Trenutno imam dosta stroge profesore i pred svako odgovaranje imam veliki strah. Mada, nije me strah da pogrešim jer znam da je svako u razredu barem jednom nešto pogrešio, nije me strah da izlažem svoje delo pred razredom itd. Ali, profesore delim na one koji traže sve da se zna, ali ti dopuste da ispraviš grešku i na one koji traže sve da se zna, ali narednih mesec dana ti nabijaju na nos to što si pogrešio (nažalost, takvi su u većini..). Ispred prve grupe nemam nikakav strah (ukoliko sam naučila), ali druge grupe se jako plašim. Takođe, strah dolazi kada nešto izlažem pred većim brojem gledalaca, u većim ili manjim količinama. :) Jako dobar post, i baš je super da si napisala ovakvu temu, inspirišuća je i pomaže. :) <3 <3

smoothieglam.blogspot.com

Imala sam strah,imam ga i imaću ga. :) Stalno sam bila plašljiva od toga kako ću izneti nešto,kako ću nešto uraditi,da neću prosto nešto zabrljati.Kada sam u 3.razredu recitovala pesmicu na takmičenju postojala je rečenica koju nikako nisam mogla da zapamtim i uvek sam izmenila redosled reči.Učiteljica me je uveravala da to nije ništa.Ja sam se toliko uplašila da sam na takmičenju opet zamenila redosled reči.Učiteljica mi je ponovo rekla da to nije ništa i da je bitno kako sam je izrecitovala pesmu.To zaista i jeste bilo samo bitno.I dan danas se plašim javnog nastupa,ali ne toliko.U školi postoje dani kada se plašim pred odgovaranje iz nekih predmeta,a i iz nekih ne,jer sam sigurna da sve znam.Nekada nisam tako sigurna,iako sam sve naučila.Na kraju ponekad zabrljam.Ali,to me je naučilo da se moram opustiti i razmišljati pozitivno,jer ću samo tako uspeti.Inače,baš mi se sviđa post! :)
tijanaslife.blogspot.com

Što se tiče straha u školi nemam apsolutno nikakvih. Nemam tremu kada trebam da dogovaram. Vrlo sam opuštena osoba i ne vidim zašto bih imala bilo kakvu tremu pred odgovaranje. Svi ćemo odgovarati isto pod istim kriterijumom. Sada, što se tiče strha od javnog nastupa- nemam ga. Od malena pevam i znam da pevam. Kao mala, imala sam neki mali strah kada sam pevala kod drugara na rođendanima. Sada, kada odem na neku slavu, punoletstvo, svadbu ili na neki rođendan kod drugara koji nisu iz odeljenja, obavezno je da se Milica uhvati mikrofona. Naviknuta sam na sve to od malena i sada nemam problem. A ako pogrešim u nečemu, pogrešila sam- ljudski je grešiti.

http://milicasdiary389.blogspot.rs/

Prediva post Anjice <3!Samopouzdanje nisam imala oduvek.Kada sam bila mladja,izlzak na scenu bio je ravan smrti.Ako nesto nisam volela,to je bilo to...Posto sam idem u skolu engleskog,na kraju svake godine se organizuje priredba u kojoj ucestvuju ucenici.Stalno sam se prijavljivala da ucestvujem da bih ispostovala nastavnice,ali pre nastupa srce mi je lupalo kao ludo.To je tako bilo godinama,sve do ove kad sam konacno rekla dosta strahu.Prijavila sam se da budem voditeljka predstave.I od tada se vise ne bojim nastupa,jer je to nesto sasvim normalno.a u skoli me nikada nije bilo sramota,ni znanja,a ni radjenja prezentacija i referata :)!Zaista divno!!!

Super napisano Anjice, kao i uvek!
Straha kod mene uvek malo ima. Nije mi baš sve jedno predavati (što stalno radim i vremenom straha ima sve manje) pred gomilu nastavnika i učenika. Što se tiče odgovaranja, do osmog (sadašnjeg) razreda sam se mnogo bojala i retko sam se javljala da popravim ocenu ili da odgovaram (ne popravljajući ništa), nesigurnost verovatno. Međutim, sada straha za odgovaranje nema, lagano dignem ruku i odgovaram. Na času se svakodnevno ubacujem, podižem ruku i pričam nešto vezano za gradivo, nema straha, tako je uvek bilo što se tiče toga - čudno ali tako je! ♥

Mi smo bas ove godine dobili cas besede. Na tom casu svako pise svoju besedu na zadatu ili slobodnu temu, uci je napamet i izlaze pred celim odeljenjem. Nije uopste lako, uvek se neko smeje,komentarise. Ali ako na pocetku to iskuliras, posle par minuta svi ce zacutati i slusati. Pre neki dan sam imala prvu besedu i bas dobro prosla, samim tim sto sam izgleda sve to dobro izvela, bas niko me nije ometao. Ovim postom si mi dala jos neke ideje kako da vezbam za sledecu, hvala ti. :)

Ja imam veliku tremu pred nekim proverama i sl. Uglavnom za neke predmete kod kojih mi ocena varira ili ako mi manje dobro ide. Nisam za sada to prevazišla i mislim da će tako uvek biti. Što se tiče javnih nastupa, uglavnom su to nele recitacije ili gluma na priredbama u školi. I tu ima malo treme i uglavnom sve uradim kako treba i posle se ni ne sećam kako je baš bilo na sceni. Post je super! ☺

Ja i nemam taj strah od javosti,ali uvek me nekako 'strah' da cu da pogresim,pa obicno gledam tamo gde nema ljudi jer,nekako ne zelim da ih gledam ako pogresim,a uvek se u pola pesme ili cega vec,opustim i bude mi lakse. :D
Ovo sto si rekla za skolu,totaaalno ja. Imam nastavnicu istorije i strah me da ista kazem pred njom.Naprotiv,nastavnica srpskog mi je vrh,i skroz sam opustena sa njom☺
Super post,pre neki dan sam pocela da te pratim,odlicna si! Bravo!! ♥

Nisam znala da je strah od javnog nastupa najzastupljeniji. Zanimljiva informacija :)
Pošto sam u septembru krenula u novu školu, još uvek imam strah pred odgovaranje, pogotovo kod profesorke biologije koja je, isto kao i tvoja fizičarka, strah i trepet. Prva ocena kod nje mi je dobra, ali bliži se dan kad ću morati da odgovaram za sledeću i gde je gradivo dosta teže, pa me strah kako ću se snaći i hoću li dobro naučiti sve. Čak i da savršeno sve znam, ponekad me strah parališe i jednostavno nisam u stanju da razmišljam o bilo čemu.
Pronašla sam sama svoju ,,caku'' kad je u pitanju odgovaranje (sa mesta). :D Zagledam se u jednu tačku, ne gledam profesora, ni drugare, nego samo gledam u jednu tačku (moguće da izgledam jaako jezivo hahaha) ali meni to pomaže da se skoncentrišem samo na ono što pričam.
Sjajno napisano, obožavam tvoju originalnost. <3
I da, mislim da će mi se samopouzdanje u školi vremenom podizati.

Girly world
Novi post na mom blogu ☺
Baci pogled kad budeš mogla :)

Iste smo Anja,ja sam isto dosta nastupala na raznim priredbama i uvijek me je bilo strah kako ce sve to ispasti,ali s godinama mi je to ipak malo popustilo.Nisam ni sumnjala da je strah od javnog nastupa na vrhu ljestvice strahova.Uglavnom,odlican post,preoriginalna si,svaka cast☺!
http://lovelivelaugh2015.blogspot.com/

Odlican post, ja se jako plasim kada trebam da negdje javno nastupam ili izađem pred mnogo ljudi.Posjeti moj blog mnogo bi mi znacilo jer sam tek pocela.
http://girlwithstyle123.blogspot.com/

Imala sam i dalje imam neke strahove od javnih nastupa.Stidljiva sam koliko god se borila protiv toga.Pokušavam da to promenim i nadam se da ću jednog dana prevazići strah od tih javnih nastupa i straha od grešaka pred nepoznatim ljudima.Post ti je odličan ♥

http://lickadiary.blogspot.rs/

Jedan čovek koji živi u mom gradu je izdavao knjigu pesama, i pozvao je mene na promociju da pročitam i otpevam nekoliko pesama. Nije mi bio problem, ali kada sam izašla na binu, videla sam da je CELA SALA popunjena ljudima koji su samo 'zverali' u mene. Užasno sam se uplašila i opasno zabrljala tu prvu pesmu, koja je bila i najlepša i niko me nije razumeo, pa sam se povukla, popila malo vode i mislila pozitivno. Kasnije, kada sam ponovo izašla, bila sam druga osoba. Prijatna, živahna i bez ikakve treme.

A ti si, naravno, odlično napisala post i užasno mi se sviđa tema, kao i celokupna rubrika! Lysm!

Hvala Bogu,retko imam javne nastupe,ali na pocetku skolske godine je dosla nova nastavnica biologije koja je poprilicno mlada i ovo joj je prvi posao. Delovala mi je skroz okej do prvog odgovaranja. Bila sam opustena,sve sam znala,sve dok mi nije postavila neko potpuno bezvezno pitanje. Tad sam se zbunila i,koliko god sam se trudila,nisam mogla da joj objasnim neki pojam. Tada mi je dala 4 i 'ladno mi rekla 'Ti ne znas da se izrazis'. To mi je bilo kao da me je udarila ciglom u glavu. Bila sam totalno pokopana. Iako je trazila dosta manje znanja nego prethodni nastavnik,ta njena recenica me je uzasno pogodila. Ja,koja sam procitala toliko knjiga i isla na takmicenja iz srpskog jezika ne znam da se izrazavam?! To me je proganjalo,jedva sam skupila hrabrost da ponovo odgovaram. Onda sam ubedila sebe da se bez razloga nerviram i da su i losiji ucenici dobijali petice,pa sto ne bih i ja,koja sam vukovac. Javila sam se da popravim ocenu i uspela sam :D Sada nemam nekih problema s njom,ali se i dalje borim za peticu xd Takodje,problem mi je da procitam svoj sastav pred razredom. Uhvati me neka nervoza,pocinjem da se tresem,srce mi lupa 100 na sat,uzas zivi. Negde u seston razredu je to pocelo i do sadasnjeg (osmog) se samo pogorsavalo. Ne znam kako da se izborim sa tim. Razmisljala sam da se na pocetku casa javim da prva procitam zadatak,da sto pre zavrsim sa tim,ali nema sanse,nemam hrabrosti. xd❤

Pree ! ♥
Pogledaj moj blog :)

Odlican posttt, ja sam veliki tremaros i dosta se plasim kad trebam negde da nastupam.
Poseti i moj blog http://peworld88.blogspot.rs/

Savršeno! Napisano nekako sa puno pažnje, baš mi se dopada. ❤❤❤
Ja ovaj strah ponekad imam, a ponekad ne. Kada je situacija dobro poznata, nije mi nikakav problem da se izrazim ili slično. Međutim, kada mi je prvi put, trema me malo pojede.
Samo tako nastavi, jedva čekam novi post! ❤❤❤

Jako lep post, evo i ja da se nadovezem, ja volim da sam u centru paznje i nemam strah od javnog nastupa. Mozda je to zato sto sam imala glumu celu osnovnu skolu isla sam u dadov i tamo bi na kraju skolske godine glumili u velikom pozoristu pred 300ljudi ( doobro bili su to ipak nasi bake deke tetke) ali tada sam imala jako veliku tremu seam se. I svaki put sve manju i manju.
pogledaj moj novi poat
http://highheelpoodl.blogspot.rs/

E ovo zaslužuje svaku pohvalu. Svaka ti čast ljepotice!!! ☺

fandbportal.blogspot.com

Super post :) Moram te nesto pitati, ali nemoj da dozivis kao hejt, posto si stvarno sjajna blogerka. Sta treba da uradim da bi mi odgovorila na komentar? U nekom tvom postu (vise se ne secam u kom) sam ti ostavila jedan komentar koji sam napisala stvarno iz srca i mnogo mi je bila potrebna pomoc zato sto nisam znala kome da se obratim, a koliko sam shvatila iz svih tvojih posotova to je tvoje polje i mogla si da mi pomognes. Medjutim, posto nisam dobila odgovor tog trenutka za mene se dogodio kraj sveta (ali ozbiljno). Plakala sam po ceo dan, zato sto nisam znala kome da se obratim, a bila sam sigurna da ces mi ti pomoci. Naravno, ja razumem da ti dobijas puno komentara i ne mozes se svima zahvaliti, ali sam se zaista nadala da ces mi odgovoriti. Zbog ovoga te MOLIM da mi odgovoris na ono pitanje koje sam ti sada postavila, kako ne bih vise prolazila kroz onu glupu tinejdzersku depresiju. I jos jednom te molim da ovo ne dozivis kao hejt, zato sto nisam mislila nista lose, ali stvarno.