Maj i jun su, po pravilu, rezervisani za male i velike mature, za maturske i prijemne ispite. Sve se vrti oko maturanata i njihovog daljeg obrazovanja. Jednom imaju 15 ili 19 godina, jednom prolaze kroz u isto vreme lep i stresan period i sasvim je u redu što im se posvećuje pažnja i što im se, i u školi i van nje, olakšava da donesu ispravnu odluku. Sada, kada se vratim u period od pre pet, a onda i u period od pre godinu dana, vidim da ništa od toga nije bilo toliko strašno. Mada, čak i ako se moj život potpuno promenio u odnosu na maj prošle godine i iako sada imam neke realnije probleme, ne bih se ponovo vratila u taj period. Ma koliko biranje maturske haljine bilo bezazleno i lepo i ma koliko prijemni na faksu bio jednostavan u odnosu na ispite, taj stres ne bih ponovo proživljavala. Stoga, maturanti moji dragi, budite uvereni da razumem vaše strahove i da mi je jasno šta vas plaši, zato ću kroz par pasusa pokušati da vam odagnam određene sumnje.


POZITIVNOST I DOBAR PROVOD SU VAŽNIJI OD IZGLEDA.

Pripreme za matursko veče mogu biti vrlo naporne i stresne. Frizura ne ispadne baš onako kako ste očekivali, po koja suza se skotrlja niz obraz i pokvari vam šminku, čarape se pokidaju, a povrh svega mama nema pojma da vas fotografiše i niko drugi ko zna nije prisutan... Znam, znam, to su dovoljni razlozi da se iznervirate i pomislite da ostanete kod kuće, ali uvek se setite da je važno samo veče i sam provod, a ne neke gluposti kojih se za par dana nećete ni sećati. Mislite li da će iko primetiti da vaša kosa nije idelna? Mislite li da će iko obratiti pažnju na vašu, ne tako sjajnu šminku? Verujte mi da neće.

Gotovo svaki maturant na matursko veče dođe već dovoljno izmoren silnim spremanjem i cmakanjem sa ponosnom rodbinom, ali zapravo je cilj da dođete nasmejani i da kažete sebi: 'Biće ovo divno veče!' Ja sam se, na primer, sjajno provela na svojoj velikoj maturi. Osećala sam se i izgledala lepo, kraj sebe sam imala prijatelje koje mnogo volim i čitave večeri sam neumorno igrala. Mnogi moji prijatelji kažu da im na maturi nije bilo ništa specijalno, ali oni su došli sa takvim stavom, presedeli su čitavo veče i stoga me ne čudi što nose takve utiske.

Savet: Ne izlazite sa pola proslave kako bi otišli u klub, kafić ili na neko slično mesto. Ostanite na proslavi do samog kraja. Pa, pobogu, matura je jednom i nikada više! Te ljude viđaš na okupu sada i ko zna kada posle toga. Za izlaske svakako ima dana...

SAMI ODABERITE SVOJ DALJI PUT. 

Kada ste mali maturanti, osmaci, prirodno je da roditelji vrše pritisak na vas. Oni vas savetuju i predlažu vam šta da upišete. Treba da saslušate šta imaju da vam kažu i da se setite da vam oni žele samo dobro. Izrazite svoje mišljenje i svoja interesovanja i pokušajte da zajedničkim snagama dođete do škole koja je najidealnije rešenje. Nije smak sveta ako odaberete nešto što isprva niste želeli, jer srednja škola nema neku posebnu funkciju ako želite dalje da se školujete. Ono što sledi posle je mnogo bitnije.

Kada ste, pak, veliki maturanti, izbor daljeg školovanja treba da bude samo i isključivo vaš! Ako ne želite da studirate, tj. ako vas ništa posebno ne interesuje i ako imate neke druge ambicije, vodite se time! Ne upisujte fakultet samo zato što je to trend i samo zato što ga upisuju vaši prijatelji. Ako, s druge strane, želite dalje da se školujete, dobro razmislite o tome šta vas interesuje i šta vam je dobro išlo u srednjoj školi i upišite ono što smatrate najboljim za sebe. Roditelji, rodbina i prijatelji ne treba da se mešaju u vaš izbor, niti da vrše pritisak na vas.

Savet: Upišite ono što volite, ono što vas zanima. Nema svrhe da upisujete nešto što ne volite, samo zato što je to perspektivno i korisno. Svedočila sam tome da ljudi koji upišu ono što ih ne zanima vrlo često odustanu, ako ne na samom početku, onda nešto kasnije.


NE BRINITE SE OKO PRIJEMNOG. SVI GA PROĐU.

Ovo posebno važi za male maturante. Verujte mi na reč, prijemni ispit je smešan. Naravno, ima i težih zadataka, posebno iz matematike, ali prijemni zaista svi prođu, kako - tako. Čak i ako ne ostvarite željeni broj bodova, nije smak sveta. Ko zna zašto je to dobro. Nemojte da se ograničite samo na jednu školu. Postoje i druge škole i nije smak sveta ako ne upadnete baš tamo gde želite. Mnogo je važnije ono što sledi posle srednje.

Veliki maturanti, za vas je prijemni malo krupnija stvar, ali ni to nije ništa strašno i nemoguće. Učite, idite na dane otvorenh vrata na faksu i, ako možete, pohađajte privatne časove fizike, hemije, matiša... Ako niste sigurni da li ćete, na osnovu svog proseka i spremnosti za prijemni, moći da upadnete na faks i smer koji želite, razmislite da li postoji alternativa, nešto drugo što biste mogli da pokušate da studirate. Znam da su stres i briga nešto sasvim normalno i očekivano, neću vam neću da treba da zaboravite na to, ali potrudite se da budete opušteni. To će proći i kroz par dana će za vas biti prošlost. Mnogo je važnije ono što dolazi od oktobra, a to su kolokvijumi, ispiti i ostalo.

NISU VAM NEOPHODNI VEĆ POZNATI PRIJATELJI.

Imam utisak da se maturanti posebno plaše usamljenosti. I ja sam toga vraški plašila. Osmaci strahuju da će poći u razred u kome nikoga neće poznavati i da će, za razliku od njih, svako kraj sebe imati nekog poznatog i bliskog, ali to, verujte mi na reč, nije slučaj. U svom razredu u srednjoj školi, imala sam pet drugarica sa kojima sam išla u osnovnu školu, pa čak i u predškolsko. Prvih dana je bilo sjajno. Upoznavali smo novo okruženje u starom društvu, osećali smo se sigurno i zaštićeno. Kako je vreme prolazilo, iako smo se i dalje družile, svaka se polako izdvajala i tražila nove prijatelje. U četvrtoj godini je svaka od nas imala svoje društvo i više nismo ''zavisile'' jedne od drugih. Prvih dana je, naravno, neobično, ali nova škola donosi nova prijateljstva. 

Velikim maturantima je često još gore, jer, osim što na faks ne idu ni sa kim poznatim, često su primorani da idu na studije u drugi, veći grad. Iskrena da budem, ja se nisam toliko plašila što ću biti sama na faksu, prosto sam pretpostavljala da ću nekoga upoznati (poučena iskustvom iz srednje škole), ali me je plašilo to što ću biti daleko od mnogih ljudi koje volim, što ću biti usredsređena sama na sebe i što više neću viđati svoje prijatelje toliko često. Ispostavilo se da sam upoznala sjajne prijatelje, da često viđam one iz osnovne i srednje i trenutno je baš sve onako kako treba da bude. 

Zaključak: Nova škola / faks predstavlja novi početak. Stari prijatelji su stari prijatelji i oni će biti tu negde. Pronađite novo društvo, uklopite se u novu sredinu i doživite nova iskustva vredna pamćenja. Nisu vam neophodni već poznati prijatelji. Prvih dana jesu poželjni, zbog vaše sigurnosti, ali šta je par dana u odnosu na četiri godine?

ODRŽAĆETE KONTAKT SA OSOBAMA DO KOJIH VAM JE STALO I KOJIMA JE STALO DO VAS.

Ono čega se mnogi boje je da će izgubiti kontakt sa prijateljima. Škole su u dva različita grada ili u potpuno različitim delovima grada, smene se ne poklapaju, a slobodnog vremena je sve manje... Nažalost, ne grešite, zaista ćete se viđati manje. Više niste u istoj školi, u istom razredu i niste većinu dana usredsređeni jedni na druge. Međutim, nećete izgubiti kontakt sa osobama do kojih vam je stalo i kojima je jednako stalo do vas. Nemojte da očekujete viđanje svakog dana, ali koristićete slobodne trenutke, vikende i raspuste.

Imam tu sreću da gotovo svi moji dobri prijatelji studiraju u istom gradu kao i ja, tako da se relativno često viđam sa njima. Nekada se ne vidimo i po dve - tri nedelje, zbog obaveza, ali često odemo na kafu, oni dođu kod mene ili ja odem kod njih . Sa onima sa kojima sam održala lep odnos, a koji studiraju u drugim gradovima, često se čujem preko telefona, a kada odem kući obavezno se i vidimo. Dakle, odlaskom na faks nisam izgubila bliske prijatelje. Stekla sam nove, a stari su ostali tu gde jesu.

Zaključak: Znam da će vam teško pasti ako vidite da vam se drugarica sa kojom ste se družili u osnovnoj ili srednjoj više ne javlja, ali možda to prosto nije bilo pravo prijateljstvo. Javite se vi njoj. Jednom, dva, pa i tri puta. Ako i nakon toga bude čekala nas vas ili ako se bude opravdavala obavezama, setite se da je minut potreban da nekome sastavite poruku, a minut u toku dana svi imamo. Pitanje je koliko joj je zaista stalo do tog prijateljstva.

NE PLAŠITE SE NEUSPEHA.

Verujem da su mnogi od vas veoma uspešni u osnovnoj ili u srednjoj školi. Sjajne ocene, diplome sa takmičenja i izdvajanje u moru drugih đaka. Isto tako znam da se plašite onoga što će uslediti u srednjoj školi / na faksu. Pretpostavljate da će biti boljih od vas, plašite se da se nećete biti dovoljno dobri, da nećete opravdati svoj uspeh, da nećete postići taj tempo učenja...

Odmah zaboravite na taj strah, prevaziđite ga! Možda nećete biti toliko dobri, ali možda ćete biti još bolji! Kako god da bude, vi se trudite da budete najbolja verzija sebe! Učite kao i do sada, trudite se, pokažite da ste vredni i da u vama postoji potencijal. Najgore što možete je da u novo okruženje uđete uplašeni i pripremljeni na neuspeh. Potrudite se i dajte sve od sebe!


ŠKOLA/FAKS U SVOM ILI U DRUGOM GRADU?

Kada je u pitanju srednja škola, vodite se time da li škola u vašem gradu zadovoljava sve vaše ambicije. Ako je ta škola sasvim pristojna i ako bi u njoj učili isto što i u školi u nekom drugom gradu, ne vidim razlog da odlazite od kuće. Smatram da ste sa 14, 15 godina još uve mladi i ako još koju godinu možete da uživate kraj roditelja i vama bliskih ljudi, neka ostane tako. S druge strane, ako niste imali dobro društvo u osnovnoj i ako je očekivano da sa većinom njih nastavite druženje u srednjoj, a ako pritom stvarno želite da odete i da promenite sredinu, učinite tako. Prvo dobro razmislite, ali ako je to ono što će vama pomoći, u redu.

Što se tiče faksa, većina ljudi ne živi u gradovima gde postoje fakulteti, posebno ne oni koje bi želeli da upišu, tako da su mnogi primorani da odu od kuće. Ja sam u septembru neprestano ponavljala kako zavidim ljudima koji žive u Novom Sadu i kojima polazak na faks ne predstavlja ništa specijalno kao nama kojima se život menja iz korena, ali sada vidim da zapravo i nisu u prednosti. Meni je drago što sam se osamostalila, što sam stekla nove prijatelje i naučila neke nove stvari. Dakle, smatram da je odlazak od kuće najbolja moguća stvar ako želite da se osamostalite i ako imate dovoljno sredstava da finansirate boravak u drugom gradu.

Ukoliko postoji još nešto što vas muči i brine, a da je u vezi teme o kojoj sam pisala, slobodni ste da mi postavljate pitanja u komentarima, a ja ću vam odgovoriti na njih!