Pre nedelju dana, moj mlađi brat je napunio 18 godina. Iako mi je još uvek prilično teško da se pomirim sa tim, on više nije mali. Nema 13, 15 ili 17. Sada je punoletan. Njegova rođendanska proslava bila je zaista predivna i za pamćenje! S obzirom na to da je bila gotovo identična kao i moja, od pre dve i po godine, želim da pišem o organizaciji iste i o tome koje su to stavke o kojima treba voditi računa, za sve vas koje ovako nešto tek očekuje!

Kako smo se odlučili za veću proslavu?

Imamo brojnu porodicu. Mnogo tetaka, ujaka, stričeva i strina, mnogo braće i sestara, kumova, kućnih prijatelja i naravno, prijatelja iz osnovne/srednje škole. Svi bi oni, čak i kada ne bismo pravili veću proslavu, došli kod kuće da nam čestitaju rođendan i daju poklone. Neki onoga dana kada nam je pravi rođendan, neki nekoliko dana pre ili kasnije. To znači da bi danima morali da budemo u pripavnosti - da vodimo računa da budemo kod kuće, da uvek imamo spremno posluženje itd. E, tu nastaje problem. Moji roditelji rade i nisu u mogućnosti da dočekuju goste, da ih poslužuju i da im pruže dovoljno pažnje, pored svih drugih obaveza koje imaju. Iako sam u početku odbijala proslavu, kada mi je mama ukazala pažnju na to, shvatila sam da je u pravu i da je to ipak najbolja moguća odluka. Osim toga, sva moja braća i sestre od tetaka, takođe su pravili velike proslave, što znači da je to donekle ukorenjeno i očekivano u našoj porodici. Moj brat je, s druge strane, oduvek želeo proslavu, tako da je njegov rođendan automatski organizovan poput mog.


Koje su najkrupnije stavke koje ''vuče'' proslava?

Restoran/svečana sala - potrebno je zakazati termin što pre, najbolje nekoliko meseci ranije, posebno ukoliko je sala u kojoj želite da proslavite rođendan veoma tražena i često zauzeta. U manjim mestima to ide jednostavnije, dok su u većim gradovima sale, pretpostavljam, mnogo traženije i češće zauzete.

Muzika - muzika je, ako mene pitate, najbitnija. Oni su ti koji prave dobru atmosferu. Svi moji prijatelji, i posle toliko vremena, govore da je moj rođendan bio jedan od najboljih, a bratovi drugari govore isto za njegov. Smatram da je muzika tu obavila ne pola, već i više od pola posla. Oboma nam je svirao Roy Jones band - http://royjonesband.com/ i sjajni su. Njih smo pozvali pre više od pola godine, jer su konstantno zauzeti, tako da vodite računa o tome da na vreme odredite termin, nakon što odlučite o tome ko će vam svirati i pevati.

Hrana - kada kažem hrana, mislim na sve. Na predjelo, na glavno jelo, na torte i ostalo. Iako se i supe i kolači već godinama izbegavaju, moja mama nije odustala od toga. Za peciva, koja su bila predjelo, kao i za kolače, pobrinuli su se svi - od mame, do baba i tetaka, prijatelja, kumova itd. Svi su pravili po nešto. Glavno jelo je naručeno (mešano meso sa roštilja), a supu su kuvali u sali u kojoj je proslava upriličena. Slavljenička torta je takođe naručena, dok su ostale takođe pravili rođaci i kumovi. Dakle, svi su se podelili i napravili po nešto, osim onih krupnijih stvari koje su naprosto morale da se naruče.

Piće - konobari koji poslužuju tokom večeri najčešće naprave spisak, na kome navedu šta je sve od pića potrebno i u kojoj količini. Tako je bilo i u našem slučaju. Piće je bilo poručeno i dostavljeno i sve što je nepopijeno se nakon toga vratilo u diskont iz koga je uzeto.


Koje su propratne stavke o kojima treba misliti?

Fotograf - u početku smo planirali da ja budem ta koja će fotografisati, ali smo naposletku shvatili da je bolje da pozovemo fotografa. Bila bih rastrzana na sve strane i ne bi me bilo na slikama (jer ljudi naprosto ne znaju da barataju fotoaparatom i ja to razumem). Pozvali smo fotografa, on je došao na pola sata - sat, fotografisao sve koji su želeli da budu na slikama, posle nekoliko dana nam je dao CD sa slikama i mislim da je to bila najbolja moguća opcija!

Dekoracija -  klasične, male balone, smo sami duvali i kačili po sali, dok smo krupniju dekoraciju, u vidu helijumskih balona, poručili u cvećari i oni su nam je dostavili u salu onoga dana kada je bila proslava. Nije da je neophodna, ali nama je bilo najviše do toga da izgleda lepo na fotografijama! Helijumski baloni su bili zlatni, obični takođe, a salvete su bile u kombinaciji bordo - zlatno, s obzirom na to da su u stoljnjaci bili takvi.

Pozivanje gostiju - spisak smo sastavili nekih mesec dana pre rođendana, a dve nedelje kasnije mama i tata su počeli da pozivaju rodbinu, kumove i kućne prijatelje, a brat je slao poruke svojim prijateljima. Pred sam rođendan smo otprilike određivali ko će sa kim da sedi, jer i o tome treba voditi računa. 

A koliko sve to zaista košta?

Iako velike proslave automatski iziskuju velike troškove, mislim da može da se prođe prilično povoljno ukoliko se sve dobro organizuje i ukoliko postoje rodbina i prijatelji koji će se naći tu da pomognu, na ovaj ili na onaj način. Osim toga, računajte da od novca koji dobijete za rođendan možete da pokrijete većinu nastalih troškova, ukoliko se tako od starta dogovorite sa roditeljima. Činjenica je da je za lepu, pristojnu, ne preteranu proslavu, mora da se izdvoji poprilična količina novca i definitivno je nemoguće organizovati je bez ili sa nedovoljno istog, to je naprosto tako, ali uz dobru organizaciju i skromnost, možete fino da prođete.

Da li je rođendanska proslava, u našem slučaju, bila pametna ideja?

Ni u jednom momentu se nismo pokajali. Zapravo smo oduševljeni i rado bi ponovili i veče od pre dve i po godine, i veče od pre nedelju dana. Gosti su bili veseli, muzika je bila sjajna, hrana odlična, a svi nama dragi ljudi bili su na jednom mestu. Objednili smo sve u jednoj večeri, tako da nismo morali da proslavljamo rođendan po nedelju dana, dočekujući i ispraćajući goste. Drago mi je što smo obeležili i moje i njegovo punoletstvo, jer ćemo se uvek rado sećati i priprema, i same večeri, a i imaćemo divne fotografije za uspomenu!


Nadam se da sam bar delimično pomogla vama, koji tek treba da proslavite svoj rođendan, ili vašim roditeljima koji ipak vode više računa o svakoj sitnici. Ja zaista gotivim velike proslave, jer sam mnogo puta bila deo njih i smatram da uspomene sa istih zauvek ostaju u nama. Ne smatram da su kič (ukoliko se zaista ne pretera) i nepotrebne i smatram da mogu vrlo lepo i skromno da se organizuju, a da budu savršene!

ANJA.