30. јануар 2017.

OUTFIT: It's cold outside

Ovaj prsluk je u prethodnih mesec i po dana viđen svugde, osim na meni. Služio mi je kao pozadina na većini fotografija, jer sam konstantno odugovlačila da se fotografišem u njemu. Izvlačim se na hladnoću. :D Prvo moram da kažem da je sjajan kao pozadina, a onda moram da kažem da je jedan od najlepših odevnih komada u mom ormaru. Boja mu je prelepa, vrlo je mekan, kvalitetan i udoban. U ovom slučaju ga nosim sa belim džemperom, koji nije kupljen preko online sajtova, već u prodavnici The world of fashion u Somboru još prošle godine u ovo vreme. Na nogama imam svoje voljene čizmice sa Zafula, koje jako često nosim i farmerke koje su sa Sammy Dress sajta. Dublje su, ali su vrlo udobne, pune elastina i jako lepo stoje. Da ne dužim, pogledajte fotografije. :)











KRZNENI PRSLUK - SHEIN (OVDE)
FARMERKE - SAMMY DRESS (OVDE)
ČIZME - ZAFUL (OVDE)
TORBICA - ZAFUL (OVDE)

29. јануар 2017.

Šta sve možemo da uradimo za jedan sat?!

Jedan čas je, složićete se, premalo vremena da uradimo određene stvari. Premalo vremena da naučimo sve lekcije za kontrolni, premalo vremena za trač partiju i kafu sa drugaricama, premalo vremena za spavanje, premalo vremena za rađenje ispitnog testa. Međutim, često protraćimo tih sat vremena, a da nismo ni svesni toga. Uđemo na Instagram, prelistamo početnu, pregledamo storije, odgovorimo na poruke i izgubimo pojam o vremenu... Pronašla sam jedan metod, a on funkcioniše na sledeći način: odredim sat vremena u danu kada ću uraditi određene stvari koje odugovlačim i koje do kraja dana često i ne uradim. U nastavku možete da vidite koje su to stvari, a mogu da posluže i vama kao motivacija. Sat vremena jeste malo vremena, ali verujte mi, možete da ih iskoristite na pravi način. :) 


1. IZBACIM SMEĆE/OPEREM SUDOVE/SREDIM SOBU

Kao što verovatno već znate, živim u studentskom domu. Dakle, ovde nema mame koja bi izbacila smeće, oprala sudove, obrisala prašinu i izribala podove. Kako nisam navikla da to radim kod kuće, baš zbog maminog prisustva, izuzetno sam lenja po tom pitanju! Dva dana teram sebe da izbacim smeće, da oribam pod u sobi i da obrišem prašinu, pre nego što to konačno uradim. U tih sat vremena, najviše 15-ak minuta potrošim na to. Naravno, ne moram svakodnevno da radim sve pomenute stvari, već npr. jedan dan izbacim smeće, drugi dan obrišem prašinu, treći dan oribam podove i sl. Tek kada to uradim, shvatim da mi je trebalo par minuta, a kanila sam se satima!

2. PROČITAM BAR JEDNU LEKCIJU IZ ODREĐENOG PREDMETA

Dok sam išla u srednju školu, bila sam vrlo redovna što se tiče učenja. Učila sam gotovo svakodnevno, jer smo često imali odgovaranja i kontrolne. Na faksu je drugačije. Ovde ispite i kolokvijume imamo tek povremeno, stoga postoje dani kada uopšte ne učim, a onda naiđe nedelja kada sam okružena knjigama. Trudim se da to ispravim i da opet što redovnije učim, tako da gledam da izdvojim bar 15-ak minuta čisto da pročitam neku lekciju nekoliko puta. Uvek se nešto zadrži u glavi. :)


3. POSPREMIM RADNI STO

Moj radni sto je večito u naredu! Na njemu su knjige, punjači, laptop, hrana, čaše i šolje itd. Prostor nam je ovde vrlo ograničen, tako da sve moguće ređamo po radnom stolu. Dovoljno mi je 5 minuta da sve stavim na svoje mesto i da sto izgleda malo lepše, tako da je i to ono što obavljam u tih sat vremena. I zaista se osećam lepše kada mi je sto uredan. :)

4. OBAVIM SPOLJNE ''POSLOVE''

Odem do prodavnice ako mi je nešto potrebno, do pošte ako moram da podignem novac ili da uplatim nešto, odem da uplatim obroke i sl. Za to mi je često potrebno više od pola sata, ali nisu u pitanju svakodnevne, već povremene radnje. Kada je ovako hladno, mrzi me da izlazim bilo gde, tako da skupim hrabrost i odmah poobavljam sve što imam izvan doma. 

5. FOTOGRAFIŠEM ZA BLOG/INSTAGRAM

Iako to obožavam da radim, ponekad me stvarno mrzi da pripremim pozadinu, da osmislim šta će se naći na fotografiji, da pogodim deo dana kada mi je svetlost najbolja itd. Često kažem sebi: 'Ma, sutra ćeš to, ne moraš danas', a odugovlačenje je stvarno najgora stvar na svetu! Zato gledam da u tih sat vremena 'uguram' i fotografisanje.


Naravno, postoji još stvari koje radim u periodu od sat vremena, ali sve zavisi od toga kakav mi je dan, koliko obaveza imam, šta mi je bitno da odradim itd. Suština je da i vi svakoga jutra zapišete koje su to male stvari koje vas mrzi da uradite, a morate, a onda izdvojte sat vremena, odradite ih u hodu i posle ste mirni. :)

23. јануар 2017.

8 stvari koje me živciraju

Iako se trudim da iz svog života izbacim sve negacije i da se što manje osvrćem na nebitne stvari, postoje neke sitnice koje će me uvek nervirati. Nekada su mi izazivale bes, dok sada ne obraćam mnogo pažnje na njih, mada je nemoguće ne biti ih svestan. U nastavku pročitajte koje su to stvari koje mene čine (malo) nervoznijom nego inače! ☺


1. Neartikulisani zvuci. Kada neko odbija da uzme čačkalicu ili nije u mogućnosti da opere zube, pa jezikom pokušava da izvadi hranu koja mu je zapala između zuba (pritom 'cokće' i ispušta čudne i iritantne zvuke). Kada čujem da to radi neko od mojih ukućana, momentalno se iznerviram. :D

2. Kada neko srče supu. Umesto da otvori usta i da pojede supu iz kašike, on kašiku privuče ustima i onda srče supu. To je stvarno grozno i nepristojno. Priliči maloj deci, a ne već odraslim ljudima. 

3. Kada neko voli sve da zna.  Ne volim da se namećem i da ispitujem ljude. Kada mi neko nešto sam kaže - to je okej, ali ne volim da dosađujem. Dakle, jako me nerviraju osobe koje se neprestano raspituju i pokušavaju da na sve načine dođu do neke informacije koja je generalno totalno nevažna, ali njima, eto, ipak znači.

4. Kada je ljude sramota da kažu da su nešto kupili kod Kineza, na pijaci ili sl. Ja to zaista ne razumem. Svi ovi sajtovi sa kojima blogerke sarađuju, sva odeća iz New Yorkera, Bershke i sl., sve je to kinesko. Kada mi se nešto svidi, ja ću to nešto kupiti bilo gde.



5. Kada ljudi ne odgovaraju na pozive i poruke. I meni se desi da nisam kraj telefona, da se on puni ili da je prosto u drugoj prostoriji dok učim, pišem post ili pričam sa roditeljima, ali čim vidim da me je neko zvao, odmah ga pozovem ili mu odgovorim na poruku. Smeta mi kada ljudi prosto ignorišu propuštene pozive i poruke, jer mi možda stvarno trebaju, a ne mogu da ih dobijem.

6. Drski i nervozni ljudi. Kada sam ljuta ili nervozna, prosto ću reći prijateljima i porodici da nisam raspoložena i da me ništa ne pitaju. Neću se, umesto toga, derati na njih, drčno im odgovarati na pitanja, biti ironična ili sl. Ne volim takve ljude, stvarno ne volim.

7. Ljudi koji sve komentarišu. Tuđi izgled, tuđe fotografije, ljubavni život, porodicu, objave na društvenim mrežama, ocene, ponašanje... Zaboga, ne razumem te besposlene ljude koji se u sve mešaju i koje o apsolutno svemu imaju nešto da kažu.

8. Komentari na blogu koji nemaju veze sa tematikom posta. Baš juče sam čitala Katarinin post na tu temu (ovde) i mislim da i vi treba da ga pročitate. Dakle - nemojte da ostavljate komentare ako niste pročitali nečiji post na blogu. Ukoliko vas tema ne interesuje, jednostavno nemojte da ostavljate površne komentare, samo kako bi ispod toga mogli da ostavite link ka svom blogu.


Šta je to što vas najviše nervira? :)


20. јануар 2017.

Život u toku ispitnog roka...


Od ove godine potpuno razumem sve fotografije sa dnevne doze prosečnog studenta. Znam kako je kada ti se ne uči, a moraš; kako je kada govoriš: 'Od sutra počinjem da učim', a ne počneš; kada shvatiš da nisi učio redovno, a trebalo je... Kroz par dana imam svoj prvi ispit. Zapravo, dva u istom danu. Potom još jedan, zatim sledi februarski rok i tako u nedogled. Još uvek ne mogu da se pomirim sa činjenicom da je od 3. oktobra do danas prošlo tri i po meseca. S pravom kažu da je početak najlepši i najbezbrižniji. Meni jeste bio. Družili smo se, zezali i povremeno učili i bilo nam je stvarno lepo! Ne žalim što nisam učila od prvog dana, jer bih u tom slučaju propustila sve ovo o čemu vam pišem. Sada sedim, učim i nadam se da će sve proći u najboljem mogućem redu.

Iskrena da budem, očekivala sam da ću biti uplašenija i nervoznija. Pretpostavljala sam da ću izgubiti apetit, da ću učiti 24h dnevno, da ću plakati zbog nesigurnosti u sebe samu, da ću se žaliti svima oko sebe. Međutim, nije tako. Da, naravno da se žalim prijateljima koji uče isto što i ja ili isto koliko i ja, jer saosećamo jedni sa drugima, ali normalno jedem, ne učim po čitav dan i sasvim lepo funkcionišem. Prosto, pozitivno razmišljam. Iako moj blog mahom čitaju osnovci i srednjoškolci, znam da postoje i studenti koji su trenutno na istim mukama, stoga želim da vam napišem nekoliko taktika koje ja primenjujem. :)


1. NORMALNO SPAVAJTE
Dan traje 24h. Imate vremena za spavanje, učenje, odmaranje, društvene mreže, možda i za kafu sa drugaricama. Nema svrhe da ostajete budni po celu noć kako bi učili. Lezite pre ponoći, ustanite već oko 8 i videćete da ćete biti mnogo odmorniji i koncentrisaniji za učenje. 

2. NORMALNO JEDITE
Čak i ako osećate da nemate apetita jer ste pod stresom, morate da jedete. Ne možete dobro da pamtite ako ste gladni, niti možete dovoljno da se koncentrišete na gradivo. Neću reći da morate da imate sva tri obroka, jer ih ni ja nemam, ali poželjno je da imate bar dva obroka i užinu u međuvremenu (voće, slatkiš i sl.). Naravno, pijte mnogo vode!

3. SVAKOGA DANA ŠETAJTE
Drugarica i ja svake večeri šetamo po Keju, što nam zaista prija! Oduzme nam sat do sat i po, a znači. Razbistrimo misli i nadišemo se svežeg vazduha. Ni slučajno nemojte da budete zatvoreni u kući 24h, stvarno ćete poludeti i osećaćete se loše.

4. DRUŽITE SE.
Ni slučajno nemojte da se zatvorite u svoju sobu i da sa ljudima komunicirate samo putem društvenih mreža. Sigurna sam da ne učite po ceo dan. Možete, ako ne svaki, onda svaki drugi dan, da odete na kafu i da se vidite makar na sat vremena. Prisustvo ljudi će vam prijati.

5. GLEDAJTE MOTIVACIONE VIDEE.
Ja, na primer, volim da gledam Bratislava sa kanala VJERUJEM U CUDA. On snima videe koji meni zaista znače, jer me održavaju pozitivnom. U pitanju su raznorazne afirmacije. Ne znam da li ste u tom svetu i da li volite da gledate tako nešto, ali ja volim i mnogo mi pomaže. 

6. NE ''MRAČITE''
Nemojte da razmišljate negativno. Umesto: 'Ja ovo ne znam, pašću ispit', razmišljajte 'Pa ja ovo dobro znam, stvarno je lako!' ili 'Ovo nije teško naučiti, ja to mogu da savladam'. Imaćete više motivacije i želje za učenjem.


Svim studentima držim fige, a vama srednjoškolcima želim da stvarno uživate, jer su te obaveze neuporedivo manje i bezazlenije od ovih. Verujte mi na reč. :)

17. јануар 2017.

OUTFIT: Letter Print Shirt

Volim košulje. Karirane, bele, u bojama... Međutim, nikada nisam imala košulju koja ima zanimljiv natpis, bedževe i nalepnice po sebi. Sada je imam i obožavam je! Naručila sam se ja SheIn-a i možete da je pogledate ovde. Ona, kao što možete da vidite, ima natpis na leđima, nalepnicu na rukavu i tri bedža na džepu. Može da se nosi sasvim zakopčana, a može i ovako kako je ja nosim, sa majicom ispod. Mislim da je ovo odevni komad koji ću često nositi u toku ove godine. :) 
Kako vam se dopada?







Košulja - SheIn (ovde)
Farmerke - Tally Weijl
Majica - SheIn (ovde)
Čizme - Zaful (ovde)

14. јануар 2017.

3 kreativne mame sa Instagrama


Činjenica je da je Instagram postao centralna društvena mreža. Facebook, YouTube, Snapchat i ostale popularne mreže zaista ne mogu da se porede sa njim. Kako popularnost Instagrama raste, tako se na njemu svakodnevno pojavljuju razni ljudi, koji od svojih profila uspevaju da naprave pravo malo čudo! Neki se ističu kreativnošću, neki imaju sjajan feed, neki mnogo putuju, a neki imaju divne porodice čije fotografije i snimke uvek rado gledam. :) Danas ću vam preporučiti tri Instagram profila koje posebno volim da pratim. Iako sam mlada, i iako još uvek nemam svoju porodicu i decu, ove tri mame su neverovatno kreativne i zaslužuju da budu pomenute. :) 


1. frashionbymarina 

Marina je arhitekta koja od (skoro) svake stvari koju zamislite može da napravi nešto lepo i kreativno. Ima sina Mihaila (Mihu) koji je star godinu i po dana, te bi ovaj profil mogao biti posebno interesantan mamama. Miha je radoznala i pametna beba, koju mama snima u toku igre, jela, šetnji, šopinga, druženja sa tatom, bakom, prijateljima... Marinin feed je vrlo jednostavan i gledljiv, a njen Instagram story je najbolji od svih koje pratim na ovoj društvenoj mreži. :) Od nje ćete saznati gde možete da kupite određene stvari i po kojoj ceni, u kojim prodavnicama su sniženja, kako da ukrasite svoj dom, kako da zapakujete poklončiće, kako da napravite jednostavne DIY projekte. Obavezno pogledajte Marinin profil, verujte mi da ćete se oduševiti i vezati, kako za nju, tako i za malog Mihu. :)


2. vesela_lisica

Sveltana je još jedna kreativna mama, sa najšarenijim Instagram profilom! Često fotografiše svoju (uskoro) dvogodišnju ćerku Simonu, hranu, slatkiše, mesta koja posećuje, knjige koje čita. Obožavam njen feed i njene vesele fotografije. Osim veselih i gledljivih fotografija, Svetlana poseduje sjajan smisao za humor, a i prelepo piše! Često naiđem na njenu mudroliju sa Twittera, a opisi ispod fotografija su joj vrlo emotivni, iskreni i poučni. :)




3. jedanfrajer

Ivana - još jedna mama, još jedna kreativna žena, bloger, pisac, organizator venčanja, rođendana i drugih sličnih događaja. Njen Instagram profil je pravo malo čudo! Ima izuzetno lepe fotografije, beskrajno je kreativna i piše tako sjajno, da me svaki put ostavi bez teksta! Njena ćerka Senja uskoro puni godinu dana (ona je rođena 4., a ja 5. marta, hehe :)). Često je fotografiše, često piše šaljive tekstove o njenom odrastanju, njenim navikama i nestašlucima. Na njenom profilu možete pronaći inspiraciju za pravljenje raznih DIY projekata, kao i za dekoraciju doma, stoga obavezno obratite pažnju na njen profil i njen blog: Jedan frajer i bidermajer.

Da li pratite neku od gore pomenutih dama?
Ukoliko pratite još neke Instagram profile slične ovima, preporučite mi ih. :)

12. јануар 2017.

Zbogom raspustu i praznicima

Posle 17 dana, ponovo sam u domu. Ponovo se budim oko 8, ponovo jedem u menzi, ponovo sam okružena knjigama, ponovo se žalim jer moram da idem na predavanja, ponovo čavrljam sa cimerkom, ponovo ispijam kafe na pauzama, ponovo šetam po gradu, dok mi se noge i ruke grče od hladnoće... Sve je isto kao kao što je i bilo. Dobro, možda sam malo tužna. Znate, lepo je biti kod kuće. To naučite da cenite tek kada odete od nje i kada je, vrlo često, ne viđate i po dve - tri nedelje. Kada kažem ''kuća'', mislim na roditelje, brata, svoju sobu, svoj krevet, svoje stvari i toplinu koja ne može da se nadomesti. Žao mi je što je vreme ovako brzo prošlo i što su raspust, bezbrižnost i praznici sada iza nas...


Juče je bio drugi dan od kako sam se vratila, a već su uspela da mi se dese dva peha. Prvi peh - izgubila sam ključeve od doma. Tražila sam ih po odeći, krevetu, radnom stolu, torbama. Čak sam otišla kod portira na faksu da vidim da li ih je neko možda pronašao u učionici i ostavio kod njega, ali ništa. Na kraju sam prosto otišla kod ključara i izradila nove, jer nisam smela da prijavljujem ovde u domu da ih više nemam. Ko zna kako bi reagovali. Sada imam novi ključ, ali stvarno moram da ga čuvam kao oči u glavi. Drugi peh - pokvario mi se displej na telefonu. Tač radi, telefon može da se puni i da zvoni, sve mogu da radim na njemu, ali je više od pola ekrana crno, tako da ne mogu da vidim ni poruku. Moraću da ga nosim na popravku, a do tada ću, najverovatnije, koristiti svoj stari telefon. Srećom, imam laptop, pa mi nedostatak telefon i ne pada toliko teško, niti ćete vi to osetiti u smislu manjka postova. :)


Kada izuzmemo ovo što se desilo, drago mi je što sam ponovo ovde. Radujem sa novim izazovima, radujem se što sam ponovo sa drugaricama, što delimo iste muke, što se razumemo i što molimo Boga da nam ovaj januar prođe najuspešnije što može! Radujem se šetnjama na Keju, zezanju, girosima, odlasku u bioskop, šopinzima... svemu osim učenja koje nam predstoji. Moramo da zagrejemo stolice i da se spremimo za januarski rok, a od sredine februara će nam, nadam se, biti lakše i opuštenije... :)


Kako ste se vi proveli na raspustu? ❤
P.S. Pročitajte, ako želite, moj novi tekst na Famozi. :)

09. јануар 2017.

Domaći filmovi prikazani u toku 2016. godine


Izuzetno sam ponosna na sve domaće filmove koji su premijerno prikazani u toku 2016. godine. Imala sam priliku da pogledam Jesen samuraja, Vojnu akademiju: Novi početak, Stado, a za kraj godine i film Santa Maria della Salute. Nijedan me nije razočarao. Zapravo, svi su bili posebni na svoj način. Neke i dalje možete da pogledate u bioskopu, a neki su prestali da se prikazuju i pretpostavljam da ćete uskoro moći da ih pogledate preko interneta ili na TV-u. :) Kao što rekoh, drago mi je što se u našoj zemlji i dalje snimaju kvalitetni filmovi, koji zaslužuju pažnju i srećna sam kada čujem da se zaista gledaju i da ljudi mahom nemaju predrasude prema njima.


  Jesen samuraja je film uz koji ćete umirati od smeha! Ako ste ženskog pola, verovatno ćete se diviti Petru Strugaru i njegovom izgledu, kao što smo mu se divile Sofija i ja. :) Naime, on glumi Vladicu, profesionalnog karatistu, koji je ogroman talenat, ali je sklon provodu i noćnom životu, zbog čega nije napravio neku naročitu karijeru. Nakon što se njegova karijera, spletom okolnosti, završi, vraća se u rodni grad i na nagovor svog oca (koga glumi Nikola Kojo) počinje da daje treninge karatea deci. Tu upoznaje Snežanu, majku dečaka koga trenira, zaljubljuje se u nju i izuzetno se vezuje za njenog sina. Shvata da mora da se bavi nečim kako bi mogao da se stara o njima, a kako ne zna da radi ništa osim karatea, upada u niz komičnih, pa i vrlo opasnih situacija dok traži posao koji bi mu doneo dovoljno novca za sve ono što mu je neophodno. Ova sjajna glumačka ekipa i sjajna muzika čine ovu komediju i više nego sjajnom i gledljivom, zato je obavezno pogledajte čim budete imali priliku. :)


Vojna akademija je moja omiljena domaća serija. Imala sam predrasude prema njoj i u početku nisam želela da joj pružim šansu, a kada sam počela da je gledam, živela sam od epizode do epizode! Šta da vam kažem, osim da je to jedna savremena serija, sjajna komedija, koja prikazuje kako žive studenti Vojne akademije, kako uče, kako preživljavaju vojne vežbe, kako se nose sa ljubavnim i porodičnim problemima, kako se ponašaju jedni prema drugima i kako od nepoznanika postaju pravi prijatelji. Na internetu možete da pogledate prve dve sezone, a od februara počinje da se prikazuje i treća. Film je zapravo skraćena verzije treće sezone. Moram da priznam da sam se pomalo razočarala, jer je film skrojen samo od prvih 5 epizoda i kraja praktično nema, ali, ako ništa drugo, zagolicali su nam maštu i ostavili su nas u neizvesnosti. Naime, u ovoj sezoni pojavljuju se novi kadeti i sada pratimo njihove živote. U isto vreme, pratimo živote poznatih junaka, koji su završili akademiju i koji su već zaposleni i manje - više ostvareni. Videćemo da li će veza Risa i Zimče opstati, da li će Šaša i Klisura ipak biti zajedno, da li će Roksi oživeti staru ljubav, a najpre kako će se novi kadeti snaći na akademiji. Ma, ova serija (film) je nešto sjajno, gledajte! :)


Stado je, ponovo, komedija, ali je ono što se iza nje krije jedna vrlo realna i tužna priča. Scenarista ovog filma je Nikola Kojo, a sam film je posvećen Miloradu Mandiću Mandi, koji je iznenada preminuo pre nekoliko meseci. Ova priča govori o životu iza kamere i o tome šta se sve dešava pre nego što jedan film dođe do bioskopa. Naime, Nikola Kojo i Zoran Cvijanović žele da naprave film, ali im je za snimanje istog potrebno mnogo novca i sredstava koje nemaju. Odlaze kod jednog producenta, koji im obećava novac i pomoć za dalje snimanje pod uslovom da bez njegove pomoći snime pilot epizodu. Kada oni to urade, kada sve stave na kocku i potroše svu ušteđevinu koju imaju, shvataju da je to bilo još jedno obećanje koje neće biti ispunjeno. Iz ovog filma možete da vidite koliko glumci u našoj zemlji zapravo teško žive i shvatićete da to i nije tako sjajan posao. Zapravo je daleko od sjajnog - posut je trnjem, borbom i neprestanim kompromisima.


I na kraju, Santa Maria della Salute. Najozbiljniji i najposebniji od svih prethodno nabrojanih. U pitanju je film o životu našeg poznatog pesnika, Laze Kostića, s tim da je u središtu ljubavna priča između njega i mlade Lenke Dunđerski. Naime, Laza Kostić, koji je tada imao 50 godina, zaljubio se u devetnaestogodišnju Lenku, ćerku svog kuma Laze Dunđerskog. Iako je razlika u godinama između njih zaista velika, i Lenka se zaljubljuje u Lazu. Međutim, Laza je već veren Julijanom Palanački iz Sombora, koja, iako zna da je Laza ne voli, čezne da bude u braku sa njim. Pored toga, on je sasvim svestan da je razlika u godinama između njega i Lenke nepremostiva. Neću vam reći kako se završava ova priča, jer definitivno treba da pogledate film (ili seriju, koja će početi da se prikazuje za nekoliko meseci), a ako ste čitali pesmu, verujem da već znate da ju je pisao od dana kada je sreo Lenku, pa sve do kraja svog života, te je ona objavljena posthumno. Ovaj film mi se zaista dopao, a rado ću gledati i seriju kada počnu da je prikazuju. I vama preporučujem isto. :)

Da li ste gledali neki od ovih filmova?
Kako vam se dopada(ju)?


06. јануар 2017.

Da li je zima zaista čarobna?

Za mene zima počinje onog momenta kada počne decembar. Tada Instagram biva zapljusnut gomilom prazničnih fotografija, a YouTube gomilom prazničnih videa. Glavne ulice su prepune lampica, a izlozi butika su u christmas fazonu. Međutim, kada zanemarim prazničnu atmosferu koju obožavam i koju ću obožavati zauvek, pitanje je koliko zapravo volim zimu, koliko mi prija i da li je zbilja toliko čarobna?


Do pre par godina, zima je bila moje omiljeno godišnje doba. Znate već - raspust, Nova godina, Božić, odmaranje, paketići, kolači i torte, kićenje jelke... Sada, kada sam malo starija i kada ljubav prema zimi ne pripisujem ljubavi prema praznicima, vidim da ona nije moje omiljeno godišnje doba. Zapravo je i ne volim. Kada prođu decembar i prva polovina januara, kada raskitimo kuću i kada nastavimo sa svojim životima, preostaju nam samo hladnoća, temperatura u minusu, debeli džemperi i jakne, čizme i šalovi kojih ne možemo da se rešimo (najčešće) do aprila.


Šetam gradom, posmatram ljude i na momente bacam pogled na žene koje prodaju cveće, umotane u ćebe, tako da im se jedva vide oči; na momka koji svira gitaru u podzmenom prolazu; na dečaka koji peva, toliko snažno, da deluje kao da ispred sebe ima mikrofon; na beskućnika koji spava na klupi u parku. A onda, u samom centru, vidim kućice sa slatkišima, hor, kočije koje voze nasmejane ljude, čujem glasnu muziku, u daljini svetli Ledena šuma. Sve je to lepo, stvarno jeste. Međutim, proći će. Čarolija će nestati, lampice će biti skinute, hor više neće pevati, kočije se više neće vrteti po centru grada... A žene sa cvećem, momak koji svira, dečak koji peva i beskućnik koji spava na klupi će se i dalje smrzavati i nalaziti načine da prežive ove hladne, zimske dane. Čekaće proleće i vreme kada će im biti bar malo jednostavnije da žive, šetaju, pevaju, prodaju...


Ko zna koliko je ljudi koji se u ovom momentu skupljaju ispod ćebadi, jer ne mogu da obezbede topao dom. Ko zna koliko je ljudi koji se bore da prežive, da obezbede malo ogreva, da prežive ove temperature u minusu i da u miru provedu praznike. Činjenica je da zima nije najlepše godišnje doba. Za mnoge predstavlja pravi pakao! Moja želja je da je svi provedu u miru i u toplim domovima, a kako znam da to nije moguće, prosto ću iščekivati mart i april i tople prolećne temperature, jer ću prosto znati da svi imaju jednu brigu manje...


Srećan Badnji dan svima koji ga proslavljate danas! ❤