet mi je predstavljao najmanji problem. Tokom priprema za takmičenje iz srpskog, ujedno sam vežbala i za prijemni. Čini mi se da sam zbirku prešla svega jednom ili dva puta, i to vrlo površno, jer nisam želela da se zamaram nečim što mi dobro ide.

S druge strane, matematika je tokom celog školovanja moja problematična tačka. Ne volim prirodne nauke, nikada se nisam dobro snalazila u tome i znala sam da nju neću moći da vežbam sama. Poslednjih meseci školske godine, jednom ili dva puta nedeljno, imali smo dodatne časove, gde smo sa nastavnicom prelazili zadatke iz zbirke. Mesec dana pre prijemnog, pohađala sam privatne časove i tako postepeno savladavala ono što mi je manje išlo.

Svih tih meseci, bila sam vrlo hladna. Moje drugarice su paničile i plašile su se ishoda i krajnjih rezultata posle urađenih testova, a ja sam se ponašala kao da nisam osmak i kao da taj prijemni polaže neko drugi. Ali, dva dana pre polaganja, sve mi se skupilo i dan sam provela u suzama, ubeđujući mamu da nisam spremna i da ću ja to užasno uraditi. Ona me je ohrabrila, pričala je sa mnom, rekla mi je da uradim koliko god mogu i da se ne plašim, jer nema razloga za to.

I zaista, nije bilo razloga za strah. Čim sam videla zadatke iz srpskog, znala sam da ću ih odraditi bez problema. Imala sam 19 od 20 bodova, što jeste bilo odlično. Bodova iz matematike se ne sećam sa sigurnošću, ali znam da sam imala oko 17 ili 18, što je za mene u tom momentu bila premija, jer je test bio poprilično težak i danima posle toga se pričalo o zadacima koji su nam dati na njemu.

Kada je sve to prošlo i kada sam uspešno upisana u prvom krugu, osećala sam se vrlo slobodno i znala sam da moje leto konačno može da počne. I tada sam hladne glave mogla da razmišljam o svemu kroz šta sam prošla u tih prethodnih par meseci. Zaključak je bio upravo taj da razloga za strah nikada nije trebalo ni da bude, jer zadaci zaista nisu teški i polovinu svakako može da uradi svako ko ima bar malo pojma o predmetima koje polaže.



Savetujem vam sledeće:

1. Zatražite pomoć.

- Znate i sami da je malo ko od nas svestran i dovoljno sposoban da svaki zadatak iz svakog predmeta, savlada sam i bez ijednog problema. Osnovni nivo iz zbirki će većina vas moći da uradi bez tuđe pomoći, ali već kada počnu zadaci iz srednjeg, a potom i iz naprednog nivoa, naići ćete na nešto što nećete znati da uradite. Nema problema - taj zadatak zaokružite i nemojte da se mučite ako prosto ne uspevate da ga uradite onako kako treba. Naknadno ćete moći da zamolite nastavnicu da vam ga objasni. Nije sramota tražiti pomoć - uvek je treba i tražiti i pružati. Ako imate mogućnost za to, nekih mesec dana pre prijemnog, počnite bar sa dva - tri privatna časa nedeljno, jer će vam i to mnogo pomoći.

2. Izdvajajte vreme za učenje.

- Već od sledeće nedelje, kada počinje mart, počnite se učenjem. Nema potrebe da zapostavljate druge predmete i gradivo koje trenutno morate da učite, zbog kontrolnih i odgovaranja, već bar dva puta nedeljno, po sat vremena, izdvojte za pripremu prijemnog. Jedne nedelje možete da vežbate srpski, druge nedelje matematiku, treće nedelje prelazite pitanja iz zbirke za kombinovani test itd. Organizujte se, jer će vam tako biti mnogo jednostavnije kada se prijemni približi.

3. Usredsredite se na ono što je najvažnije.

- Nema potrebe da učite svaku pojedinost, poput objašnjavanja svakog dela tela čoveka iz biologije ili nabrajanja uslova za život u određenoj vrsti klime iz geografije. Orijentišite se na osnovno. Prvo pređite sva pitanja iz zbirke za kombinovani test, jer ćete videti šta se mahom najviše traži. Kada budete prelistavali knjige iz tih predmeta, okrenite stranu na onaj deo gde je lekcija sažeta. Više od toga vam ne treba. Oni tamo ne traže svaku sitnicu.

4. Zapisujte.

- Kada naiđete na nešto što vam je nejasno, nemojte da gledate u rešenja i da potom zaokružite tačan odgovor, već se pomučite da pronađete rešenje i objašnjenje. Konkretno, ako vam nije jasan neki pojam iz srpskog, tj. ako ne znate šta znači određen termin, pokušajte da pronađete šta on tačno predstavlja. To obavezno zapišite na papir, jer ćete verovatno kroz neko vreme imati potrebu da se još jednom podsetite istog. Iako volim i znam srpski, i ja često, kroz vežbanje za takmičenje, naiđem na nešto nepoznato i obavezno to zapišem, kako bih znala za sledeći put.

5. Ne ponavljajte ono što već dobro znate.

- Često mi se dešava da više puta ponavljam ono što već dobro znam, ne znam iz kog razloga, ali to je definitivno gubljenje vremena. Ako vam jedan predmet dobro ide i ako ste bez problema prešli sve zadatke iz njega, posvetite se onome što vam ide malo lošije. Tako nećete gubiti dragoceno vreme i utrošićete ga nešto korisnije, kao što je u ovom slučaju nadograđivanje znanje iz predmeta koji vam nisu najjasniji.

6. Posetite sajt 'Mala matura' (klik).

- Kada sam ja vežbala za prijemni, ovaj sajt nije postojao, ali je od prošle godine i on jedan od načina na koji možete da pristupite zadacima koji bi mogli da se nađu na prijemnom ispitu. Sve što treba da uradite, jeste da se registrujete, a i na samom sajtu možete da pronađete gomilu informacija o tome kako se on koristi i šta tu tačno možete da pronađete.

7. Probni prijemni.

- Već znate da se negde u aprilu obavlja i probni prijemni. Koncept zadataka je isti kao i na pravom prijemnom ispitu koji ćete imati u junu. Kada smo mi imali probni prijemni, više smo se zezali, nego što smo se stvarno trudili oko njega. Ja vam to ne preporučujem. Ne okrećite se okolo, usredsredite se na zadatke i zamislite da ste na pravom prijemnom, jer je to jedna lepa vežba za tu svrhu.




U suštini, to je ono što sam ja želela da vam kažem (napišem). To je samo jedna spona u vašem životu, putem koje ćete polako preći u jedan novi period u vašem životu. Olovke i knjige u ruke, pa polako počnite sa učenjem i pripremama. Opet kažem - ne opterećujte se i ne pravite od toga najstrašniju stvar na svetu, jer je zapravo daleko od toga. ♥

Da trenutno možete da uđete u moju sobu, verovatno bi vam prvo za oko zapala ogromna gomila rolni od toalet papira. Pre par meseci sam obavestila ukućane da ih ni slučajno ne bacaju, jer ja imam velike ideje u vezi sa njima. Da, čudno su me posmatrali... I tako, dani prolaze, a ja nikako da se nakanim da od svih njih nešto napravim. Danas sam bila voljna da se pozabavim time, pa sam napravila ponešto, što želim da podelim sa vama. ☺

Za rad vam je potreban minimalan materijal:

- rolne od toalet papira;
- lepak;
- makaze;
- štipaljke;
- washi trake, tempere, dugmići, sprej u boji, flomasteri ili šta god želite ili imate pri ruci.

Poslednjih dana, knjiga i ja smo u vrlo bliskom kontaktu. Ne razdvajamo se satima. Upijam informacije, pokušavam da ih obradim u glavi, ponovim i zapamtim, a kada sve završim, osećam se iscrpljeno. Nemam snage čak ni da posvetim pažnju mojoj svakodnevnoj oazi mira - knjigama koje danima čuče na polici, čekajući da budu pročitane do kraja. Istina, moje ocene su idealne, ali kada pomislim koliko truda stoji iza njih... Pretpostavljam da je i kod vas slična situacija. Zato želim da sa vama podelim načine na koje se ja rešavam stresa i umora, nastalih od škole, ali uz nju i problema van nje ili nekih drugi stvari koje opterećuju i umaraju.

1. Ne odlažite obaveze.

Do pre par godina, veći deo dana mi je prolazio u konstantnom žaljenju jer imam toliko da učim, a jedan mali, preostali deo dana, konačno bih posvetila istom. Od kada sam krenula u srednju školu i svoje obaveze prihvatila kao deo svog života, naučila sam da sve radim na vreme i da se prethodno ne žalim zbog količine gradiva koje čeka da se skrasi u mojoj glavi. Zato nikada nemojte da govorite; 'za pola sata ću', 'večeras ću', 'sutra ću'. Što više odlažete, više ćete stvarati pritisak sami sebi. Sedite, završite sa time i osećaćete da ste se oslobodili velike količine opterećenja.

2. Bolje se organizujte.

Od kada sam počela da zapisujem šta sve treba da uradim tokom nedelje i kog dana koja obaveza treba da bude izvršena, sve je postalo jednostavnije! Dok god ne završim planirano, ne posvećujem se drugim stvarima. Dakle, važno je da detaljno isplanirate šta sve treba da uradite tokom nedelje. Naravno, važno je i da se vodite time. Radite u određeno vreme, koncentrišite se i ne razmišljajte o drugim stvarima, koje sigurno mogu da sačekaju.

3. Odvajajte vreme za sebe.

Ma koliko obaveza i problema imali, jedan deo dana uvek treba da posvetite sebi. Makar to bilo onih pola sata, predviđenih za tuširanje, neka ono bude vaš eliksir sreće, mira i pozitivne energije. Utonite u svoje misli, pobrinite se o svom telu, hidrirajte ga i osećaćete se znatno bolje.
Takođe, nakon učenja ili kada se prosto osećate loše i kada niste najraspoloženiji za tuđe prisustvo, prošetajte, zatvorite se u svoju sobu, uključite muziku i prosto se opustite.

4. Priuštite sebi mala zadovoljstva.

Kojoj ženskoj osobi ne odgovara poseta drogeriji ili prodavnici slatkiša? Uvek sebi učinite i priuštite malo zadovoljstvo. Ne mora to da bude ništa veliko. Možda kremica ili omiljena čokolada. U suštini je važno da u određenim trenucima razmišljate o sebi. Jedno istraživanje je pokazalo da tokom dana, na sebe mislimo svega 7 minuta, a svi preostali minuti su rezervisani za razmišljanje o stvarima koje nas brinu i koje nam stvaraju stres, a to nije dobro...

5. Lagani obroci, bez telefona i računara.

Ne znam kakva je situacija kod vas, ali kada priđem stolu sa telefonom u rukama, gde jednom rukom držim pribor za jelo, a drugom pišem poruku, moja mama poludi. I apsolutno je u pravu! Kada jedete, potrudite se da sklonite telefon od sebe i jedite nešto što je lagano, uz što više žvakanja. Ne morate u svakom momentu biti prisutni na društvenim mrežama ili na raspolaganju prijateljima. Odmorite se i od toga, i te stvari znaju da stvore još veću količinu stresa.

6. Kafenisanje za drugaricama.

Kada su obaveze izvršene, pozovite drugaricu, izađite i prošetajte do obližnjeg kafića. Pričajte, podelite nešto što prethodnih dana niste stigle, kupite neke nove časopise i zajedno prođite kroz njih i bez sumnje ćete se bolje osećati.



U suštini je najvažnije da taj jedan deo dana bude izdvojen za vas, vaše potrebe i vaša sitna zadovoljstva. Ponekad je i to teško, znam, ali samo tako ćete moći lakše da se nosite sa svim problemima koji su oko vas.
Ja se trudim da pomalo mislim i na sebe i mogu da priznam da mi ne polazi za rukom da u tome svakodnevno budem uspešna, ali trudim se, i to je važno.

U poslednjih par meseci potpuno sam zaokupljena time šta ću obući uoči proslave svog 18.
rođendana, koja je uzgred za dvadesetak dana. U prvom mahu, želela sam da to bude nešto potpuno elegantno - bela haljina, lepe štikle, elegantna punđa itd. Želela sam da se haljina šije kod krojača, tako da bude potpuno po mojoj meri, posle sam želela da kupim jednu koju sam videla na internetu i tako mojim idejama i promenama nije bilo kraja. Postojala je otežavajuća okolnost, jer ja imam problema sa petama i prosto ne bih mogla da provedem više od dva sata na štiklama, a uzimajući u obzir da bih tamo morala da budem u pokretu satima, tu ideju sam postepeno izbacila iz glave.

 Pre nešto više od nedelju dana, dok sam sa drugaricom obilazila butike, naišla sam na jednu savršenu suknjicu, koja je u tom momentu bila basnoslovno skupa za jednu suknjicu koju ću verovatno obući par puta posle proslave. Potpuno suprotno od belog koje sam prvobitno htela, ona je crno - zlatna. Unikatna je, ručno rađena, šira i od grubljeg materijala, stvarno predivno stoji. Ali, kada sam mami pomenula koliko košta, možete da zamislite izraz njenog lica. Suknjica je bila otpisana.

Kada sam krajem prošle nedelje konačno krenula u potragu za onim što ću obući, jer je došlo vreme da se to reši, ušla sam sa mamom u istu prodavnicu da joj pokažem suknjicu, kojom se ona u istom momentu oduševila. Iznad nje smo zatekle papirić na kojem je pisalo da na nju od tog dana važi 50% popusta. I naravno - kupljena je u istom momentu, dalje nisam želela da razmišljam!

Pošto je suknjica vrlo efektna i upadljiva, jedva sam uspela da nađem vrlo običnu, crnu usku majicu, koja na izrezu ima zlatni lanac, pa izgleda kao da je u kompletu sa suknjicom. Na samom kraju, odlučila sam se da obujem čizmice sa zlatnim kaščićima. Verujte mi da nisam imala na umu da budem tako obučena, ali na kraju sam bila oduševljena! To sam potpuno ja - u svom stilu. Naravno, uz to će ići zlatni nakit, visoka punđa i sve ostalo što prirodno dolazi za takvu priliku.

Posle rođendana, svakako ćete imati prilike da vidite kako je proslava izgledala. Ispisaću post o mojim impresijama, ubaciću sliku moje predivne torte čiji sam izgled isplanirala do tančina, ali ne želim da vam sada otkrivam detalje, poklona koje budem dobila itd. Jedva čekam!

Konačno je (slatkim) 'mukama' oko izbora odeće došao kraj, pa mi je palo na pamet da i vama postavim par odevnih kombinacija koje mogu da vam posluže kao ideja za to šta bi mogli da obučete kao gost na proslavama 18. rođendana, na krštenjima i drugim sličnim prilikama. Za svakoga ima po nešto. I za vas koje volite da se oblačite elegantnije, ali i za vas koje niste u tom 'filmu'.

Ne znam za vas, ali ja sam jedva dočekala ovaj petak! Dugo nisam imala ovako napornu radnu nedelju. Ne samo zbog škole (mada je u njoj bilo najnapornije), već i zbog nekih drugih, vanškolskih obaveza. Konačno, on je tu! Moj vikend biće obeležen rođendanima, počevši od danas, ali ponedeljak i utorak su neradni dani (zbog državnog praznika) i tako sam srećna zbog toga! Izdvojiću vreme za sebe, jer su sve ove dosadašnje petice pružile mogućnost da se odmorim od štrebanja.

Došla sam na ideju da i vama dam predloge kako da ovaj, ali i svaki sledeći vikend tokom školske godine, najbolje iskoristite, a da u isto vreme jedan deo dana posvetite sebi, a drugim neodložnim obavezama.




1. Ne provodite vikende spavajući.

Normalno je da ti je potreban odmor, ali to ne znači da od petka poslepodne, do ponedeljka ujutru, treba da preležiš u krevetu, spavajući, kuckajući po telefonu i sl. Radije izdvoj par sati kada petkom dođeš iz škole, odspavaj i odmori se, a posle toga prošetaj sa drugaricom ili kupite karte za neki dobar film u bioskopu. Čim izađeš na vazduh ili čim vreme budeš provela u iščekivanju nekog događaja, odmah ćeš se osećati bolje.

2. Ne koristite konstantno telefon i računar.

Priznajem da ja prva jedva čekam vikend kako bih mogla da se posvetim pre svega blogu. a zatim i odgovaranju na drugim društvenim mrežama. Znam da imam vremena da pregledam sve Instagram objave koje nisam stigla da vidim, da pogledam zaostale videe na You Tubu itd., ali nije pametno ako ceo vikend provedemo tako. Naravno, okej je da par sati izdvojimo i za to, ali nikako ne treba preterivati. Izdvoji dva sata u subotu i isto toliko u nedelju i to je i više nego dovoljno.

3. Družite se.

Najbolje je da jedan od dva moguća dana (subota i nedelja) iskoristiš tako što ćeš organizovati druženje. Jedne nedelje ono može da bude kod tebe, druge nedelje kod druge, a treće kod treće drugarice. Sakupite novac, kupite slatkiše i grickalice koje volite, odaberite neki dobar film, tračarite i sigurno će vam to biti interesantnije nego da ste u svojoj sobi, ispod jorgana.

4. Par sati provedite na vazduhu.

Kada je jako hladno, nikome od nas nije najzanimljivija stvar izlazak napolje i šetanje po snegu, kiši ili magli, ali čak i kada je vreme takvo, možete jednostavno da navučete jaknu, kapu, šal i čizmice i da prošetate do radnje po neki dobar časopis, slatkiš i sl., a bar ćete na neko vreme razbistriti misli, provesti vreme na vazduhu i osećaćete se bolje kada se vratite. Kada je dan lep, možete da organizujete izlet sa drugaricama, da vozite rolere, bicikl, da prošetate itd.

5. Spremite sobu.

Daleko od toga da ceo dan treba da vam prođe u tome, jer je ipak najvažnije odmoriti se, ali vikend je jedino vreme u nedelji kada ste manje - više odmorne i kada možete da radite nešto što nema veze sa učenjem i spavanjem. Dovoljno je da izdvojite sat vremena koje je potrebno da usisate, obrišete prašinu, bacite na pranje odeću kojoj je tamo mesto, složite ono što treba i odmah će sve izgledati mnogo bolje i urednije.

6. Vreme za porodicu.

Svim mamama i tatama je stalo toga da provode više vremena sa svojom decom. Tokom radne nedelje su verovatno zauzeti i oni, ali ste zauzeti i vi, pa nemate mnogo vremena da pričate, da se družite i da jednostavno provodite više vremena zajedno. Zato donesi neku društvenu igru ili uključi dobar film i spremi kokice, pa ćete usput moći da se ispričate i zabavite.

7. Spa vikend.

Dovoljno je da napuniš kadu i da utoneš u vodu i svoje misli bar na sat vremena. Takođe, možeš da napraviš neki piling za lice, da staviš masku za kosu i da prosto taj dan posvetiš u potpunosti sebi i svom telu. Ne dan, dovoljno je da za to izdvojiš par sati, osećaćeš se mnogo bolje!

8. Čitanje knjiga ili časopisa.

Znam da postoji velika većina onih koje knjige ne privlače i ja to ne osuđujem. Svi imamo svoj ukus i svoje potrebe, pa je okej da nešto što ja volim, drugi ne vole i obrnuto. Ako volite da ih čitate, skuvajte čaj, pokrijte se i uživajte u njenom sadržaju. S druge strane, ako volite časopis, trknite do trafike, dohvatite par primeraka i uživajte!

9. Slušanje muzike.

Ja volim da slušam vrlo tihu muziku. Užasno mi smeta kada je ona glasna, mada je i ne slušam preterano često. Treba da uključite ono što vam u tom momentu prija. Ako je to glasna muzika, razmrdajte se i zaplešite između vaša četiri zida, a ako je to nešto tiho i sporo, to je dovoljno da vas opusti i umiri.

10. Malo učenja nije na odmet.

Meni vikendi bukvalno spašavaju život! Ne samo zato što imam dovoljno vremena za sebe, već i zato što imam priliku da naučim sve ono što tokom nedelje možda ne bih mogla da stignem ili ne bih imala snage da naučim. Radnim danima samo ponavljanjem i to mi apsolutno obezbeđuje dobre ocene. Nema potrebe da učite po ceo dan, dovoljno je da izdvojite po dva sata u subotu i isto toliko u
nedelju. Npr. možete da ustanete dva sata pre nego što ustajete inače ili da učite odmah nakon što se naspavate, a posle ceo dan imate za sebe i druge aktivnosti koje ste isplanirali.

Svi mi imamo potrebu za prijateljskim zagrljajem, podrškom, srećom koju bi prijatelj podelio sa nama, toplim osmehom kada nam je to potrebno, za razumevanjem koje nam je neophodno i manjom količinom osude čak i onda kada smo to zaslužili. Međutim, osnovno pitanje je: da li se i mi tako ponašamo prema prijateljima? Ako mi ne pokazujemo isto i ako se ne trudimo da prijateljima budemo na raspolaganju, u svakom smislu te reči, nećemo moći da očekujemo ništa ni sa njihove strane.

Neka od pitanja koja najviše muče današnje tinejdžerke, između ostalog su sledeća; kada je pravo vreme za prvi poljubac, a kada za prvu vezu; kada prvi put počupati obrve; kada prvi put izvršiti depilaciju ruku, nogu ili drugih delova tela itd. Danas sam želela da se dotaknem te teme, jer bi verovatno većina vas želela da zna nešto više o tome. Pre nego što počnem, želela bih da kažem da je ovo isključivo moje lično mišljenje. Ne kažem da morate da se pridržavate stvari koje napišem, ali bilo bi lepo da većinu ispoštujete, jer je to samo za vaše dobro. Usput ću, pišući, dodavati i neke dodatne informacije u vezi pomenutih tema, koje bi trebalo da znate.



1. Prvi poljubac?

- Kada nekoga upoznate i kada se zbližite sa njim, osećaćete potrebu da se između vas desi nešto više od prijateljstva ili površnog odnosa koji ste do tada imali. Postepeno ćete pričati, viđati se, bolje upoznavati i verovatno će tim putem doći do prvog poljupca. Ono što je važno znati, jeste da poljubac ne mora nužno da predstavlja početak veze. Nekome je on samo povod za poboljšanje odnosa i dalje upoznavanje, nekome način da pokaže svoja osećanja osobi koju je poljubio, dok će nekome to predstavljati mnogo više. Sve zavisi od okolnosti, a to ćete i sami moći da procenite.
- S druge strane, prvi poljubac može da se desi i sasvim slučajno, tokom masnih fota na rođendanima ili drugih sličnih igara. To je uglavnom nešto što ne može da se nazove pravim poljupcem, jer se vrlo često desi sa osobom koja nam ne znači ili bude vrlo površan i beznačajan. Desio se, ali to ne treba da bude onaj poljubac koji nam ostaje u sećanju. Kada se on dogodi sa posebnom osobom, to će biti zapamćeno.



2. Prva veza?

- Do pre 10-ak godina, deca od 12 godina bavila su se igrama po ulici, gledanjem crtaća, učenjem i druženjem. Čak ni sa 15 nisu razmišljali o vezama. Danas je to drugačije. Svima je jasno da petogodišnje dete sada već zna da koristi računar i druge tehničke uređaje. Zato nije čudno što se deca već sa 10 godina osećaju spremnima i sposobnima za vezu. Međutim, čemu žurba? Ne ulazite u vezu sa nekim prema kome ne osećate ništa, samo kako bi mogli da se pohvalite prijateljima.
- Po mom mišljenju, za vezu ste spremne sa 14 do 16 godina. Neko ranije, a neko kasnije. Kada upoznate osobu prema kojoj osećate nešto posebno i sa kojom stvarno želite da budete, odvažite se na to. Zaista ne treba da žurite i da se upuštate u vezu sa nekim koga ne poznajete ili prema kome ništa ne osećate, jer takav odnos nema budućnost.



3. Prvi polni odnos?

- Ovo je vrlo škakljiva tema i nešto o čemu uglavnom izbegavam da pišem, jer ne volim kada me neko pita da li je okej da to uradi. Čim pita mene ili bilo koga drugog, znači da nije spreman. Ko god to želi da uradi, uradiće po bilo koju cenu, jer će mu srce reći da je to ispravno.
- Kada sa vašim izabranikom provedete duži vremenski period, imaćete potrebu da nadogradite vaš odnos. Prirodnim sledom okolnosti, razgovorom ćete doći i do te teme i sami ćete odlučiti kada je i da li je u redu da se upustite u isto. Povedite se samo onim što osećate i ako ste spremni na to, nema potrebe duže razmišljati.
- Po mom mišljenju, to ne bi trebalo da se desi pre 17. godine, eventualno 16., ako je u pitanju duža veza i ako ste potpuno sigurni da je vaš odnos nešto čime ste u potpunosti zadovoljni.
- Ono o čemu je verovatno nepotrebno pisati, jeste korišćenje zaštite, koja je od najveće važnosti. Pre svega zbog mogućnosti za prenošenje polnih bolesti, a naravno, i kao spas od neželjene trudnoće. U tinejdžerskim godinama sigurno niste sposobni i zreli da se brinete u još jednom malom biću, zato se prepustite zadovoljstvu, ali uz obaveznu zaštitu.



4. Prva depilacija?

- Najveći broj devojčica prvi put ukloni dlačice ispod pazuha. One uglavnom prvo izrastu na tom mestu, a potom krenu sa rastom i po drugim delovima tela. Slede noge, pa ruke, potom dlačice po licu itd. Ono što bih želela da kažem, jeste da godine ne treba da predstavljaju ograničenje kada su u pitanju ovakve stvari. Bilo da imate potrebu da to uradite sa 11 ili 14 godina, nema potrebe da se osećate neugodno, jer je to nešto sasvim normalno, što bi se desilo kad - tad.
- Dlačice na nogama ili ispod pazuha je u redu uklanjati brijačem, jer je to nešto što većina devojčica, devojaka i žena obavlja na isti način. Bezbolno je, a to što dlačice brzo porastu ne bi trebalo da predstavlja toliki problem.
- Ruke ne bi trebalo brijati, jer su dlačice koje brzo rastu vrlo grube i znaju da bockaju, kao i da često budu dosta tamnije nego što su bile pre toga. Pametnije je da to radite trakama za depilaciju, ili kremom za istu namenu.
- Dlačice sa lica, konkretno nausnice, uklanjajte na isti način, tj. trakama ili kremom. Moja preporuka su trake, jer kada dlačice jednom uklonite, mirne ste sigurno dve nedelje.
- Intimna zona je nešto o čemu se često polemiše, jer većina devojaka uklanja dlačice sa iste, a jedan deo devojaka to ne radi. One jesu u pravu, jer su te dlačice tu iz prostog razloga što štite naš polni organ od prodora bakterija. Uklonite ih samo ako vi to želite, jer je to apsolutno vaš lični izbor. Moja preporuka je da ne žurite, već da to uradite kada zaista budete morali ili želeli.



5. Prvo čupanje obrva?

- Poznajem par devojčica koje su već sa 10 ili 11 godina imale potpuno spojene obrve. To je nešto što je znatno uticalo na njihovo samopouzdanje. Ismevane su, vređane i bez obzira na to što su taj problem s godinama rešile, i dalje su upamćene po istom. Ako vam se to desi, apsolutno ne treba da čekate da još malo odrastete, već slobodno uzmite pincetu i uklonite dlačice koje su najkritičnije. Obrve ne bi trebalo da oblikujete pre 12. godine, dok se još nisu sasvim formirale, ali dlačice koje štrče apsolutno ne treba da budu prisutne, jer je dobijanje kompleksa najmanje potrebno, posebno kada se razvijamo i kada smo suviše osetljive.



6. Prvi noćni izlazak?

- Ja sam prvi put izašla sa punih 16 godina. Do tada nisam želela, jer sam apsolutno nezainteresovana za to. To se ne bi desilo ni tada, ali drugarice su me dugo nagovarale i želela sam da im učinim. Od tada izlazim povremeno, nikako svakog vikenda. Moje društvo je već počelo sa slavljima uoči 18. rođendana, pa smo gotovo svakog vikenda kod nekoga, ali to je nešto što je jednostavno obavezno.
- Međutim, smatram da je okej da prvi izlazak bude nakon male mature, tj. nakon završetka osnovne škole. Većina tinejdžera prvi put izađe tada, iako sam viđala i mlađe, što nikako ne smatram normalnim i prikladnim. Biće vremena za sve. Mlade ste i moći ćete da izlazite i da se zabavljate kada još malo porastete i kada budete sigurne da vas drugi zbog toga neće posmatrati popreko.



7. Prvo nanošenje šminke?

- Po mom mišljenju, prerano je da se šminkate pre 8. razreda. U mom razredu u osnovnoj se nijedna devojčica nije šminkala. Nismo bile opterećene time i počele smo da nanosimo šminku od srednje škole. Naravno, ne morate da me poslušate i učinite isto, ali ne vidim potrebu da se šminkate već u šestom ili sedmom razredu, zaista je rano za to.
- Čak i tada, kada počnete, dovoljno je da stavljate maskaru, sjaj za usne koji nije u nekoj jarkoj ili tamnoj boji, a po potrebi možete da stavite malo korektora ili tonirane kreme, bez preterivanja.



8. Prvo nošenje štikli?

- Nikako pre mature. Znam po sebi i komentarima svojih prijatelja; svima je smešno kada vide devojčicu od 13 - 14 godina kako se lomi i krivi noseći ih. Ako odlučite da ih obujete uoči male mature, obavezno mesec dana ranije vežajte, šetajte u njima, jer je stvarno ružno videti devojčicu kako se trudi, ali ne zna da šeta u štiklama. Naučite i posle ćete samo postajati stabilnije na njima.