Dugo sam razmišljala da li da uopšte pokrenem ovu temu, ali pošto su vaša pitanja česta, a ja ne bih želela stalno da se ponavljam, jednostavnije je da vam u okviru jednog posta dam svoje predloge, savete i da vam ispišem kako sam ja počela i zbog čega. ☺



Imala sam 15 godina. Uređivala sam jednu mnogočlanu Fejsbuk stranicu, putem koje sam sasvim slučajno naišla na Ask profile devojaka koje su davale savete. Pogledala sam šta to one pišu i kako to one rade. Osnova svega bilo je vređanje, omalovažavanje i nipodištavanje tuđih problema. Poželela sam da se i sama oprobam u tome. U to vreme, bila sam jedna od retkih koja je to radila. Uz malo reklamiranja na istoj toj stranici na kojoj sam postavljala statuse i dopadljive slike, uspela sam da zainteresujem osobe koje su mi verovatno često pisale i tražile moje mišljenje. Početak kao početak; odgovarala sam na onih par pristiglih pitanja, ulazila i izlazila, ali nisam se brinula oko toga, baš zato što je to bio moj hobi, predah od obaveza i nešto što je ispunjavalo moje slobodno vreme.

Kada je broj pratilaca prvi put otkriven, bilo ih je nešto malo više od 400. Bila sam zadovoljna, ipak je to jedan lep broj ljudi koji su zainteresovani za moj rad. Dan za danom, taj broj je postajao mnogo, mnogo veći. Međutim, što je taj broj veći, to je i veći broj pitanja i broj osoba koje žele da čuju moje mišljenje. Svakodnevno primam mnošto pohvala, na čemu sam vam i više nego zahvalna. Međutim, sve ovo može da ima i svoje loše strane...

Prvo i osnovno; mali broj ljudi ima dovoljno razumevanja. Malo njih može da shvati da nisam vezana za računar, da imam svoj privatni život i svoje slobodno vreme koje ponekad želim da iskoristim na drugi način. Posle više od dve godine, Ask je u pravom smislu te reči postao moj posao. Ja ga tako doživljavam. Kada sam na laptopu, ukućani znaju da u sam u tom periodu zaista koncentrisana na ono što pišem. Ne volim kada me neko uznemirava, jer je potrebna koncentracija za čitanje problema i postavljanje sebe na mesto osobe koja piše. Samo tako mogu da se srodim sa njom i da joj zaista iskreno odgovorim. To što ja pišem ne može da bude rešenje za sve vaše probleme. Može delimično da vam pomogne, da vas ohrabri ili da vam pokaže da ste posebni baš takvi kakvi ste, kao i da vaši problemi sigurno nisu najveći problemi na svetu.

Druga stvar; uvrede. Ja sam naučila da se nosim sa njima, mada ih, iskrena da budem, zaista nemam mnogo. Tu i tamo se nađe neko ko nema dovoljno razumevanja i ko tvrdi da nisam odgovorila isključivo na njegovo pitanje. To je društvena mreža sa mogućnoćnošću postavljanja anonimnih pitanja i upravo iz tog razloga nemam mogućnost da vidim kome sam odgovorila jednom, kome nijednom, a kome više puta.

Ne bih želela da dužim, ali svi vi koji to već radite, sigurno znate šta je ono što stvara najveće probleme. Međutim, ako je to ono što volite da radite, trudite se i radite onako kako se vama sviđa. Vi vodite taj nalog i vaš je izbor kako ćete i koliko odgovarati. ☺



1. Ništa ne pada sa neba. Uspeh dolazi s vremenom. Ne očekujte da već posle par dana, pa čak i par meseci postanete uzor drugima i neko u koga drugi imaju potpuno poverenje. 

2. Nema potrebe da drugima dosađujete sa svojim reklamama. Možete da zatražite pomoć, tj. jednu reklamu koja bi obezbedila da vas jedan broj ljudi primeti, ali nema svrhe da se reklamirate na svakom mestu ili da čekirate sve prijatelje i da svima šaljete isto.

3. Odgovarajte iskreno, pišite šta zaista mislite. Nema svrhe da pišete ono što bi drugi želeli da čuju. Važno je biti objektivan i realan, a ne umanjivati probleme onda kada je to najmanje potrebno.

4. Budite originalni. Od imena, do opisa, odgovaranja i načina pisanja. Nema svrhe da kopirate druge. Okej je da imate svoje uzore i osobe čiji vam se rad sviđa, ali to ne znači da te iste osobe treba da kopirate, to nema smisla.

5. Ne opterećujte se urednošću Ask-a, u tom smislu da smatrate da je najvažnije da odgovarate opširno, da često ubacujete slike, pišete određene smajlije i sl. Kada pitanje zahteva duži odgovor - napišite ga, a kada to nije slučaj - nema svrhe da pišete bilo šta, samo kako bi izgledalo dopadljivije.

6. Godine nisu važne. Važna je zrelost i sposobnost da radite to što ste započeli. Ukoliko to radite samo kako bi ispunili slobodno vreme, a zapravo i sami vidite da niste dovoljno dobri, nema svrhe da nastavljate sa istim. Radije započnite nešto drugo, u čemu ste bolji.



U ovom slučaju nema neke posebno interesantne priče. Blog je osnovan na nagovor mojih pratilaca sa Ask-a. Oni su verovali u mene i predosećali da bih mogla da budem dobra u ovome. Najpre sam želela da ga osnujem iz razloga kako bih u okviru postova na jednom mestu mogla da ispišem o najčešćim pitanjima koje dobijam na Ask-u. Pre svega o mršavljenju, vežbanju, nezi određenih delova tela i sl. Vremenom sam počela da pišem i stvari nevezane za to, ali je i dalje osnovna namena ovog bloga savetovanje, koje je zapravo nešto u čemu imam dovoljno veliko iskustvo. Zapravo sam sazrela pomoću svih tih saveta koje sam ispisala, i sama sam mnogo naučila, a međusobnom komunikacijom sa drugim blogerkama, i sama sam pokupila neke dobre savete.

Nije mi važno da li ovo radim dobro ili ne  - važno je da ovo radim prvenstveno zato što me ispunjava. Pratim i čitam mnoštvo blogova i svi oni koje pratim su i više nego divni i posebni. Drago mi je što su mahom svi originalni i što ovo rade baš onako kako se njima dopada.

Mislim da za par meseci nisam uspela da steknem veliko iskustvo u vezi vođenja bloga, ali napisaću vam u par kratkih crta čime bi trebalo da se vodite ako planirate da osnujete blog ili ako ga već imate, ali niste zadovoljni njime.


1. Osnivanjem bloga, morate da budete svesni da postajete neko ko prosto mora da vodi računa o onome što piše i o tome koliko često piše. Važno je da budete dovoljno kreativni i konstantno puni ideja. Ako ćete ih tražiti od drugih, to neće imati smisla. Crpite teme sa drugih blogova ili pitajte vaše čitaoce o čemu bi voleli da čitaju.

2. Odmah od početka odlučite o čemu ćete pisati na blogu. Važno je da to bude nešto što će druge zainteresovati, a u isto vreme nešto o čemu ste sposobni da pišete.

3. Ne osnivajte blog ako vam je osnovni motiv zarada. Do nje dolazi kasnije, kada ostvarite veći broj čitalaca, pregleda i kada drugi prepoznaju kvalitet vaših postova.

4. Pobrinite se oko toga da češće ubacujete svoje slike. Bilo bi dobro da imate kvalitetnu kameru, ali ako je nemate, potrudite se da slike pomoću male improvizacije izgledaju malo lepše. 

5. Kada uzimate slike sa interneta, bilo bi lepo da napišete odakle su one uzete, posebno ako ste ih uzimali sa nečijih drugih blogova, a dodavali svoj tekst.

6. Kada pravite recenzije određenih proizvoda, budite vrlo objektivni. Nema svrhe da pišete nešto što nije tačno. Neiskrenošću samo možete da izgubite čitaoce.

7. Što se tiče reklamiranja, u početku to možete da radite komentarišući druge blogove. Iskreno komentarišite postove drugih blogerki, a pri dnu ostavite link svog bloga, sigurno će se naći osobe koje bi želele da vide šta vi to radite.