Do kraja novembra preostalo je još manje od 15 dana. Ulice već krase šareni ukrasi i lampice, a ja sam oduševljena i uzbuđena jer uskoro počinje moj omiljeni mesec u godini. Ukoliko dugo čitate moj blog, znate koliko volim decembar. Ukršavanje kuće, kićenje jelke i praznična atmosfera me čine najsrećnijom osobom na svetu! Pre nekoliko dana sam pročitala svoje decembarske postove od prošle godine. Imala sam toliko inspiracije i pravila sam toliko dobre fotke, da sumnjam da ću to ove godine uspeti da nadmašim. Ali, potrudiću se. :) Kako i sama želim da ostvarim ponešto do kraja 2016. godine, želim da i vama predložim 10 stvari koje možete da uradite. Ne morate, ali što da ne? Imate još više od mesec dana, a sve je ostvarivo. :)

1. Prenesi na papir sve dobre i loše stvari koje su ti se dogodile. U jednoj tabeli dobre, a u drugoj loše. Saberi ih. Nadam se da je više onih dobrih. Pri pomisli na njih ćeš se sigurno nasmešiti, a ove druge su te sigurno nečemu naučile. Možda su te učinile jačom, boljom i pametnijom! Ne zaboravi, sve se dešava sa razlogom!

2. Napravi svoj specijalnu svesku za 2017. godinu. To može da bude planer, ali ako nisi osoba koja voli da planira, to može da bude neka vrsta dnevnika. U nju upisuj kad god ti se dogodi nešto vredno pamćenja. Zapiši datum i opiši događaj. Kada je prelistaš krajem sledeće godine, videćeš koliko je divno prisećati se lepih stvari!

3. Sastavi listu stvari koje želiš da uradiš/isprobaš/ostvariš u 2017. Prethodne godine sam sastavila listu od 30 stvari koje želim da ostvarim. Krajem decembra ću videti šta je ostalo neostvareno i sastaviću novu listu. Meni se to jako dopada, jer me motiviše i pokreće. Lepo je videti štiklirane željice i planove koji su se ostvarili. 

4. Pokloni sebi nešto. Knjigu. Veliku čokoladu. Kutiju ukrasa za jelku. Ukrasnu svesku. Komad šminke. Šta god želiš. To ne mora da bude velika i skupa stvar. Znaš i sama da su sitnice često mnogo vrednije. Obraduj sebe.

5. Kupi poklone dragim ljudima. To takođe ne mora da bude ništa skupo. Čokolada zamotana u mašnu, knjiga, lepo pismo ili možda čestitka. Sigurno dobro poznajete članove porodice i najbliže prijatelje. Nemate pojma koliko će se obradovati kada vide da ste se potrudili. :)

6. Pokreni se i uradi nešto novo. Poseti neko zanimljivo mesto. Oprobaj se u nekom sportu. Klizaj. Sankaj se. Volontiraj. Napravi ukusne kolače. Pogledaj dobar film u bioskopu. Izađi iz svoje zone komfora. Decembar je savršen za to, jer ima tu posebnu čar koju nema nijedan drugi mesec.

7. Oprosti i zaboravi. Ako si prestala da se družiš sa nekim, dobro razmisli da li je to bila dobra odluka. Šta je dovelo do vaše svađe, da li možete da popravite odnos koji ste imale? Ako je to moguće - potrudi se. Ako nije, prosto je zaboravi i okreni novi list.

8. Okiti kuću. Neka sve svetli! Ukrasi i lampice ne mogu da pokvare raspoloženje. Naprotiv, automatski ga popravljaju. :)

9. Raščisti svoju sobu. Stani i dobro razmisli - šta si od svih tih silnih stvari zaista koristila? One koje su neupotrebljive i koje samo skupljaju prašinu baci, a one korisne ostavi. Imaćeš više prostora za neke nove i osećaćeš se bolje.

10. Učini nešto lepo za osobu koju ne poznaješ. Pomozi baki na ulici da ponese prtljag, pokloni nekome ružu, kupi obrok prosjaku, ustupi mesto u autobusu. Zahvaliće vam se. Više puta sam učinila nešto slično i čitav dan sam se osećala dobro!

Da li ste već isplanirali šta želite da uradite do kraja godine? :)

Ljubim vas i čujemo se uskoro! :*

Kada je Vojna akademija pre par godina počela da se prikazuje na TV-u, bila sam puna predrasuda. Dok su mama, tata i brat s nestrpljenjem iščekivali svaku nedelju i svaku novu epizodu, ja sam bila bila u fazonu: 'To je još jedna glupa i negativna serija u kojoj se ubija i puca'. Danima su me nagovarali da joj pružim šansu. Govorili su mi da je serija duhovita i zanimljiva i da je nemoguće da mi se ne svidi. I zaista, kada sam počela da je gledam, nisam mogla da prestanem. Posle prve, brzo je došla i druga sezona, a pre par dana je u bioskopima počeo da se prikazuje i treći deo filma, nakon koga će uslediti i treća sezone serije. Novosadska premijera je bila u Cineplexu, 10. novembra. Kartu sam kupila još krajem oktobra i s nestrpljem sam iščekivala da konačno pogledam film, da vidim šta se promenilo u životima mojih omiljenih junaka, kao i da ih vidim na crvenom tepihu. U nastavku pročitajte kakvi su moji utisci nakon odgledanog filma. :)

I dalje su tu svi junaci koje smo gledali u prethodnim sezonama. Odrasli su, imaju skoro 30 godina, rade pri vojsci i i dalje su tu jedni za druge. Iako svi imaju svoje obaveze i probleme i iako se ne viđaju toliko često, oni su i dalje najbolji prijatelji. Klisura je najbolji među najboljima. Pokupio je sva važna priznanja i postao veoma uspešan. Ipak, godine prolaze, a on i dalje u tišini pati za Šašom. Šaša je PR - preuzima pozive i organizuje učešća vojnih lica u emisijama, ali duboko pati jer već dve godine nije pilotirala. Vrlo je očigledno da je Klisura i dalje u njenim mislima. Ris je u Africi i vraća se za 6 meseci. Zimče pati, jer vreme prolazi, a ona stoji u mestu. Poslovno je ostvarena, ali duboko pati jer Ris nije kraj nje. Otac je savetuje da počne da živi, jer vreme leti. Stošić se ne menja. Sada on komanduje novim kadetima, ali je izvan akademije nepopravljivi ženskaroš. Ivana ga često izbacuje iz (vlastitog) stana, a on utočište pronalazi kod Roksi, koja mu postaje najbolja prijateljica. Roksi dobija premeštaj i odlazi u Niš, gde se susreće sa bivšim profesorom i neostvarenom ljubavi. Džale i Nadica su u srećnom braku. Ona sprema pravosudni ispit, dok je on vrlo cenjen u svom poslu.


Osim starih, u filmu se pojavljuju i neka nova lica. Jedna od njih je Maša, devojka koja je odrasla pod staklenim zvonom. Roditelji su je mazili i pazili i planovi koje su imali za nju nisu uključivali Vojnu akademiju. Želeli su da upiše ekonomiju ili da nastavi porodični biznis (poslastičarstvo), ali Maša, iako je punija i na prvi pogled nesposobna za to, želi da ode na akademiju i da ostvari nešto veliko. Još jedan novi lik je Ilija, momak koji je odrastao pored oca alkoholičara i majke koja je tog istog oca trpela. Bio je u problematičnom društvu, a sada je konačno shvatio da mora da mora da iskoristi svoj potencijal i da konačno preokrene svoj život. Tu je i Ceca, uvek pozitivna štreberka, koja je, pored drugih likova, u više navrata zasmejala čitavu bioskopsku salu. Tu su i Gruja i Bugi, dva prijatelja iz unutrašnjosti, ali i Anđa, tajanstvena devojka koja ne priča previše o sebi.

Iznenadila sam se (mogu reći neprijatno) krajem filma. Zaista je neosmišljen. Znam da su u filmu prikazani određeni segmenti iz prvih nekoliko (od ukupno 10) epizoda i znam da filmom nisu želeli da otkriju baš svaki detalj onoga što će biti u seriji, ali je sve vrlo nedorečeno. Na kraju se ništa nije desilo, sve je isto kao i na samom početku filma. Ako ništa, bar su nam zagolicali maštu i ostavili nas da s nestrpljenjem iščekujemo početak 2017. godine, kada će početi da se prikazuju nove epizode. :) Kao što sam gore već napomenula, premijeri su prisustvovali i glumci. Videla sam ih dok su prolazili crvenim tepihom, većinu sam i snimila, ali nisam imala strpljenja da ulazim unutra i da se guram kako bih se slikala sa njima. Valjda sam prevazišla tu maniju fotografisanja sa svim poznatim ličnostima, koju sam imala kao mlađa. :)


Ukoliko niste pogledali prve dve sezone Vojne akademije, morate to da uradite! Mogu da potvrdim da je to jedna od naših najboljih serija. Duhovita je, drži pažnju, pokazuje realne probleme mladih ljudi, pokazuje kako se njihov život menja, kako odrastaju, kako se zbližavaju i zaljubljuju... I sama sam imala predrasude prema njoj, a kada sam je zavolela, pogledala sam je više puta od početka do kraja i beskrajno sam se vezala za mnoge likove. Iskreno se nadam i četvrtoj sezoni, bilo bi divno, zar ne? :)

Da li ste vi gledali Vojnu akademiju?

Čujemo se uskoro! :*

Ukoliko ste aktivni na društvenim mrežama, verujem da vam nisu promakle fotografije sa novosadskog Fashion Week-a. U okviru istog, svakog jutra su organizovana predavanja na raznorazne teme. Jedno od njih bilo je i predavanje o tome kako napraviti uspešan blog i kako od istog stvoriti posao. Na tu temu su pričali Dunja Jovanić, Vladimir Gašić i Svetlana Prodanić. Svi oni su napravili uspešan posao od svog bloga, Instagrama ili YouTube kanala. Otišla sam da saslušam njihove priče i savete, a u nastavku vam prenosim svoje utiske...


Svi su krenuli od nule. Nisu imali sponzore ni saradnje, fotografisali su se u odeći koju su imali, molili su braću/sestre/drugove/drugarice da ih fotografišu, ulagali su, trudili su se, napredovali su i danas žive od svog hobija. Bile su potrebne godine da konačno dođu do svog cilja (blog kao jedini posao), ali sada su uspeli u tome.

Nisu se zadovoljavali kompenzacijom. Kako kažu, od starta su pitali kompanije koje im nude samo kompenzaciju, da li od toga mogu da plate struju, telefon ili internet? Počeli su da traže male sume novca u zamenu za promociju proizvoda na svom blogu, jer su na taj način kompanije i sajtovi shvatili da sa njima mogu ili da rade ozbiljno, ili da uopšte ne rade. Kako kažu, važno je otvoreno reći koliko novca očekujete, a čak i ako u prvom momentu ne pristanu na ponudu, kad - tad će se vratiti jer će shvatiti da ne trebaju oni vama, nego vi njima.

Aktivni su na svim društvenim mrežama. Kako Dunja kaže: 'U prvi mah sam odbila da koristim Instagram story, a kada sam shvatila da mi to može doneti dobro i da može pozitivno uticati na moj posao, počela sam da ga koristim'. Tvrde da je važno biti aktivan na Instagramu, blogu, po mogućnosti na YouTubu, na Fejsu, Snapu itd.


Veći broj pratilaca ne znači automatski veći broj saradnji. Vlada kaže da je imao manje od 1.000 pratilaca na Instagramu kada ga je Adidas kontaktirao u želji da sarađuju. Dakle - važno je učiniti Instagram lepim na prvi pogled. Iako je po mnogima pravljenje feeda prava glupost, dobar feed i kvalitetne fotografije mogu mnogo da vam donesu!

Važno je ulagati i unapređivati sadržaj na blogu. Kako Dunja kaže, u početku je molila druge da je fotografišu i često je sa tih fotografisanja dolazila nezadovoljna. Sada se srami svojih prvih outfit postova, ali u odnosu na njih može da vidi koliko je njen sadržaj danas kvalitetniji. Sada plaća fotografa, ali se fotografiše kraće, a fotografije su nemerljivo kvalitetnije. Ima profesionalnu opremu za snimanje i konstantno napreduje na svakoj društvenoj mreži.

Važno je posećivati sve događaje koji će vas spojiti sa ljudima koji su u istom svetu. Iako na prvi pogled ne deluje tako, Dunja kaže da je vrlo stidljiva. Prve pozive na konferencije, druženja, sastanke sa drugim blogerima, promocije i ostale događaje je odbijala. Kasnije je shvatila koliko je važno pojavljivati se na njima. Upoznavanje ljudi iz istog sveta, fotografije na društvenim mrežama sa njima i slično, zaista znače!

Ne spuštajte se toliko nisko da reklamirate sve što vam ponude. Dunja kaže da je više puta dobila ponudu da reklamira donji veš, ali je, naravno, odbila da to uradi, jer prosto ne zna na koji način bi to približila čitaocima/gledaocima, niti je to u njenom fazonu.


Sve ovo su osnovni saveti koje sam 'pokupila' od Dunje, Vlade i Svetlane, a koje sam poželela da podelim sa vama. Što se tiče predavanja, vrlo sam zadovoljna time kako je ono izgledalo. Bilo nas je 30-ak, mogli smo bez problema da ih saslušamo i da im postavljamo pitanja, a oni su vrlo rado odgovarali na sve. Drago mi je što sam otišla, što sam videla i naučila nešto novo. Bilo je to jedno lepo iskustvo. :) Hvala mojoj divnoj drugarici Sofiji koja mi je pravila društvo! :* Iako nije u ovom svetu, i njoj je drago što je videla nešto novo. Kako kaže, ako do sada nije znala šta hoće, sada bar zna šta neće! :D

Ljubim vas i čujemo se uskoro! :*

Iza mene je jedan poprilično buran, ali zanimljiv mesec. Zasigurno jedan od onih koje ću zauvek pamtiti. Postala sam brucoš, odslušala sam prva predavanja, zavolela sam određene predmete, zavolela sam Novi Sad i upoznala nove ljude. Period prilagođavanja je prošao. Puna sam utisaka i verovatno ću mnogo toga zaboraviti da vam napišem. No, postova u vezi studentskog života će tek biti i verujem da će vam jednoga dana biti od pomoći. :)


Od kuće sam otišla 2. oktobra, 3. smo imali prijem, narednog dana i predavanja. Bilo je neobično. Stvarno neobično. Mnogo ljudi, a svi nepoznati. Profesori su ostavili mahom dobar prvi utisak. Neki su ga kasnije pokvarili, a neki su nam već dragi i omiljeni, iako je prošlo vrlo malo vremena. :) Upoznavanje sa ljudima je teklo sasvim spontano. U početku smo, naravno, svi bili uzdržani, ali sada opušteno pričamo jedni sa drugima. Situacija je ista kao i u srednjoj školi, s tim što smo na faksu sa osobama koje dele ista interesovanja i možemo lakše da pronađemo zajedničku temu. :)

Počela sam da učim grčki i staroslovenski. Moram da priznam da je neobično učiti mrtve jezike, ali na to gledam kao na nešto što će me u svakom smislu obogatiti. Grčki je, zapravo, vrlo interesantan! Za sada ga bez problema čitam i znam da kažem nešto osnovno o sebi, ali verujem da ću do kraja prve godine znati mnogo više od toga. Profesor grčkog je pravi Grk, pa isto koliko mi grešimo dok pričamo grčki, toliko on greši dok priča srpski, tako da smo otprilike na istom. :) S druge strane, staroslovenski je nešto komplikovaniji i nisam oduševljena njime. Trudim se, čitam i vežbam, ali vidim da će mi to biti jedan od težih predmeta. Što se tiče ostalih predmeta - neki su manje, a neki više zahtevni. Generalno, imamo dosta predavanja i ne dopada mi se kako su raspoređena. Imamo česte pauze od po dva - tri sata, nekada imamo rano ujutru, pa onda opet dolazimo uveče. To zna da bude jako naporno.

Što se tiče života u studentskom domu, jednom prilikom ću napisati poseban post na tu temu, ali za sada sam vrlo zadovoljna. Do faksa mi je potrebno svega par minuta, a menza je odmah pored doma. Sve sobe u domu su dvokrevetne i vrlo su pristojne. Cimerka mi je devojka sa mog smera, tako da učimo isto i uvek možemo da pomognemo jedna drugoj. Mislila sam da će mi kupatilo predstavljati problem, ali zapravo nije toliko strašno. Ukoliko želite da živite u studentskom domu, prvenstveno je važno da imate što bolji prosek u srednjoj (jer brucoši dobijaju najmanje mesta u domovima), a kada ga dobijete, morate da budete prilagodljivi, da shvatite da je dom mesto u kome mora da se deli i da je sve ono što imate - topla soba, topla voda i sasvim pristojni uslovi, i previše dobro za sumu novca koju dajete na mesečnom nivou. :)

Menza... pa, prijatno sam iznenađena. Očekivala sam hranu kao u zatvoru (nije da sam bila u njemu, ali filmovi, serije...:D), ali nije ništa drugačija od one koju jedemo kod kuće. Kuvano povrće, meso, krompir u svim oblicima, čorbe, desert, voće itd. Desi mi se da dobijem nešto stvarno očajno, jer zbog predavanja stignem pred kraj ručka ili večere, ali trudim se da dolazim u prvih sat vremena, jer u tom slučaju uvek dobijem nešto ukusno. Menza je super i mislim da je studentima najjednostavnije i najpristupačnije da se hrane u njoj. Zato je svaki dan dupke puna, u svako doba. :)

Što se tiče svega onoga izvan doma i faksa, moram da priznam da nisam posetila mnogo mesta i da gotovo uopšte nisam fotografisala. Dani su mi bili krajnje ispunjeni i nisam imala mnogo vremena. Bar jedan dan nedeljno sam izdvajala za viđanje sa najboljim drugom i sa drugaricama iz srednje, a svo ostalo slobodno vreme mi je prolazilo u društvu drugarica sa faksa. Verujem da će novembar biti mnogo zanimljiviji, jer već imam u planu da posetim neka mesta i da vam potom pišem o njima. :)

Na Sajam knjiga, nažalost, nisam otišla. To je po prvi put, posle ko zna koliko godina, da sam propustila svoj omiljeni događaj u godini, ali nisam mogla da se uklopim, kasno sam videla da moj faks organizuje posetu Sajmu knjiga i na kraju sam rešila da prosto odem do Vulkana i Lagune kada mi prođu prvi testovi (držite mi fige) i da kupim par knjiga. Kada smo već kod knjiga, već mesec dana čitam jednu i nikako da je privedem kraju. Dobra je, stvarno mi se sviđa, ali u rukama mi je češće knjiga iz narodne književnosti. Kada mi taj čuveni test prođe, obećavam da ću je završiti i da ću vam pisati kompletne utiske. :)

Svaki vikend sam provela kod kuće, jer još uvek nisam toliko jaka da izdržim dve nedelje ili duže bez roditelja i brata. Verujem da će mi u budućnosti biti lakše i da ću bez problema i duže ostajati u Novom Sadu, ali za sada se radujem svakom petku i ne možete da verujete koliko se odmorim i naspavam u tom kratkom periodu. :) Okej, ovaj vikend mi je prošao u učenju, ali ostale sam provela uživajući. Nedelja koja sledi je studijska nedelja, tako da imam svega dva - tri predavanja, ali zato imam dva testa i već večeras idem u dom. Tamo lakše učim, dok mi je kod kuće teže da se koncentrišem.


Kako ste vi proveli oktobar?
Da li vam se desilo nešto posebno?
Da li ste bili na Sajmu knjiga?
Pišite mi, volim da čitam vaše komentare. :)