Roditelji i tinejdžeri ☺

By Anja Miii - недеља, јануар 04, 2015

Roditeljska briga je ono što nas prati od samog dolaska na ovaj svet. Pružaju nam svu svoju ljubav i nežnost, učestvuju u prvim izgovorenim rečima, prvim napravljenim koracima, bodre nas pri polasku u školu, pomažu nam oko domaćih zadataka, pružaju nam podršku onda kada pokleknemo. I dok trepnemo, već smo tinejdžeri, a njihova mala deca više nisu tako mala. Očekuju više slobode, više poverenja i više razumevanja.Desi se da zaborave da im dete više nema 10, već 13 ili 18 godina i da već postaje samostalno i spremno da samo donosi odluke i da isto tako greši i ispravlja te greške.




Poznajem mnogo roditelja koji su odrastali u vrlo nezahvalnim uslovima. U siromaštvu, u neslozi ili uz mnoštvo problema koji su onemogućili da im detinjstvo teče onako kako svako dete zaslužuje. Svi ti činioci, uticali su na to da svoju decu drže kao kap vode na dlanu, želevši da im obezbede sve ono što oni nisu mogli da imaju. Štede ih, ne dozvoljavaju im da rade čak ni osnovne stvari, opravdavaju njihovo razmaženo ponašanje i sl.
I upravo zato je to vrlo pogrešno. Svako dete od malih nogu mora da nauči da se nosi sa svim lepim i manje lepim stvarima. Ako ga od malena roditelji pošteđuju svega što je loše, neće shvatiti da svet nije tako lepo mesto i da ga čekaju i one sasvim suprotne stvari. 
Ako i vi tako odrastate - uz sve povlastice, uz svu ljubav, nežnost i zaštitu, pokušajte da se otrgnete i da popričate sa roditeljima. Zahvalite im na svemu što čine za vas, ali i isto tako objasnite da ste već dovoljno odrasli i spremni da se i sami suočite sa određenim stvarima koje su svakako sastavni deo života. 



Želela bih da pređem na one osnovne probleme koji se javljaju između roditelja i tinejdžera i koje vi, obični tinejdžeri, možda možete da promenite i popravite.

Strogi roditelji?

Postoje roditelji koji ne mogu da prestanu da kontrolišu svoju decu i koji ne mogu da prihvate da im dete zaista ima dovoljno godina da bi bilo samostalno. Onemogućuju mu da bude sa prijateljima malo duže nego inače ili ga stalno kontrolišu. Ukoliko imate takve roditelje, važno je da pričate sa njima. Uglavnom nema svrhe da im govorite kako je njihovo razmišljanje pogrešno, već odmah treba da pređete na stvar. Pokušajte da dođete do određene pogodbe. Na primer, možete da im kažete kako ćete se stvarno truditi oko škole i oko toga da imate što viši prosek, pod uslovom da vam daju da ostanete napolju samo pola sata duže. I naravno, važno je da to ispoštujete. Kada roditelji vide da poštujete dogovor i da radite sve onako kako ste se dogovorili, neće biti nikakvih problema. Kada vam ne dozvole da odete negde ili uradite nešto što vam znači, otvoreno im recite koliko je to vama važno i zaista se potrudite da im na lep način objasnite, umesto da započinjete svađu i prepirku. Na taj način ništa nećete postići. Sem toga, kada vam i nakon dužeg nagovaranja ne dozvoljavaju da uradite nešto što ste želeli ili da odete negde gde se planirali, najbolje je da odustanete i da ne reaguje plačući ili izazivajući sukob. Sve to hrabro podnesite, naravno da je moguće.

Roditelji vam ne dozvoljavaju da imate dečka?

Roditelji koji su odrastali pored takvih, staromodnih roditelja i uopšte u patrijarhalnim porodicama, nisu smeli da imaju dečka dok sasvim ne odrastu i ne postanu punoletni. Neki od njih su odlučili da tako nešto ne prenose i na svoju decu, znajući koliko im je to teško padalo, ali neki roditelji taj običaj prenose dalje. I onda dođe vreme kada se stvarno zaljubite. Plašite se njihove reakcije, ne znate šta je najbolje reći i uraditi... Vrlo je važno da tu vezu ne krijete. Ma kako to u jednom trenutku bilo najpametnije, oni će jednom sigurno saznati. Vremenom nećete znati šta da im kažete kako bi izašli iz kuće ili kako da im odgovorite na to zašto vam je telefon konstantno u rukama. Pokušajte da uhvatite momenat kada su lepo raspoloženi i povedite razgovor o tome. Recite im da ste se zaljubili i odmah im recite ko je taj dečko, koliko godina ima i ko su mu roditelji, jer je njima to mahom važnom znati. Naravno, ne treba da govorite svaku sitnicu i nešto što je intimno vezano za vaš odnos, ali neke opšte informacije su u redu. Odmah im dajte do znanja da znate šta radite i da ne treba da se plaše vaših postupaka, ali bi vam svakako značilo da imate podršku.☺ 

Roditelji nemaju poverenja u vas?

Čini mi se da je ovo najgora situacija. Bilo da ste je sami izazvali ili oni jednostavno ne mogu da se pouzdaju u vas, iz nekih, samo njima poznatih razloga, važno je da vremenom naučite da nadogradite to poverenje. Pokušajte da im pokažete da nema razloga da se tako ponašaju, jer niste neko ko prelazi preko dogovora. Kada izlazite iz kuće, recite im gde idete i kada ćete se otprilike vratiti. I trudite se da to ispunite. Nemojte da im obećavate nešto za šta niste sigurni da ćete moći da ispunite. Kada nešto obećate, onda to i ispunite, jer će na taj način najčešće moći da se uvere da ipak mogu da vam veruju i da ih niste izneverili.

Roditelji kojima je jedina preokupacija vaše školovanje?

Školu sam oduvek posmatrala kao mesto u kom trud treba da pokazuju samo osobe željne znanja i osobe koje istinski žele da jednog dana postanu nešto o čemu već dugo maštaju. Najmanje podnosim kada nekoga vređaju jer ima loše ocene ili jer nije upisao fakultet. To su apsolutno nevažne stvari. Nismo svi predodređeni za to da završimo visoke škole. Nekome je važno da završi samo ono što mora, sa ocenama dovoljnim za željeni prosek i jednostavno nema ambiciju da se dalje školuje. Međutim, roditelji su ti koji uglavnom zahtevaju više učenja, bilo zbog toga što žele da im deca jednog dana bud uuspešna, bilo da to rade zbog ličnog ugleda i ugleda deteta. U svakom slučaju, ako niste neko ko voli da uči i ako nemate ambiciju za upisivanje nečega važnog u budućnosti, otvoreno recite roditeljima da ćete se truditi, ali da ne želite pritisak, baš zato što vam to ne odgovara i zato što ne želite da oni od vas previše očekuju. Znam mnoštvo divnih i prepametnih osoba, koje nemaju visoko obrazovanje i to dovoljno govori da ono ne predstavlja neophodnu i osnovnu stvar. Baš to pokušajte da objasnite roditeljima. S druge strane, ako je i vama škola važna i ako želite da se trudite oko nje, onda isto tako objasnite roditeljima da ćete se truditi za sebe i zbog sebe i da loše ocene ne treba da prihvataju kao nešto strašno, već kao nešto što ćete uz malo truda svakako moći da popravite.

Brat/sestra imaju više povlastica nego vi, roditelji vas stalno porede?

Bilo da ste stariji ili mlađi, roditelji su uvek za nijansu ponosniji na jedno dete - ono koje ostvaruje više uspeha, ono koje je uspešnije u školi i van nje. Ne, to ne znači da vas oni nejednako vole, samo žele da im oba deteta budu jednako dobra. Kada je jedno lošije u određenim stvarima, često ga porede sa bratom ili sestrom, u težnji da ga navedu da i samo bude takvo. Međutim, moraju da shvate da ste vi različiti, da volite različite stvari i da sanjate različite snove. Ako vam je već preko glave svega toga, otvoreno im recite da želite da izgrađujete svoju ličnost i da želite da poštuju ono što uradite, a ne da sve to konstantno porede sa uspesima drugog deteta. Sem toga, ako primetite da je vašem bratu ili sestri dozvoljeno da duže ostaje napolju, ispred računara ili ako njegove padova podržavaju lepim rečima, a tvoje lošim, lepo im recite koliko vam to smeta. Ništa ne postižete time što ćete se povući u sebe ili sasvim izolovati od drugih. Rešite problem unutar porodice, jer je to jedini način da svi dođete do krajnje pozitivnog rešenja.


Roditelji vas primoravaju da pohađate aktivnost koju ne volite?

Mnogi roditelji žele da njihova deca nastave nešto u čemu su i sami bili dobri. Bio to sport, sviranje određenog instrumenta ili nešto treće - oni ne mogu da shvate njihovo dete nije igračka, već stvarna osoba koja ima sasvim druga interesovanja. S druge strane, roditelji jednostavno žele da im se dete bavi nečim, kako bi ga odvukli od računara i kuće. Ako ne volite to što trenirate ili aktivnost koju pohađate, lepo pričajte sa njima i navedite im razloga zbog kojih bi to voleli da prestanete da radite. Pokušajte da pogledate po internetu ili se raspitajte među prijateljima šta bi bilo dobro početi da trenirate, pa pokušajte sa nečim novim. Roditeljima je važno samo da imate neku aktivnost, a kada je pronađete, neće im biti problem da vam dozvole da se ispišete sa onoga što ste pohađali do tada.☺

Roditelji vam ne dozvoljavaju da oblačite ono što oblače vaši prijatelji, ili da se šminkate?

Donekle razumem roditelje, jer ne mogu da prihvate da im je dete već sa 12 godina i suviše zrelo i da već tada želi da se šminka i oblači onako kako oni ne smatraju prikladnim. Međutim, današnje mlade generacije mnogo ranije sazrevaju, a deca su već sa 5 - 6 godina i više nego pametna i gotovo sve znaju. Kada vam roditelji ne dozvoljavaju da naneste malo šminke u školu, pokušajte prvo da razmislite o tome koliko godina imate i zašto zapravo želite tu šminku. Ako imate 12 - 13 godina, prirodno je da vam to još uvek ne dozvoljavaju, zato što jeste mlade i najbolje je da još malo sačekate, jer ćete posle do kraja života moći da nanosite onoliko šminke koliko želite. Kada vam ne dozvole da na žurku obučete suknjicu ili haljinicu, pokušajte da pričate sa njima i da im dozvolite da krenu sa vama u kupovinu i odaberu neku koja bi bila dovoljno prikladna. Nema potrebe da pravite scene i da grubim glasom iskazujete nezadovoljstvo, već problem rešite na jedan mirniji način.

Svi navedeni problemi, zaista su i suviše često prisutni među roditeljima i tinejdžerima. Nije nemoguće rešiti ih, ali morate jednako da se potrudite da budete strpljivi i vrlo razumni. Možda roditelji preteruju, ali sve rade isključivo za vaše dobro. Tačno je da ponekad preteruju, ali često to rade vrlo nesvesno. Poštujte ih, trudite se da imate vrlo lep i otvoren odnos, imajte poverenja u njih, ne lažite ih, ne krijte im ono što bi trebalo da znaju i neće biti razloga da sumnjaju u vas. Ko će vas drugi voleti i podržavati, ako ne oni. 


Anja...

  • Share:

You Might Also Like

2 коментара

  1. Draga Anjice... Punoo ti hvala na ovom postu, jer sam ja insistirala da pišeš o tome, hvala na trudu i vremenu koje si odvojila za one kojima je ovo dobro došlo, kao i meni. Puno mi se sviđa tvoj blog, svaka reč stoji tačno gde treba. On je rađen sa toliko ljubavi i razumevanja, ja sam oduševljena. Najviše mi se svidja što si posebna, posebna, u svakom smislu te reči...:) Svak čast, veliki poljubac! ❤ :)

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. I ja sam stvarno srećna što si tu, što strpljivo čekaš da ispunim ono što si želela, što me podržavaš i što mi pišeš nešto što me stvarno gura napred i što mi daje vetar u leđa. Drago mi je što je moja imenjakinja ovako divna osoba i veliko ti hvala na tome! Ljubim te! ❤ ❤

      Избриши