25. јун 2016.

OUTFIT: Don't give up, stay strong

Ćao drugari, danas vam donosim jedan pravi letnji outfit za svaki dan. Nosim teksas šorts sa Romwe-a, majicu sa Dresslink-a, crvene starke i crvene nočare koje nisam imala u planu da stavim, jer generalno ne volim i ne nosim naočare, ali eto, uklopile su mi se uz starke. :D Šorts je veoma kvalitetan. Iscepan je, ali ne vulgarno i ne previše. Malo je kraći i dublji i meni se jako dopada. Majica je poprilično tanka, ali super je za ovo vreme jer vam neće biti vruće u njoj, i ima jako lep natpis, po kome ovaj post i nosi ime. Ostavljam vas da pogledate sličice. :*






PATIKE - Converse
NAOČARE - not branded


22. јун 2016.

Moj ulov u Noći knjige

Jutros sam bila na prijavi za polaganje prijemnog ispita. Prvi put sam se susrela sa fakultetom iznutra i neobično mi je kada pomislim da ću u toj ustanovi provoditi svoje dane od oktobra. Ipak, svi kažu da je studentsko doba najlepše. Došla sam kući mrtva umorna, od vrućine i od gužve, pa reših da se danas odmorim, posle dve nedelje konstanog učenja. Zato vam sada kuckam post u kome ću vam pokazati šta sam kupila u Noći knjige, koja je održana u petak, 17. juna. Uzela sam četiri knjige (petu sam dobila na poklon). Nisam preterivala, jer imam problem sa mestom za odlaganje knjiga u svojoj sobi. U toku leta ću morati da pronađem rešenje za sve one knjige koje za sada stoje po strani. :) Pa, da vas ne davim dalje, pogledajte koje knjige sam odabrala...


1. Dragi Džone - Nikolas Sparks

Mislim da smo skoro svi gledali film koji je snimljen na osnovu ove knjige (Dear John). U knjizi se radi o Džonu, momku koji se posle srednje škole prijavio u vojsku ne znajući šta bi drugo. Međutim, prilikom odsustva, on upoznaje Savanu. Međusobna privlačnost prerasta u ljubav zbog koje se Savana zaklinje da će čekati Džona dok mu ne prestane vojna služba. Poput mnogih svojih kolega, Džon mora da bira između ljubavi i otadžine. Kada se napokon bude vratio kući, otkriće da ga ljubav prema Savani primorava da donese najtežu odluku u životu. Još uvek nisam pročitala ovu knjigu, kao nijednu drugu iz ovog posta, ali film obožavam i verujem da će knjiga biti još bolja. Stvarno volim Sparksove knjige!


2. I ne pomišljaj na to - Sara Mlinovski

Čula sam sve pohvale o ovoj knjizi, pa sam zato želela da je kupim i pročitam. Naime, učenici drugog razreda jedne srednje škole nisu ni slutili šta ih očekuje kada su se vakcinisali protiv gripa. Umesto uobičajenih nuspojava, oni su se probudili sa neobičnom sposobnošću - odjednom su čuli misli svih oko sebe. Sjajno, pomislio bi svako. To čudno otkriće prvo izaziva oduševljenje, ali možda je cena čitanja misli ipak previsoka. Ovo je urnebesna knjiga koja na zanimljiv način otkriva kako prednost u isto vreme može biti i nedostatak. Jedva čekam da je pročitam i da vam javim šta o njoj mislim. :)


3. Imam tvoj broj - Sofi Kinsela

Pošto obožavam Sofi Kinselu i volim da je čitam kada mi je potrebno da se opustim i nasmejem, morala sam da uzmem neku njenu knjigu. Evo šta, ukratko, piše o njoj: Posle nekoliko čaša šampanjca sa drugaricama na dobrotvornoj žurki, Popi gubi sve konce iz ruku. Izgubila je svoj verenički prsten i ostala bez svog mobilnog telefona. Unezvereno hodajući po predvorju hotela, primećuje telefon bačen u kantu za otpatke. Ko nađe, njegovo je! Sada ima broj koji može da ostavi osoblju hotela. To je sudbina! Osim što se vlasnik telefona, biznismen Sem, ne slaže sa tim. On želi svoj telefon nazad i ne dopada mu se što Popi upada u njegov privatni život. Popi u isto vreme pokušava da pripremi svadbu, da pronađe svoj telefon i izbori se sa porukama koje stižu na Semov i, uz sve to, sakrije od Magnusa i njegovih roditelja da je izgubila prsten... Izgleda zapetljano i duhovito, pa jedva čekam da je pročitam u toku leta. :)


4. Amor Delirija - Loren Oliver

Otkad je Jana Dačović prošle godine pomenula ovu knjigu kao jednu od omiljenih, nekako mi je ostala u pamćenju i imala sam u planu da je kupim. I tako sam te večeri naišla na nju i odmah sam je uzela. I mislim da ću nju pročitati pre ostalih, stvarno me zanima kakva je. :) Evo šta piše nazad: U jednoj drugačijoj Americi ljubav je proglašena opasnom bolešću i vlada primorava sve građane da se podvrgnu tretmanu izlečenja čim napune 18 godina. Lena živi sa tetkom, tečom i rođacima u Portlandu. Raduje se tome što će se izlečiti i živeti sigurno i predvidljivo. Videla je kako je ljubav uništila njenu majku i ne želi da ponovi istu grešku. Devedeset pet dana pre tretmana Lena upoznaje Aleksa, mladića iz Divljina koji živi van nadzora vlade. Šta će se dogoditi ako postupe nečuveno i zaljube se?


5. Deca uma 2 - Orson Skot Kard

Ovu knjigu sam dobila na poklon, tako da ne znam kakva je. Ovo je drugi deo, tako da nisam sigurna da li ću je pročitati jer mi je malo glupo da pročitam drugi deo, a prvi nisam pročitala. Možda je nekome i poklonim, videću. :)


To bi bilo to za ovaj post. Nadam se da sam vam dala ideje za neke knjige koje možete pročitati u toku leta. Ne zaboravite na deo na mom blogu Knjige koje sam pročitala u 2016. jer tu pišem o svojim knjigama koje pročitam, tj. iznesem svoj utisak o istim, a tu će se, naravno, naći i knjige pomenute u ovom postu. :) Ljubim vas! :*

20. јун 2016.

#AnjaSavetuje - pitanja i odgovori; jun #10


Uskoro je kraj juna i vreme je da vam odgovorim na pitanja koja ste mi postavljali u toku meseca. Ispod možete da mi postavljate nova, a ja ću odgovoriti na njih ili u komentarima ili u narednom postu iz ove rubrike. Čujemo se uskoro! 


Vrlo je moguće da jeste zaljubljen u tebe, ili da je bar bio, zbog čega mu je teško palo što i dalje imaš dečka, tj. simpatiju. Očekivao je da je to prošlo i da si ponovo slobodna. Da si napisala da nemaš simpatiju, sigurno bi nastavio da se dopisuje sa tobom i ko zna gde biste sada bili. Međutim, ne mislim da treba da mu se javiš i da mu napišeš da ti se sviđa i da je to što imaš sa drugim dečkom neozbiljno, jer ne možeš da znaš kako bi reagovao i da li bi uopšte želeo ponovo da se dopisuje i druži sa tobom. Sem toga, mislim da su tvoja osećanja prema njemu prolazna i da zavise od toga šta on oseća prema tebi. Kada primetiš da ti poklanja pažnju - osećaš da ti se ponovo sviđa. Možda je najbolje da sve ostane ovako kako jeste. Nemoj da mu šalješ poruke, ali javljaj mu se u školi i prosto budi pristojna prema njemu, čak i ako te ignoriše. Možda će vremenom popustiti, ali sada je očigledno besan i pretpostavljam da odbija, iz ponosa, da bilo šta oseća prema tebi.


Mislim da jednu lepu i normalnu vezu, prirodnim sledom okolnosti, čine poljupci, držanje za ruke i druge sitne nežnosti. To su sitne stvari koje oboma pokazuju naklonost onog drugog. Iako imate 12 godina i zaista jeste mladi, to ne znači da je pogrešno ako se poljubite i zagrlite kada ste nasamo. Nema potrebe da to ne radite. Odrastate jedno uz drugo i mislim da je to okej. Međutim, jasno stavite do znanja prijateljima iz razreda da to ne želite da radite pred njima, jer je to vaša stvar i vaša intima. Možda će reći da je to glupo i da treba da se ljubite bilo gde ako ste u vezi, ali znaš i sama da tako samo žele da vas navedu da promenite mišljenje. Ipak, vi ostanite pri svom mišljenju i ne radite to pred drugima. Poljubac u obraz je okej, ali u usta (pred drugima) - ne.


Znam da je vrlo neprijatno, ali što više pokazuješ da se stidiš, to će tvoja osećanja prema njemu biti uočljivija. U toku letnjeg raspusta se nećete prečesto viđati, a i kada ga sretneš, lepo mu se javi, pitaj ga šta radi i sl. Kada ponovo krenete u školu, pomisliće da si u toku leta zaboravila nas sve, da si se možda zaljubila u nekoga i sl. On očigledno ne oseća isto prema tebi, ali ne želi da te povredi, pa se zbog toga bolje ponaša prema tebi kada misli da si zaljubljena u nekog drugog. Znam da to nije prijatno čuti, ali možda je još uvek nezreo i nespreman za vezu, verujem da nije do tebe... Možda će se promeniti i sazreti i možda će tvoja osećanja od sledeće školske godine shvatiti ozbiljnije. To ćemo već videti. :)


Mislim da ona ne planira da ima ništa sa njim, nego jednostavno govori tako o njemu jer ga i ti isto nazivaš, pa joj je to 'ušlo u uši' i više se šali pričajući na taj način. Međutim, ako ti to zaista smeta, reci joj to. Ona je tvoja najbolja drugarica i nema potrebe da među vama vlada napetost, u bilo kom smislu. Otvoreno je pitaj šta ona misli o njemu i da li ga naziva lepim i zgodnim jer joj se sviđa ili zato što ga i ti tako zoveš. Rešite to, stvarno ne treba da vam predstavlja bilo kakvu smetnju, jer situacija nije preozbiljna, posebno jer ne želiš ništa posebno sa njim. :)


Da, sačekaj da on tebe pozove da izađete. I nemoj da se plašiš. Znaš kako kažu - kakve su ti misli, takav ti je život. Ako stalno razmišljaš o tome kako ćeš se zaljubiti i razočarati, to će se i desiti. Međutim, ako se opustiš i dozvoliš da sve ide stojim tokom (dopisivanje, njegov poziv da se vidite itd.), biće onako kako želiš. Ne opterećuj se time, već se dopisujte, a tek kada se vidite moći ćeš da shvatiš da li ti se zaista sviđa. Dok god se samo dopisujete, ne možeš da budeš sasvim sigurna u svoja osećanja. :) 


Divna devojčice, znaš li koliko si, kao neko ko mnogo čita i uči, ispred svih onih koji te ogovaraju? I ja sam se u jednom periodu svog života, i to kao srednjoškolka, osećala drugačije od drugih. Još gore, drugi me nisu ogovarali iza leđa, već su mi otvoreno govorili kako će mi život proći uz knjige i kako je baš glupo što ne izlazim (misleći na klubove), jer je normalno da srednjoškolci izlaze. Ja ne mislim da smo svi isti i da svi po istom šablonu treba da izlazimo, da po ceo dan provodimo na telefonu, da se ne pojavljujemo u kući i sl. Znam da te to što su rekli pogađa, ali osećaj se posebno, jer ćeš biti među najboljim đacima u generaciji, upisaćeš ono što želiš, a u isto vreme ćeš raditi sve ono što voliš i bićeš srećna. Svi oni koji govore da samo štrebaš zapravo te i ne poznaju. Oni koji te poznaju znaju da imaš svoj život i pored učenja i čitanja knjiga. Prema drugarici se ponašaj pristojno, nemoj da budeš previše prisna sa njom. Ne možeš da je izbegavaš, niti to treba da radiš, ali jednostavno nemoj da odgovaraš ni na njene, ni na bilo čije prozivke, jer nema svrhe. Još jednom kažem - budi ponosna na sebe! 


Moram da priznam, situacija je stvarno nezgodna. Mislim, očigledno je da ni jednoj ni drugoj ne značiš mnogo. Ti si za njih drugarica koja je tu da im uradi domaći, pomogne na kontrolnom, drugarica od koje mogu da prepišu i sl. U tebi ne vide svoju najbolju drugaricu, a to je stvarno žalosno, s obzirom na to koliko su one tebi postale važne i koliko si za njih učinila. Tokom leta nemoj mnogo da se družiš sa njima. Povremeno im pošalji poruku da vidiš kako su i šta rade, ali ako one tebi ne budu slale poruke, nema potrebe da ti to često prva radiš. Pošto ćete se u toku leta udaljiti, od septembra se jednostavno manje druži sa njima. Biće logično da se družite manje nego ove godine, jer se u toku leta nećete prečesto viđeti. Kada je u pitanju pomaganje u vezi škole - okej je da im npr. pomogneš oko nekog zadatka na kontrolnom ili da im daš da prepišu domaći, ali nemoj to uvek da radiš. Ne daj im da prepisuju tvoje beleške iz lektire, npr. možeš da kažeš da si nekom drugom dala svesku da prepiše ili da si je ostavila kod bake (ismisli nešto logično, bar u početku, dok ne shvate da treba da nađu drugu 'žrtvu'). Nadam se da nisu baš toliko grozne da odaju tvoje tajne, ali kako god na kraju ispalo, moraš da se udaljiš od njih, jer definitivno nisu prave prijateljice, već te samo iskorišćavaju...


Nikako ne treba da piješ lekove, posebno ne na svoju ruku, to zaboravi. Nisam sigurna da sam ja osoba koja može da ti pomogne, ali mislim da tvoj problem počinje onda kada ostaneš sama. Tada imaš previše vremena za razmišljanje, u tvojoj glavi se motaju kojekakve misli i osećaš se loše. Kada ideš u školu i provodiš vreme u društvu, to nestane. I sama kažeš da se to dešavalo u toku raspusta, a evo sada ponovo počinje raspust i možda samo to saznanje suviše negativno utiče na tebe. Ono što definitivno moraš da radiš u toku raspusta, jeste da se družiš. Šetaj sa drugaricama, idi kod njih, pozivaj ih kod sebe, idi na bazen, počni da treniraš nešto, zajedno trčite, često pričaj sa članovima porodice koji ti prijaju i sl. Naravno da ćeš ponekad imati potrebu da budeš sama, ali gledaj da takvih momenata bude što manje i da tvoji dani budu što ispunjeniji. Npr. mesec dana prati svoja raspoloženja u društvu i kada si sama i javi mi da li se nešto promenilo. Nadam se da ćeš se osećati bolje, držim palčeve. :)


Svaka ti čast na hrabrosti da otvoreno staneš iza svog problema i da slobodno pričaš o njemu! Iako znam da je ovakvih slučajeva mnogo, mnogo je devojčica koje imaju isti problem i koje ne znaju kako da se izbore sa njim, svaki put se rastužim jer ne mogu da prihvatim da su ljudi toliko okrutni. Sve u životu polazi od porodice. Ta deca ne bi bila takva da im roditelji nisu punili glave glupim stvarima ili da nisu prisustvovala silnim ogovaranjima i predrasudama koje su potekle od najbližih ljudi u njihovim životima. To, koliko god želeli, ne možemo da promenimo. Na tebi je da učiš i da se trudiš, jer ćeš tako steći priliku da upišeš srednju školu koju želiš, potom i fakultet koji ti se sviđa i da jednog dana postaneš ponosna na sebe i svoje uspehe. Svi prijatelji koje imaš su prolazni. Postoje oni pravi i večni, ali malo ih je. Mnogi ti kad - tad okrenu leđa, povrede te, odbiju od sebe, optuže za nešto za šta nisi kriva. Teško je to prihvatiti, ali tako je. Među takvim osobama u razredu, koje te šikaniraju i koje ne žele da se druže sa tobom, ne treba da tražiš prijatelja. On se nalazi negde drugde. Možda ne možeš da ga pronađeš sada, ali pronaći ćeš ga kad - tad. Kako bi 'ubila' svoje slobodno vreme, možda bi tokom leta trebalo da počneš da se baviš nečim. Ako u mestu u kome živiš postoji mogućnost da se nečim baviš, npr. da nešto treniraš, da ideš na neku sekciju, da volontiraš i sl., raspitaj se o tome. Ljude možeš da upoznaš na raznim mestima. Na kraju krajeva, možeš da mi pišeš preko mejla, na Fejsu ili na Instagramu, pa možemo da se dopisujemo, bilo bi mi drago. Ti nigde ne grešiš, ti si prijatelj koga bi svako poželeo, samo jednostavno nemaš tu sreću da odrastaš u sredini u kojoj ćeš biti prihvaćena i voljena takva kakva jesi. Nadam se da će ti se u budućnosti desiti mnoge lepe stvari koje te sada zaobilaze i da ćeš uspeti da nadoknadiš apsolutno sve što sada nemaš. Osmeh na lice i ostani takva kakva jesi. :) :*


To je sasvim individualno. Neko jezik može da usvoji za par meseci, neko za godinu dana, a nekome su potrebne godine i godine truda. S obzirom na to da imaš želju da naučiš nemački, i pored toga što nisi nadarena za jezike, za tebe nema brige. Najvažnije je da imaš volju i da se trudiš. Gledaj što više filmova na nemačkom jeziku i uz to ubaci i translate na nemačkom, kako bi mogla da vidiš kako se piše reč koju si čula. Sve nepoznate reči zapisuj, pronalazi u rečniku i usvajaj. Ako se budeš trudila, sigurna sam da ćeš uspeti. :)


Moguće je da mu se sviđa, ali to ne mora da znači da je ludo zaljubljen u nju, pa iz tog razloga to ne treba previše da primaš k srcu Isto kao što mu se sada sviđa ona, kroz neko vreme možeš da mu se svidiš ti. Međutim, bilo bi divno kada bi se malo oslobodila. Razumem da si jako stidljiva, ali ne kažem da treba da mu priđeš i da mu kažeš da ti se sviđa, već treba samo da mu postaneš drugarica. Češće pričaj sa njim. Npr. pričajte o tim nekim stvarima koje vas spajaju (a kažeš da ih ima mnogo). Pitaj ga nešto o muzici koju voli da sluša, o sportovima koje voli da gleda, o omiljenim filmovima. Što više pričate, postajaćeš mu zanimljivija. Sada ne pričaš previše i on te jednostavno nije dovoljno upoznao i nisi mu previše interesantna kao ta druga devojčica. Prebrodi stidljivost, bar na probama i pričajte, jer će ti to samo pomoći. :) :*


Gledanje može, ali i ne mora apsolutno ništa da znači. U ovom slučaju ne znači ništa. On tebe očigledno ne doživljava kao devojku sa kojom bi eventualno mogao da bude. Da mu se stvarno sviđaš, on bi češće pričao sa tobom, javio bi ti se na Fejsu i sl. i ne bi se zadržao samo na pogledima. Nemoj sebi da ulivaš lažnu nadu, već se potrudi da obratiš više pažnje na nekog drugog dečka ili neke druge momke generalno. On svakako nije jedini i čim se pomiriš sa tim, krenućeš dalje. :)


Nema sumnje da mu se stvarno sviđaš. :) Kada odete da gledate film, potrudi se da budeš što opuštenija i nasmejanija, jer će mu to pokazati da ti prija njegovo društvo. Čini mi se da je on poprilično slobodan, iako nikada nije bio u vezi, tako da verovatno nećeš morati previše da se trudiš. Pričajte, šalite se i pretpostavljam da ćete spontano doći i do teme vašeg odnosa. :) Nemo ništa unapred da planiraš, već se ponašaj prirodno, kako se u tom momentu budeš osećala i sigurno će sve biti baš kako treba. :)


Iskreno, mislim da malo preteruješ. Ja ga ne poznajem i ne mogu da sudim, ali ne treba da imaš takav stav prema njemu samo zato što mu se sviđaš. On ti ni u jednom momentu nije otvoreno rekao da je zaljubljen u tebe, niti te je pitao da budeš sa njim, a i da to uradi - naravno da ne moraš da pristaneš. Zato ne treba toliko da preuveličavaš stvari i da ga se baš toliko groziš. Okej, razumem da radi neke stvari koje nisu dobre ni pristojne i razumem da nije baš oličenje higijene, ali ko zna kako on živi i ko zna u kakvoj porodici je odrastao. Da ima normalnu porodicu, sa normalnim primanjima i normalnim ponašanjem, ne bi se tako ponašao, ne bi tako izgledao i sl. Nemoj da ga osuđuješ. Opet kažem - to što je zaljubljen u tebe je samo njegova stvar i nikada u životu ne moraš da imaš apsolutno nikakav kontakt sa njim, ali mislim da treba da imaš bar malo pozitivniji stav prema njemu...


Pošto ja uglavnom čitam ljubavne knjige i komedije, mogu da ti preporučim neke pisce čije knjige će ti se sigurno svideti. Obavezno uzmi nešto od Aleksandre Poter, Sofi Kinsele, Sare Mlinovski, Sare Desen, Nore Roberts, Meg Kabot. Pročitaj knjige iz serijala 'Tračara' i pet knjiga iz serijala 'Klika' (one su iz Čarobne knjige). :)


Problem je u tebi i u tvom stavu. Kao da si na distanci jer imaš svoje društvo iz osnovne i negde samoj sebi govoriš da su ti oni dovoljni. Međutim, nisu. Osnovna škola je odavno završena i prosto moraš da se prilagodiš srednjoj, jer su tu osobe sa kojima ćeš provesti još tri godine. Ne treba da siliš sebe i da se smeješ i zezaš onda kada ti nije do toga, ali moraš da se opustiš i da povratiš osobine koje su te krasile u osnovnoj. Važno je samo da probiješ led. Npr. pozovi drugarice iz srednje da dođu kod tebe, predloži im da u toku leta odete na bazen ili na sladoled, Kada ponovo krenete u školu posle raspusta sa svima se pozdravi, trudi se da budeš nasmejana i vesela, uključi se u razgovore sa drugima itd. Poradi na sebi i neće biti problema. 


Ja smatram da roditelji nisu osobe koje nam podare život, već osobe koje naš život učine lepim. Dobrim roditeljima ne možemo nazvati osobe koje nam kupuju sve što poželimo, a s druge strane čine da se naše samopouzdanje sroza. Zato te apsolutno razumem. Međutim, nisam sigurna da li i kako to možeš da promeniš. Ako do sada o svemu ovome nisi razgovarala sa njima, mislim da je vreme da to učiniš. Zamoli ih da te saslušaju i reci im da se zbog njih često osećaš loše. Napomeni da si im zahvalna na svemu materijalnom što imaš, ali da nemaš dovoljno podrške i da jednostavno osećaš kao da nisu zadovoljni što si njihovo dete. Ako ne želiš da razgovaraš o tome (a mislim da bi stvarno trebalo), pokušaj ovako: kada primetiš da rade nešto čime narušavaju tvoje samopouzdanje, potrudi se da se izdigneš iznad toga i da ne plačeš, već da ostaneš jaka. Ne traži od mame mišljenje (ni za odeću, ni za bilo šta drugo), već za savet pitaj drugarice ili rođake za koje znaš da te vole. Pokušaj da budeš distancirana. Ne pričaj previše sa njima, ne ulazi u sukobe, budi ravnodušna. To ne znači da treba da ih ignorišeš, jer ne bi bilo okej, ali neka primete da nemaju prava da se ponašaju tako kako se ponašaju. Sada si još uvek dete, ali kada malo porasteš i kada se tvoje samopouzdanje učvrsti, biće mnogo lakše. 


Razmisli, šta je najgore što ona može da uradi? Najverovatnije će mu reći da ti se sviđa, a to zapravo i nije toliko strašno. Ako on do sada nije znao za to, možda je vreme da sazna. Drugo što može da uradi je da mu napriča neke laži o tebi, ali kada dođeš sa mora svakako ćeš videti kako se on ponaša prema tebi i moći ćeš da mu ispričaš svoju stranu priče. U svakom slučaju, nemoj previše da se nerviraš oko toga. Kada dođeš sa mora videćeš kakvo je stanje i da li mu je nešto ispričala, pa ćeš to rešiti. Ne verujem da ona može da uradi nešto krupno, tj. nadam se da ne može. :)


Nažalost, imaš previše kompleksa baš zbog toga što te drugi zadirkuju. Žao mi je što su tako okrutni i bezobrazni, ali da li ćeš zaista dozvoliti da oni unište tvoje leto? Pre svega, moraš da stekneš samopouzdanje. Mislim da bi trebalo da iskoristiš ovo leto na malo drugačiji način. Ne treba da budeš u kući, treba da se baviš nečim što će te usrećiti i zabaviti. Npr. možeš da počneš da treniraš nešto. Možda neki vodeni sport ili nešto sa loptom ili neku borilačku veštinu. Tako ćeš imati neku vrstu zabave i obavezu nekoliko puta nedeljno i sigurno ćeš upoznati nove prijatelje. Slobodno izađi iz kuće. Kada sretneš nekoga koga ne želiš da sretneš, ako ti nešto dobaci, reci mu da je dosadan i da su mu fore smor i nastavi svojim putem. Ne smeš da ćutiš, ali nemoj ni previše da se suprotstavljaš. Nemoj da dopustiš da tvoje leto propadne zbog toga što se plašiš šta će drugi reći. Čim kažeš sebi da je tome kraj i da želiš da uživaš u svakom trenutku, počećeš i da izlaziš, i da ideš na bazen i bilo gde gde želiš. Samo se opusti i budi jaka! :) 



Ti si još uvek dete, nemaš još ni 13 godina, zato ne treba da budeš preozbiljna i da se ponašaš mnogo odraslije nego što jesi. Smej se, druži se, budi pozitivno luda kao i do sada jer ja npr. mnogo volim takve ljude. Ne volim ljude koji su previše ćutljivi i preozbiljni, posebno kada su tako mladi poput tebe. Što se tiče škole, tu svakako treba da postaneš ozbiljnija. Što više uči i trudi se da ostvariš prosek koji si zamislila. Verujem da ti to možeš ako budeš redovno učila, od samog početka i ako ostaneš odlučna kao što si sada. :) Ali, opet kažem, nemoj previše da se menjaš kada su neke druge stvari i pitanju, već uživaj u svom detinjstvu i iskoristi ga na najbolji mogući način. :)


16. јун 2016.

Mum tag

Mum tag mi već mesecima stoji u radnoj verziji. Nisam ga objavila, jer, verovali ili ne, moja mama i ja nismo imale nijednu zajedničku sliku koja je nastala u skorašnje vreme. Pošto mi je pre desetak dana bila matura, morala je da se slika sa mnom, a onda sam se setila da bi i ovaj post konačno mogao da osvane na blogu. :) Znam da ličim na mamu, nema ko mi to nije rekao, ali se zato dosta razlikujemo kada su u pitanju stavovi, razmišljanja, ponašanje itd. Ipak, sve naše različitosti su potpuno nevažne jer se sjajno slažemo i ne bih je menjala ni za šta na svetu. :)


1. Kakva sam bila kao dete?

Mala slatka devojčica, koja nije mogla bez mame. Bila si zahtevna, volela si da ti čitam i pevam, i nisi htela ni kod koga u naručje. 

2. Šta misliš o tome što imam blog?

Mislim da je sasvim u redu, jer te ispunjava. Tako izražavaš svoju kreativnost, svoja iskustva, zanimanja za određene stvari i stvara ti radnu obavezu. 

3. Nešto smešno što sam uradila kada sam bila mlađa?

Pošto si bila veoma zahtevna i stalno si tražila pažnju, u jednom momentu si se opasno primirila i kada sam krenula u sobu da vidim čime si se zabavila, kroz 3 cm otvoren plakar, uspela si da izvučeš svu odeću koju si mogla da dohvatiš.

4. Šta si naučila od mene?

Naučila sam da budem duhovita i pozitivna i da ozbiljne situacije rešavam kroz šalu. 

5. Nešto neobično o meni?

Neobično je da sve što radiš, želiš da bude perfektno, tačno i precizno, za razliku od svojih vršnjaka.
Neobično je i što još uvek nemaš ni volju ni želju da češće izlaziš (u klubove i slična mesta).

6. Ako bi mi promenila ime, u koje bi to ime bilo?

Ne bih ti menjala ime, ali kada bih to uradila, verovatno bi se zvala Dunja.

7. Nešto kod mene što bi volela da ja radim, a ne radim?

Volela bih da se malo više oslobodiš, pošto si prilično zatvorena osoba.

8. Šta te nervira što ja radim?

Kada nešto zamisliš, to mora tog momenta da se uradi. Strašno si nestrpljiva.

9. Čime sam ja opsednuta?

Učenjem, tačnošću, pedantnošću, internetom, Jutjubom, mobilnim telefonom, higijenom i opsednuto čuvaš sve svoje stvari, u strahu da ih ne izgubiš.

10. Nadaš se da ću za deset godina ja...?

Biti uspešna devojka, sa završenim fakultetom, dobrim poslom i dobrim momkom.

11. Kada si bila najponosnija na mene?

Ja sam uvek ponosna na tebe, a posebno kada ti drugi upute pohvale za tvoje recitovanje, pisanje i sl.

12. Šta je najgora stvar koju sam uradila?

Ma ti si savršeno dete, nema greške...

13. Koji ti je naš zajednički trenutak omiljen?

Obožavam da ćaskam sa tobom o svakakvim temama i to su mi omiljeni trenuci.

14. Šta bi promenila kada bi me ponovo odgajala?

Volela bih da ostaneš tako vesela, pozitivna i luckasta, ali da budeš malo sigurnija u sebe.

15. Šta bi volela da uradimo zajedno?

Volela bih da odemo na neko zajedničko putovanje i da se provodimo i uživamo.
Nadam se da ste uživali u postu. Čujemo se u nekom narednom. Ljubim vas!


13. јун 2016.

Ombre outfit

Ne pišem vam često u poslednje vreme, ali znajte da mislim na vas i da ne propuštam postove koje pišete. Maturski ispiti su završeni i sve sam ih uspešno položila, ali sada se aktivno pripremam za prijemni, koji je 30. juna. Trudim se da zanemarim činjenicu da svi pišu summer postove, a ja sam u ovom momentu više za 'kako preživeti kada svi uživaju u raspustu, a ti učiš književnost'. :D Danas vam donosim jedan outfit post. Pre nego što me pitate - da, ošišala sam se i užasno sam nezadovoljna trenutnom dužinom kose. Otišla sam kod frizerke kod koje nikada nisam bila (jer je drugarica zakazala sebi, pa da idemo zajedno) i ona mi je skratila bar nekoliko centimetara više nego što sam želela. Sada mi je po ceo dan vezana i jedva čekam da mi poraste, tako da mogu ponovo da je peglam i da izgledam normalno. Zato se trudite da ne obraćate mnogo pažnje na nju, nisam želela da sečem glavu na slikama. :D Danas nosim ombre farke i ombre majicu. Farke su gore crne, a u donjem delu sive, iscepane su na dva mesta, skroz su duboke i kul su, jako mi se dopadaju! Majica je zapravo jako dugačka, kao haljina, ali kada se upaše izgleda normalno. Ona ide iz sive ka beloj boji. Pogledajte slike u nastavku, a ispod njih možete da kliknete na linkove ka stvarima koje nosim.
Trenutno na SheIn-u imate besplatnu poštarinu, pa je iskoristite ako vam se dopada nešto sa sajta. Ja obožavam njihovu odeću i od mene imate najtoplije preporuke. :)









OMBRE MAJICA - SheIn --> http://goo.gl/Ub7a9m
OMBRE FARMERKE - SheIn --> http://goo.gl/luZxdy
SAT - Banggood --> http://goo.gl/FlRPzK
RANAC -- > H&M
PATIKE --> Converse

08. јун 2016.

Novitet iz Lagune: Šetnja za pamćenje

Pre nego što pređem na današnji post, želim da vam se zahvalim na svim komentarima na prethodnom postu. Dobila sam toliko komplimenata ovih dana i zaista sam najpozitivnije iznenađena. Divni ste, srce mi je puno! :*


Znate da povremeno volim da vam predstavim novitete iz naših knjižara, najčešće iz Lagune. Uglavnom su to knjige koje sam dugo iščekivala i konačno dočekala. :) Danas je na tapeti jedan od mojih omiljenih pisaca - Nikolas Sparks, i konačno prevedena knjiga po kojoj je snimljen veoma popularan film A Walk to Remember. Postoji li neko ko nije gledao ljubavnu priču Landona i Džejmi? Ja sam je prvi put gledala pre nekoliko godina, a posle toga bar još desetak puta. Sama, sa drugaricama, porodicom... a na kraj mi uvek suza sklizne niz obraz.


 Knjiga Šetnja za pamćenje se već par meseci nalazila u odeljku u pripremi na Laguninom sajtu i čim je izašla, pre nekoliko dana, odmah sam je kupila. Izgleda kao i svaka Sparksova knjiga, prepoznatljivo, i nema mnogo stranica, svega 209. Pročitala sam je bukvalno za par sati, sa prekidima. Očekivala sam da će biti identična kao film, ali zapravo nije. Neke stvari se razlikuju. Npr. u filmu je Landon predstavljen kao prestupnik i faca, dok je Landon u knjizi sasvim prosečan, normalan momak. U filmu mora da učestvuje u predstavi jer je kažnjen, a u knjizi jer se prijavio za dramsku sekciju i Džejmi ga je zamolila da igru tu ulogu. Prvi konkretan kontakt sa Džejmi u filmu ostvaruje kada zbog kazne mora da pomaže deci subotom, a u knjizi je poziva na igranku jer nema sa kim da ide. Knjiga je napisana u prvom licu, piše je Landon, nekoliko decenija kasnije, kada se priseća svoje mladosti. Događaji se ne dešavaju istim redosledom i postoji dosta promenjenih situacija i stvari koje u filmu nisu ni pomenute. :) Mislim da je knjigu zaista vredi pročitati, jer nećete biti razočarani, već pod utiskom nakon što je pročitate. :)


Ukoliko još uvek niste pogledali film, biće super da prvo pročitate knjigu, pa da ga tek onda pogledate, čisto da ne pokvarite utisak. :) O čemu se radi? Džejmi je ćerka sveštnika, koja je divna prema ljudima - svima pomaže, svima oprašta, voli sve ljude, vrlo je pobožna, svugde ide sa svojom Biblijom i peva u crkvenom horu. S druge strane, Landon je sasvim običan momak (u filmu predstavljen kao faca), koji nije preterano pobožan, ima svoje prijatelje sa kojima provodi vreme i često ogovara Džejmi, koju poznaje od detinjstva i nikada nije razumeo njeno ponašanje. Sve se menja kada Džejmi i Landon spletom okolnosti dođu u kontakt i kada počnu da provode vreme zajedno zbog predstave u kojoj nose glavne uloge. Džejmi će promeniti Landona, a on će usrećiti Džejmi, sve dok mu ona ne saopšti vest koja će ga strašno potresti...


Knjigu možete da naručite preko Laguninog sajta (ovde) ili da je kupite u Laguninim knjižarama. 
Od srca vam preporučujem da je pročitate (i da pogledate film), ali obavezno prethodno pripremite maramice, trebaće vam. :)