27. новембар 2014.

Vršnjačko nasilje; kako se suočiti sa problemom i postaviti u datim situacijama?

Odrastamo u jednoj nezdravoj sredini, gde nemamo dovoljno slobode da iskažemo svoje mišljenje, da pokažemo svoje posebnosti i da uradimo ono što bi se razlikovalo od strogo utvrđenih pravila. Uvek se nameću ista pitanja; šta će drugi reći, kako će drugi reagovati, da li će se to drugima dopasti? Svi smo bar jednom u životu bili nasilnici, žrtve nasilja ili pak svedoci istog. Možda niste bili učesnici fizičkog nasilja, ali psihičko nasilje često može mnogo više da zaboli, da uništi samopouzdanje i da ostavi vrlo duboke tragove u daljem nastavku života. 


Postali ste žrtve bezazlenog, a vremenom sve okrutnijeg fizičkog nasilja. Kako se izboriti sa tim?

Deca koja su od ranog detinjstva podvrgnuta nasilju, vremenom stiču sve niže poštovanje prema sebi, postaju vrlo introvertna, ćutljiva, emotivna i često potpuno izolovana od društva. S godinama stiču sve veći strah, postaju plašljiva, a kao takva, još su veća meta onih koji svoju snagu demonstiraju nasiljem. Ukoliko ste u takvom položaju i ukoliko nemate dovoljno snage da se sami oduprete svemu tome, moraćete da skupite dovoljno hrabrosti i da svoje probleme iznesete roditeljima. Verovatno ćete u tim trenucima osećati slabost, shvatajući da ste ovim potezom možda izazvali još veći bes u počiniocima nasilja, ali vaš problem mora da bude rešen, a to nećete postići ćutanjem i trpljenjem. Roditelji su osobe koje vas podržavaju i razumeju i oni će prvi primetiti promene raspoloženja i sve veću povučenost koju ćete pokazivati. Uz pomoć roditelja, ali i najviše se oslanjajući na same sebe, važno je da u problem uputite i stručna lica u okviru škole. Možda su to osobe koje ne sprovode nasilje samo nad vama. Verovatno su uključena i druga deca, vrlo slična, koja isto tako nemaju dovoljno snage da se odbrane. Problem neće ostati nerešen, ali sami sigurno nećete moći da se odbranite. Čak i po cenu toga da vam prete, ne oslanjajte se na to, već uradite upravo ono što će dovesti do razrešenja vašeg problema! U krajnjem slučaju, ako bude potrebe za tim, sa roditeljima možete da pričate o premešetaju u neku drugu školu, gde ćete moći da krenete od samog početka i gde ćete biti rasterećeni stalnog straha i večne strepnje sa kojom se budite, a koja glasi; šta me čeka danas? 


Postali ste žrtva psihičkog nasilja koje iz dana u dan ruši vaše samopouzdanje? Šta uraditi po tom pitanju?

Sve je počelo vređanjem preko Fejsbuka ili Ask-a, a nastavilo se otvorenim vređanjem na hodnicima škole, potom i na časovima... Povukli ste se u sebe, sve češće plačete, ocene su se znatno srozale, a vaše samopouzdanje je ravno nuli. Da li od svega treba odustati i da li se zaista treba prepusti onom što sledi? Da li je ravnodušnost i navikavanje pametna ideja?
Najčešće dolazi do klasne podele. Imućnija deca poseduju skupu odeću, najnovije tehničke uređaje i očigledno praznu glavu i ogromnu količinu bezosećajnosti, osećajući da im je bogatstvo glavni adut i da njime mogu da osvoje sve što požele! Dolazi do vređanja, koje počinje komentarisanjem jeftinije odeće ili obuće, stalnim komentarisanjem izgleda itd. Svi znamo da je pubertet jedan od onih osetljivih perioda u našim životima, kada nas svaki komentar uzdrma, navede na razmišljanje i kada smo konstantno u zabludi da je ono što radimo nedovoljno dobro. I onda dođe sve to što nam znatno naruši samopouzdanje.... Morate da zapamtite da to što vaši roditelji nisu u takvom položaju da vam priušte sve što imućnija deca poseduju, nije vaša krivica. Važno je da u vašoj porodici vlada uzajamna ljubav, poštovanje i razumevanje i da imate upravo onoliko novca, koliko vam je potrebno za jedan normalan i zdrav život. Veća količina novca često stvara neslaganje u porodici, a deca rođena u takvim uslovima, uče da sve gledaju upravo kroz novac i uopšte materijalnu vrednost. Sem toga, kad god se neko naruga vašem fizičkom izgledu, bez obzira da li nosite naočare, protezu, imate mnogo bubuljica ili kriv nos, setite se da vas upravo te nesavršenosti čine posebnim i da, samo ako prihvatite sami sebe, moći ćete uvek bez problema da ignorišete, ili komentar uzvratite pametnim komentarom, bez da vas bilo šta povredi. Nije lako odupreti se zlim komentarima, ali uvek se setite da će za par godina te osobe biti daleko od vas i da ćete sami moći da izgrađujete svoj život. Štaviše, možda ćete postići mnogo više od onoga što su postigli oni i možda će jednog dana i sami shvatiti da je sve ono što su radili bila jedna velika greška! Zato uvek osmeh na lice i setite se da je vaš život nešto najvažnije, a da ćete se drugima dopasti pre svega zbog onoga što se nalazi duboko u vama. Fizički izgled privlači, ali karakter uvek zadržava! 


Svedok ste nasilja? Šta uraditi?

Važno je da naučite da postoji velika razlika između tužakanja i prijavljivanja nasilja. Razlika je upravo u cilju prijave. Mnogi su svesni toga da im je drug, drugarica ili jednostavno neko koga znaju iz viđenja žrtva višemesečnog ili dugogodišnjeg nasilja, ali plaše se da o tome govore, ne želevši da i sami postanu žrtve istog nasilnika. To morate da prevaziđete, jer ćete ćutanjem samo dovesti do toga da vremenom mnogi postaju žrtve i osećaćete veliku grižu savesti zbog toga. Nadležnoj osobi možete da prijavite ono što se dešava i da zahtevate da to ostane između vas. Važna je dobra namera, nekome ćete zaista moći da pomogne i olakšate boravak u toj školi, u koju sigurno ne idete rado, znajući šta ga tamo očekuje!



Da li ste i sami vršioci nasilja?

Ukoliko ste i sami bili u situaciji kada ste vređali, ponižavali ili u krajnjem slučaju fizički maltretirali druge, morate dobro da razmislite o svojim postupcima. Psihiloški gledano, čak je po prirodnom sledu okolnosti ponekad razumljivo da deca zbog izvesnih problema osećaju potrebu da svoju agresivnost iskažu nasiljem nad drugima, ali to ne treba da bude opravdanje. Opet ponavljam - to što drugi nisu isti kao i vi, ne znači da moraju da budu žrtve vašeg podsmeha i konstantnih uvreda. Umesto što bilo koga vređate, treba da mu priđete, ponudite svoju pomoć i malo toplog osmeha i prijateljstva. Upravo zato što se prema svima postavljam kao pravi drug, osećam se ispunjeno i znam da me i drugi isto tako poštuju i cene moje dobre namere. Setite se da se dobro uvek dobrim vraća i da će se i vama vraćati upravo onako kako radite. Ako činite dobra dela, nema razloga da vam se dešavaju loše stvari! 



I za kraj, važno je da zapamtite jednu ključnu rečenicu koja glasi:
'Sila je oružje slabih; nenasilje je oružje jakih.'

Kad god nekome uputite uvređujuću reč, razmislite; kako bi se osećali da je isto to neko rekao vama? Što više širimo svest o tome koliko nasilje negativno deluje na sve nas, to ćemo sprečiti da se ono u narednim decenijama neprestano širi. Održavajte poštovanje prema sebi, jer ćete ga u tom slučaju imati i prema drugima!


Anja.

1 коментар:

  1. Sjajan post, Anjice!
    Uzela sam par primera za referat iz građanskog, nadam se da se ne ljutiš. Čak sam i spomenula da si to ti napisala.
    Samo tako nastavi, imaš puno iskustva i dara za pisanje!!!

    ОдговориИзбриши