Kako sam ''preživela'' krađu novčanika?

By Anja Minić - понедељак, фебруар 05, 2018

Pokradena sam. Prvi, nadam se i poslednji put u svom životu. U nastavku vam prenosim svoju priču. Možda vam (a nadam se da vam neće trebati) jednoga dana bude od koristi.


Bio je to osmi januar - drugi dan Božića i kraj raspusta. Voz kojim redovno putujem pristao je na stanicu oko 19:30h. Kao i obično, nosila sam mnogo stvari (ranac, torbu punu odeće, laptop torbu i kesu sa hranom). Na autobuskom stajalištu provela sam petnaestak minuta, a onda je stigla četvorka. Prišla sam vratima i nedugo zatim čula: ''Izvini''. Okrenula sam se. ''Ranac ti je otvoren'', rekla mi je jedna devojka. Zahvalila sam joj se, ušla u autobus, spustila stvari, skinula ga sa leđa i zatvorila. ''Kako si tako nespretna i zaboravna, kako si uopšte mogla da zaboraviš da zatvoriš ranac?'', kritikovala sam samu sebe. Opipala sam ga i pošto mi se učinilo da je sve na svom mestu, prestala sam da razmišljam o tome. 

Iste večeri sam se raspakovala i iz torbe izvadila hranu koju mi je mama spakovala i nisam imala potrebu da idem do prodavnice. Isto tako i ujutru. A onda sam, oko 12:30, krenula na fakultet i na pola puta se setila da pogledam da li sam ponela novčanik, jer sam nakon faksa planirala da svratim do prodavnice. Novčanika nije bilo. Pomislila sam da se vratim i da pogledam da li mi je ostao unutra, ali sam shvatila da ću zakasniti na predavanje. Pokušala sam da se opustim, mada sam podsvesno znala da nešto nije u redu. 

Da, kao što pretpostavljate, novčanika nije bilo nigde, a ja sam odmah počela da paničim. Ne bi me bilo briga da je u njemu bilo malo novca, ali taj novčanik je bio najbitnija stvar koju sam imala. U njemu su se nalazile lična karta, zdravstvena knjižica, kartica za menzu, kartice iz banke, kartica za biblioteku i povrh svega prilično velika svota novca.


Istog dana sam otišla u MUP u Novom Sadu, gde je novčanik i izgubljen. Mislila sam da se nestanak stvari, posebno važnih poput novčanika, može prijaviti, te da postoji šansa da one budu pronađene, ali prevarila sam se. Sve što su mi dali je da popunim izjavu, da uplatim dve takse (obe su po oko 800 dinara, dakle ukupno 1.600) i da to potom predam kako bi se lična karta proglasila nevažećom. Kada sam sve popunila i uplatila i otišla da predam papire, rečeno mi je da sve to što sam popunila moram da predam u opštini prebivališta (tamo gde mi je i pravljena lična karta). Službenici su bili toliko ''ljubazni'' da se nisu udostojili ni da mi kažu da izjavu i uplate treba da predam u svojoj opštini. Dva dana kasnije sam otišla u SUP u opštini prebivališta, gde sam morala da popunim novu izjavu, a jedna od uplatnica nije bila validna jer je pozivni broj različit u Novom Sadu i u svakoj drugoj opštini. Da, računajmo još 800 dinara na već uplaćenih 1.600. Dobila sam rešenje da je moja lična karta nevažeća i odmah sam otišla da napravim novu ličnu kartu koja je bila gotova nakon nedelju dana.

Što se tiče zdravstvene knjižice, osigurana sam preko tate, tj. preko njegovog radnog mesta, tako da nisam morala da se bavim time. On je popunio jedan dokument i uplatio 400 dinara za izradu nove knjižice i pretpostavljam da će brzo biti izrađena. Za studentsku karticu i kartice za banku se još uvek nisam raspitivala, zaista ne znam šta ću sa tim i šta moram da uradim kako bi mi izradili nove. Suviše sam iscrpljena i ovim što sam do sada morala da uradim, tako da će to malo da sačeka.

Čitav dan, kada sam otkrila da mog novčanika nema, sam preplakala. Prva misao mi je bila - ostaću bez stvari koje sam planirala da kupim novcem koji se nalazio u novčaniku, a druga - o, ne, moraću da pravim nova dokumenata. Osećala sam se loše i razmišljala sam šta ću sada i kako ubuće da se ponašam sa novcem i dokumentima. Gde da ih držim, kako da ih sačuvam?

Znam da mi je neko neprimetno otvorio ranac i uzeo novčanik i naprosto ne mogu da shvatim kako i kada se to desilo, ali desilo se... Ranije sam se šalila sa drugaricom da je moj ranac i meni teško da otvorim, a ne drugima. Ali, eto, za dobrog lopova je to bio lak posao. Od tada je prošlo skoro mesec dana. Utisci su se slegli. Pomirila sam se sa tim da novca nema, da su dokumenti nestali i da su novi napravljeni ili u procesu izrade.

Novčanik još uvek ne nosim. Plašim se da ga stavim u ranac ili da ga nosim u ruci. Novac nosim u džepovima ili u maskici za telefon, tamo gde je najbliže mojoj ruci. I dalje imam strah da će se krađa ponoviti i pretpostavljam da će to trajati još neko vreme, dok se ne opustim i shvatim da se to dešava mnogima, da nisam jedina i da je to što se desilo iz nekog razloga prosto moralo da se desi.

FOTOGRAFIJE: https://unsplash.com

Ukoliko vam se, ne daj Bože, desi ovakva situacija:
1. Odmah pozovite banku i blokirajte sve kartice koje su vam ukradene.

2. Obratite se u nekoj od Fejsbuk grupa izgubljeno - nađeno, opišite izgubljeni predmet i navedite gde je najverovatnije nestao. Možda će se naći pošten pronalazač;

3. Nakon dan ili dva, ako se dokumenti ne pojave, prijavite nestanak lične karte (u opštini prebivališta, bez obzira na to što je lična karta možda nestala na teritoriji druge opštine);

4. Raspitajte se u vezi izdavanja ostalih dokumenata, koje nisam pomenula (jer se ja još uvek nisam raspitala i ne mogu da vas posavetujem u vezi toga).

Čuvajte svoje stvari. Ukoliko vam se ovako nešto desi prilično sam sigurna da ćete paničiti i plakati kao i ja, ali proći će. Novca će biti, a dokumenti će se napraviti. Dešava se. Život ide dalje, važno je da smo živi i zdravi, a sve ostalo se može nadomestiti.

ANJA. 

  • Share:

You Might Also Like

16 коментара

  1. Zaista strašna stvar. Drago mi je da je sve to sada iza tebe,ali pa đe nađoše tebe poštenu? Desilo mi se par puta da mi se neke sitnice zagube i ja paničim i paničim,mogu zamisliti kako si se osećala (i to novčanik!). Nije mi jasno ima li savjesti i straha od Boga osoba koja je ukrala takvo što!ja ne bih mogla da spavam mirno da sam na njegovom/njenom mjestu. Ne brini, ti si barem čiste savjesti. Drš' se dalje,moglo je i gore,šta da ti je uzet lap top ili tako nešto. Pozdrav iz CG��

    ОдговориИзбриши
  2. O Bože, jako mi je žao što ti se ovo desilo, i iskreno se nadam da se neće ponoviti. Verujem da ti je bilo jako teško.
    Hvala na savetima, jako poučan i koristan post btw. Veliki pozdrav ❤️❤️

    ОдговориИзбриши
  3. great post dear,wish you best of luck..

    https://clicknorder.pk online shopping in pakistan

    ОдговориИзбриши
  4. Kakvi ljudi postoje...
    Bas mi je zao..
    Pogledajte moj blog ako imate vremena http://themonthofmay11.blogspot.rs/

    ОдговориИзбриши
  5. Odličan post, jako mi se dopada tvoj blog :)

    ОдговориИзбриши
  6. Jako mi je žao što ti se to desilo. Nadam se da to više nikada nećeš doživjeti.
    Možeš li mi uzvratiti follow nova sam.

    http://ayllah1.blogspot.ba/2018/03/facts-about-me-and-things-i-love.html

    ОдговориИзбриши
  7. Joj Anjice, ne znaš kako mi je žao što si morala da prolaziš kroz ovo. Sigurna sam da je osjećaj odvratan. Prije dvije godine nas su opljačkali (na spavanju) ali su uzeli samo novac i nekoliko telefona, bar nismo brinuli oko dokumenata. Jedino smo morali kartice da proglasimo nevažećim i završimo to što treba oko njih. Moja mama je prije par godina takođe izgubila torbu koju je neko našao ali je naravno to zloupotrijebio i uzeo joj novčanik a torbu bacio na ulicu. To je bilo stresno za sve nas u porodici. Ne znam kako bi bilo da se meni to desilo, a nadam se da neću ni saznati. Uglavnom, kao što si i sama rekla, dešava se, moramo to da prihvatimo i da nastavimo dalje. Nadam se da te taj tupi osjećaj da će ti neko ponovo ukrasti novčanik neće predugo pratiti. Šaljem ti zagrljaje! ♥♥♥

    Novi post -> www.innisall.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  8. Amazing post, dear! A big hello from Germany!
    Hugs ♥
    LianaLaurie

    ОдговориИзбриши
  9. Odličan post, jako mi se dopada tvoj blog :)

    ОдговориИзбриши

  10. Great post
    I'm following you,please follow me to https://makeyourfashionchoice.blogspot.ba/

    ОдговориИзбриши
  11. Odličan post, jako mi se dopada tvoj blog :)

    ОдговориИзбриши
  12. Mnogo mi je zao sto si prosla kroz sve ovo. Ne mogu ni da zamislim kako bi se ja tek uspanicila da mi se nesto ovako desi. Bitno je da je sve ovo sada iza tebe. Odlican post draga!❤

    Novi post na mom blogu:
    Aleksandrascorner.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  13. Odličan post. :) Zapratila sam te, ako možeš da uzvratiš praćenje. Pozdrav! :* www.minnieart.blogspot.com

    ОдговориИзбриши
  14. Nedostaju mi tvoji postovi :( Zašto ne pišeš više? <3

    ОдговориИзбриши
  15. Nadam se da ti se ništa slično više neće desiti, užasan je osećaj... Nedostaju nam tvoji postovi nadam se da ćeš se uskoro vratiti piskaranju ovde ❤

    www.stassiepinkworld.blogspot.com

    ОдговориИзбриши