Malo plača, neraspoloženja, usamljenosti, brige i nemoći. I još malo osmeha, zagrljaja i uzbuđenja. Takva je bila moja, a verovatno i tvoja 2017. godina. Nadam se da si naučila da se sve u životu dešava s razlogom i da to što si pala ispit nije najgora stvar koja je mogla da ti se desi. Nadam se i da si se i konačno udaljila od ljudi koji ti ne prijaju i da si u svoj život primila neke nove. Nadam se da si bar jednom iskočila iz svoje zone komfora i probala nešto novo. I da si konačno shvatila u čemu si zaista dobra i šta je to što te čini srećnom. Nova godina predstavlja novi početak, ali pre nego što zakoračimo u nju, vreme je da, bar u mislima, preletimo kroz 2017. godinu. Da se zahvalimo ljudima koji su nam je ulepšali, da se nasmešimo trenucima koje nećemo zaboraviti i da okrenemo novi, čist list. Stariji, pametniji i odlučniji.
U 2017. GODINI...
- sam počela da pišem za Omladinske novine, što je za mene veliki korak i sjajno iskustvo. Upoznala sam nove ljude, konačno sam videla kako funkcioniše vođenje novina i koliko organizacije stoji iza toga. Počela sam da vodim računa o rokovima i datumima, što me je navelo da razmislim o svom blogu i o tome koliko bi trebalo poraditi na njemu.
- sam izgubila nekoliko ''prijatelja''. Neki su svojevoljno, prećutno i očekivano izašli iz mog života, a neki pak neočekivano i na moje opšte iznenađenje. Nije mi žao. Zapravo, drago mi je što s godinama imam sve manje ljudi oko sebe, jer ostaju samo oni koje istinski volim i u čijem društvu se dobro osećam.
- sam imala nekoliko bitnih proslava - pet godina od završetka osnovne škole i tri osamnaesta rođendana, a jedan je bio najposebniji - i moj mlađi brat je konačno punoletan.
- položila svoje prve ispite, završila prvu i upisala drugu godinu fakulteta i potvrdila sebi da me književnost usrećuje nešto manje od novinarstva, ali je opet nešto što mi prilično leži.
- sam shvatila da se BAŠ SVE dešava s razlogom. Čak i iz onih stvari koje su mi u prvi mah delovale strašno, proizišlo je nešto dobro. Skup svih dobrih i loših stvari koje su se desile napravile su me ovakvom osobom i dovele su me ovde gde sam sada.
U 2018. GODINI ŽELIM...
- da radim ono što me istinski usrećuje - da redovnije ažuriram svoj blog, da više fotografišem, kao i da nastavim da pišem za Omladinske i da postepeno napredujem.
- da se viđam nešto češće sa svojim prijateljima. Iako smo na različitim stranama i u različitim mestima, pritom svi u svojim obavezama i problemima, volela bih da se viđamo više nego u 2017. godini.
- da vodim malo aktivniji život - da se više krećem i otkrivam nova mesta, sa fotoaparatom u rukama. Ne želim da me mrzi da se pokrenem.
- da verujem u sebe, da ne odustajem tako lako, da se borim za ono do čega mi je stalo i da ne dopuštam nevažnim ljudima da me povrede i da na bilo koji način utiču na moj život i moje odluke.
Jedno veliko hvala mojoj porodici i mojim prijateljima koji su mi ulepšali godinu. Naposletku, hvala i vama, koji ste i u 2017. godini čitali moje postove (doduše, u proređenom izdanju, ali ih je opet bilo i zavredeli su vašu pažnju). Želim vam da u 2018. godini budete srećni, nasmejani, da se radujete malim stvarima, da se trudite, da ne odustajete, da verujte u sebe, da budete okruženi ljudima koji vam prijaju, da ne čekate 2019.,2020., ponedeljak ili novi mesec za neke nove stvari i iskustva, i da uživate u svakom trenutku ovog života koji tako brzo prolazi...
SREĆNA NOVA GODINA!
ANJA
U 2017. GODINI...
- sam počela da pišem za Omladinske novine, što je za mene veliki korak i sjajno iskustvo. Upoznala sam nove ljude, konačno sam videla kako funkcioniše vođenje novina i koliko organizacije stoji iza toga. Počela sam da vodim računa o rokovima i datumima, što me je navelo da razmislim o svom blogu i o tome koliko bi trebalo poraditi na njemu.
- sam izgubila nekoliko ''prijatelja''. Neki su svojevoljno, prećutno i očekivano izašli iz mog života, a neki pak neočekivano i na moje opšte iznenađenje. Nije mi žao. Zapravo, drago mi je što s godinama imam sve manje ljudi oko sebe, jer ostaju samo oni koje istinski volim i u čijem društvu se dobro osećam.
- sam imala nekoliko bitnih proslava - pet godina od završetka osnovne škole i tri osamnaesta rođendana, a jedan je bio najposebniji - i moj mlađi brat je konačno punoletan.
- položila svoje prve ispite, završila prvu i upisala drugu godinu fakulteta i potvrdila sebi da me književnost usrećuje nešto manje od novinarstva, ali je opet nešto što mi prilično leži.
- sam shvatila da se BAŠ SVE dešava s razlogom. Čak i iz onih stvari koje su mi u prvi mah delovale strašno, proizišlo je nešto dobro. Skup svih dobrih i loših stvari koje su se desile napravile su me ovakvom osobom i dovele su me ovde gde sam sada.
U 2018. GODINI ŽELIM...
- da radim ono što me istinski usrećuje - da redovnije ažuriram svoj blog, da više fotografišem, kao i da nastavim da pišem za Omladinske i da postepeno napredujem.
- da se viđam nešto češće sa svojim prijateljima. Iako smo na različitim stranama i u različitim mestima, pritom svi u svojim obavezama i problemima, volela bih da se viđamo više nego u 2017. godini.
- da vodim malo aktivniji život - da se više krećem i otkrivam nova mesta, sa fotoaparatom u rukama. Ne želim da me mrzi da se pokrenem.
- da verujem u sebe, da ne odustajem tako lako, da se borim za ono do čega mi je stalo i da ne dopuštam nevažnim ljudima da me povrede i da na bilo koji način utiču na moj život i moje odluke.
Jedno veliko hvala mojoj porodici i mojim prijateljima koji su mi ulepšali godinu. Naposletku, hvala i vama, koji ste i u 2017. godini čitali moje postove (doduše, u proređenom izdanju, ali ih je opet bilo i zavredeli su vašu pažnju). Želim vam da u 2018. godini budete srećni, nasmejani, da se radujete malim stvarima, da se trudite, da ne odustajete, da verujte u sebe, da budete okruženi ljudima koji vam prijaju, da ne čekate 2019.,2020., ponedeljak ili novi mesec za neke nove stvari i iskustva, i da uživate u svakom trenutku ovog života koji tako brzo prolazi...
SREĆNA NOVA GODINA!
ANJA