Iako se nikada nisam oprobala u snimanju, Jutjub videe gledam već godinama. Često otkrivam nove kanale i volim kada naiđem na kreativne, iskrene i ambiciozne ljude. U nastavku pročitajte koje Jutjub kanale treba da čekirate, po mojoj preporuci, a ja dajem punu podršku svima onima koji žele da se oprobaju u snimanju. Na sceni ima mesta za sve. Budite svoji, drugačiji, posebni.

1. SLATKO OD DUNJE

Dunja je relativno nova na YT sceni. Međutim, u roku od nekoliko meseci, zavredela je simpatije mnogih, pa tako i moje. Specifična je po svojoj ludosti i opuštenosti. Stan joj je često neuredan, češće je nenašminkana nego obrnuto i svakog meseca odbrojava dane do naredne plate. Dakle - pokazuje sasvim realan život svih nas. Ništa ne ulepšava, stopostotno je iskrena, a tek koliko je pozitivna i humoristična... Njen muž, Ivan, je fudbaler i trenutno žive u Finskoj. Imaju sina, Luku, koji ima nekoliko meseci, i koji je verovatno najslađa beba koju sam ikada videla. Dunja zaslužuje ogroman uspeh u ovome, kao i u bilo čemu drugom čime se bude bavila, a što ima veze sa glumom, snimanjem i sl. Ona je kao stvorena za to! 

2. FOXY LAGUNA

Milica, sa kanala Foxy Laguna, divna je mlada žena. Pratim je od kada je imala oko hiljadu pretplatnika, dok sada ima deset puta više od toga. Čim pogledate jedan njen video, biće vam jasno zbog čega se izdvaja od ostalih. Savršeno edituje videe, sjajna je u DIY projektima, a često snima i videe o dekoraciji i preuređenju životnog prostora. Na njenom kanalu ćete, pored toga, pronaći i mnoštvo haul videa i preporuka za aplikacije koje možete da skinete. Obožavam cvetne dezene i nežne boje koje su svuda oko nje i uživam u njenom glasu, njenoj smirenosti, iskrenosti i elokventnosti. Zaista zaslužuje da se o njoj više govori i piše.

3. BRANISLAVA ANTOVIĆ

Brana je najpre blogerka i influenserka, pa tek onda Jutjuberka, ali su svi njeni videi zaista divni. Izdvaja se po tome što govori o kulturnim događajima koje treba da posetite, o filmovima, serijama i knjigama na koje treba da bacite pogled, o svom životu, svojim odlukama i promenama koje joj se dešavaju, o putovanjima, o svojim poslovnim poduhvatima i naravno, o kozmetici. Izuzetno lepo govori i verujem joj kada kaže da je nešto dobro, kvalitetno i vredno pomena. Zapratite je i na Instagramu, jer ima interesantne story-je i divne fotografije sa još lepšim opisima. 

4. NEIRA DELIRIUM

Neiru pratim od samog početka i žao mi je što je, i pored toga što je prošlo prilično mnogo vremena od njenog prvog videa, i dalje na četvorocifrenom broju prijavljenih korisnika. Smatram da zaslužuje mnogo više od toga. Ona je mlada devojka, studentkinja prava, koja živi u Sarajevu. Osim YT kanala, ima svoj modni blog. Ona je, zapravo, osoba koja me je ''navukla'' na marble, jer kupuje apsolutno sve u tom dezenu. Često snima haul videe (uglavnom kupuje odeću, aksesoare i stvari za dekoraciju doma), koji su raznovrsni i koje obožavam da gledam. Izuzetno se trudi oko videa, snima kvalitetnom opremom i u okruženju koje je prijatno za oči i konstantno unapređuje kvalitet videa, stoga bacite pogled na njen kanal.


5. MAJA MLADENOVIĆ

Maja je, takođe, modna blogerka. Dugo je pratim na Instagramu i uživam u njenim šarenim odevnim kombinacijama. Nedavno je otvorila svoj Jutjub kanal i jednako uživam u njenim videima. Prava je damica, sa izuzetno prijatnim glasom. Na njenom kanalu mahom ćete moći da pogledate haul videe, preporuke i recenzije, makeup tutorijale i sl. Iako nisam ljubitelj šminke i iako tutorijale uglavnom ne gledam, obožavam haul videe, posebno kada u njima pokazuje odeću koju je kupila i dobila. Na početku je, stoga bacite pogled na njen kanal i pružite joj podršku. Ona je zaista zaslužuje.

Da li pratite neku od pomenutih jutjuberki?
Čekirajte njihove kanale, a mi se čujemo u narednom postu!

ANJA.

Moji prijatelji i ja, rođeni između '95. i '00., odrasli smo na ulici. Preskakali smo lastiše i vijače i igrali žmurke. Pravili smo izlete na svim obližnjim livadama, kupali smo se u dvorišnim bazenima, jeli smo Rumenka, pisali svoj časopis i svađali se oko toga ko će da bude učitelj, a ko đak u našoj izmišljenoj letnjoj školi. Prvi kompjuter dobila sam na raspustu između četvrtog i petog razreda, a sve do sedmog, jedino što sam imala na njemu bili su Sims i Game House igrice. Za postojanje interneta saznala sam u petom razredu, na informatici, a kada sam ga dobila, dve godine kasnije, oduševljeno sam igrala online igrice za devojčice, a naposletku sam napravila svoj prvi Fejsbuk profil. Postepeno sam otkrivala sve ono što nam internet nudi. Pravila sam svoje Fejsbuk stranice i postajala administrator na nekim drugim. Ne znam kakvo je stanje danas, ali tada je postati administrator neke velike stranice bio pravi pravcati uspeh! Sećam se, kada mi je stranica u koju sam ulagala mnogo vremena i truda hakovana, lila sam suze i to je bilo moje najveće životno razočaranje. Sada jeste, ali tada mi nije bilo smešno. 

Kada sam prerasla stranice, napravila sam Ask. Duže od dve godine sam anonimno davala savete svima koji su želeli da ih čuju. Bila sam popularna - anonimna devojka, koja je dnevno dobijala i po nekoliko hiljada pitanja. Vešto sam se krila iza tog profila, a jedini koji je znao za njegovo postojanje bio je moj mlađi brat. Ask mi je doneo mnogo. Najpre online prijatelje, sa kojima se čujem i danas, a posećenost Ask-a se naprosto prenela na blog. Pomogao mi je da shvatim da zapravo vrlo lepo pišem i da treba da idem u tom smeru. Na raspustu između druge i treće godine srednje škole, na nagovor mojih Ask ljudi, osvanuo je i blog koji danas čitate. Od samog početka imala sam veliku podršku, stoga nisam morala da prolazim kroz onu početnu fazu u kojoj je vrlo teško pronaći ljude koji će taj blog posećivati. Pred kraj treće godine, Ask sam i konačno ugasila, najpre zbog privatnih problema, ali i velikim delom jer sam i njega naprosto prerasla i više nisam odgovarala sa istim žarom kao ranije. 

Sada sam ovde. Blogujem već tri godine i istinski uživam u tome. Više se ne bavim Fejsbuk stranicama i nemam Ask, ali uživam pišući tekstove na svom blogu, deleći fotografije na Instagramu i komunicirajući sa vama. Kada se osvrnem, vidim utaban put kojim sam prošla i koji me je doveo ovde gde sam danas. Jasno mi je zašto sam morala da pređem svaku prepreku koja mi je u određenom momentu predstavljala ogroman problem, jer, da je samo jedna izostala, ja verovatno danas ne bih radila ovo što radim.
Pitate se, šta mi je piskaranje na blogu donelo?

1. PRIJATELJE

Pisali su mi još dok sam imala anoniman profil, a potom su nastavili da komuniciraju sa mnom kada su saznali ko sam. U ovom momentu mogu da nabrojim bar 5 osoba sa kojima sam povremeno u kontaktu, a koje sam ''upoznala'' još pre četiri ili pet godina. Drago mi je što su tu, što i dalje prate moj rad i što mi i dalje pišu. Osim na njima, istinski sam zahvalna i na svakom novom čitaocu koji je bar jednom kliknuo na neki moj post ili ostavio komentar. Svi vi ste doprineli da ja danas budem ovde gde sam.

2. SARADNJE

Prve saradnje su me zaista usrećile i i dalje me usrećuju. Lepo je što je nekome stalo do toga da mi pošalje stvari, jer smatra da sam dovoljno dobra i da ću moći da ih prikažem na svom blogu na pravi način. Lepo je i kada, umesto da neki komad odeće tražim od roditelja, mogu sama sebi da ga obezbedim. Iako mi saradnje, u momentu kada sam napravila blog, nisu bile ni na kraj pameti i iako ih i sada pažljivo biram, ne želeći da zatrpavam svoj blog, volim ih!

3. NOVA ZNANJA

Mnogo sam naučila. Zaista mnogo. O fotografisanju, o editovanju fotografija, o uređivanju bloga, o onome što treba pisati i onome što treba izbegavati. I danas učim. Svakodnevno čitam nove tekstove i gledam videe koji će mi pomoći da napredujem. Osim na polju blogovanja, naučila sam mnogo drugih stvari iz raznih oblasti, a sve zahvaljujući tome što prelistavam postove drugih ljudi i iz onih zaista kvalitetnih izvlačim stvari koje vredi zapamtiti. .

4. NOVE PRILIKE

Dobijala sam prilike da pišem za druge portale. Najviše tekstova napisala sam za Famoza portal i iskreno sam srećna što sam i sa njihovim čitaocima mogla da delim svoje priče. Međutim, za njih ne pišem već mesecima. Nisam zvanično odustala, ali ne dopada mi se kada energiju i ideje koje bih preusmerila na svoj blog moram da delim na nekom drugom mestu, a od toga ne dobijam ništa opipljivo. Meni je pisanje za njihov portal bilo divno iskustvo, jer su vrlo ljubazni i susretljivi, ali u budućnosti želim da se posvetim samo svom blogu, jer na njemu postoji dosta mesta za dalji napredak.

5. KONSTANTAN OSEĆAJ SREĆE I ISPUNJENOSTI.

Znate onaj osećaj kada dobijete nešto što ste dugo želeli ili kada ste naprosto srećni jer ste videli ili čuli nešto pozitivno i lepo? E, ja se osećam tako kad god dobijem lep komentar, kad god mi neko kaže da ga usrećujem, da mu pomažem, da bi voleo da me upozna... Ništa materijalno ne bi moglo da zameni tu sreću i taj ponos koji osećam i po nekoliko puta dnevno.


Meni je blogovanje u život donelo samo one najlepše stvari. Srećna sam što sam sada ovde gde sam i radujem sa svim koracima koje ću napraviti u budućnosti. U četvrtu godinu svog blogovanja ulazim s velikim zadovoljstvom i odlučnošću da moj mali internet kutak bude bolji nego ikada ranije. Hvala vam što ste ovde.

ANJA.

Iako mi letnji meseci nikada nisu bili dragi, jul sam ove godine iskoristila da se odmorim i da napunim baterije za dalje. Zaista mi je prijalo. Osim što sam otputovala na nekoliko dana, vreme sam provodila čitajući knjige, gledajući videe na Jutjubu, brbljajući sa drugaricama i družeći se sa porodicom. Konstantno se ponavljam, ali vreme mi neverovatno brzo prolazi. Prošle godine sam, u ovo vreme, uživala, ne razmišljajući o faksu, jer mi je naprosto delovao daleko, a sada uviđam koliko mi se život promenio u proteklih godinu dana. Drago mi je zbog toga. Ne bi bilo interesantno da je baš sve isto i nepromenjeno. Da ne dužim, u nastavku možete da pročitate šta sam to čitala i gledala u julu, a što je iole vredno i vaše pažnje. Uživajte!

Serija koju sam gledala je Famous in love. Prva epizoda je izašla sredinom aprila, a poslednja, deseta, sredinom juna, mada sam je ja pogledala odjednom, i to početkom prethodnog meseca. Ne znam da li i kada planiraju nastavak, ali se iskreno nadam da će ga biti.
Naime, glavna junakinja je Paige, a glumi je Bella Thorne. Ona je sasvim obična devojka - studira ekonomiju i živi sa najboljim prijateljima u Holivudu. Njen život se menja iz korena kada dobije glavnu ulogu u izuzetno popularnom filmu. Osim što joj ljudi kojima se do tada divila postaju prijatelji ili neprijatelji, mora da napravi balans između glume, koja njoj znači, fakulteta, koji znači njenom ocu, i prijatelja, od kojih su neki tu čitav život, a neki nekoliko dana ili meseci.
 Radnju serije i likove iz iste lako mogu da uporedim sa serijom Gossip Girl. Ko je voleo tu seriju, verovatno će voleti i ovu. Moderna je, savremena i prilagođena tinejdžerima.
_________________________________________________________________________________

Prvi film koji vam preporučujem je Delibal. U pitanju je turski film i možete da ga pogledate na YouTube-u sa prevodom (klik klik). Da mi ga drugarica nije preporučila, verovatno ga nikada ne bih pogledala jer nikada ranije nisam obraćala pažnju na turske filmove. Međutim, ovaj me je oduševio, stoga ću sigurno baciti pogled i na neke druge.
Reč je o ljubavnom, mogu reći i tužnom filmu. Bariš se na prvi pogled zaljubljuje u Fusun, neobičnu devojku o kojoj ne zna apsolutno ništa. Daje sve od sebe da je ponovo sretne, te joj vrlo brzo iskazuje svoja osećanja. On je romantična duša, vredan, pametan i duhovit dečko, odrastao u skladnoj porodici. S druge strane, Fusun je prelepa devojka, usredsređena na fakultet i na to da bude najbolja,  a sve kako bi svog oca učinila ponosnim. Ljubavna veza se teško uklapa u njen raspored, ali teško ko može da odoli šarmantnom Barišu. Ne želim mnogo da vam otkrivam, neću vam reći šta se dešava na kraju i zbog čega je film tužan, znajte samo da je vredan gledanja!
_________________________________________________________________________________

Drugi film o kome vam pišem je You get me. Prvi je svakako ostavio jači utisak na mene, ali je i ovaj zaista dobar, mada vrlo sličan gomili drugih tinejdž filmova. Sigurna sam da će vam se dopasti, ali nećete pasti u nesvest, jer zaista nije mnogo drugačiji od ostalih.
Glavni junak je Taylor, sedamnaestogodišnji dečko koji poslednju nedelju leta provodi radeći u lokalnom restoranu, družeći se sa prijateljima i uživajući sa svojom novom, savršenom devojkom. Kada na jednoj žurki sazna da je njegova devojka imala neslavnu prošlost, a sve vreme je to vešto krila od njega, on burno reaguje i raskida sa njom. Na istoj žurki, nedugo zatim, upoznaje Holly i sa njom provodi veče i naredni dan, ne uzimajući za ozbiljno to što se među njima dogodilo. Miri se sa devojkom i sve se vraća u normalu. Međutim, Holly se pojavljuje kao nova učenica i ponovo ulazi u njegov, život njegove devojke i njegovih prijatelja. Neću vam ništa dalje govoriti, ali znam da će vam se film sigurno dopasti. Iako je prilično predvidiv, stvarno je dobar.
_________________________________________________________________________________

Poslednji film koji ću vam preporučiti se potpuno razlikuje od prethodna dva, ali je ostavio izuzetan utisak na mene. U pitanju je Koliba, tj. The Shack. U središtu priče je vera, hrišćanstvo, mada slobodno mogu da ga pogledaju i oni koji nisu vernici ili koji pripadaju drugoj veri, jer je film pun mudrosti i važnih životnih pouka. Istražujući po internetu, videla sam da je film snimljen na osnovu knjige koja je prevedena i kod nas, u izdanju Lagune, te planiram da je pročitam.
Mack, otac troje dece, vodi svoje klince u kamp kraj reke, kako bi se na nekoliko dana zabavili i proveli vreme u prirodi. U jednom momentu, skreće pažnju sa svoje najmlađe ćerke, koja biva oteta i svirepo ubijena u napuštenoj kolibi. Nekoliko godina kasnije, usred velike tuge, on dobija pismo (koje mu je, navodno, poslao Bog), tj. poziv da dođe u kolibu u kojoj je devojčica ubijena. Ono što će tamo zateći će ga zauvek promeniti i omogućiće mu da nastavi da živi.
Još jednom ponavljam - ovo je sjajan film, glumci su odlični i zaista treba da ga pogledate, bez obzira na to da li ste vernici ili ne. Kada se završi, osećaćete da ste nešto važno videli i naučili. Bar sam se ja tako osećala.

_________________________________________________________________________________


Prva knjiga koju vam preporučujem je delo Nikolasa Sparksa, a zove se Spasavanje. Ukoliko me dugo pratite, znate koliko volim njegove knjige i njegov stil pisanja, pa me je tako i ova knjiga, poslednja prevedena kod nas, zaista oduševila!
Priča se vrti oko Deniz, samohrane majke. Ona ima četvorogodišnjeg sina, koji iz određenih razloga nije kao sva ostala deca i zbog čega mu ona pridaje mnogo pažnje i vremena. Kada su se, jednom prilikom, vraćali kući, zadesila ih je strašna oluja. Auto je smrskan, Deniz je nakratko ostala bez svesti, a dečak je nestao. Tu na scenu stupa Tejlor, dobrovoljni vatrogasac, koji pruža pomoć majci, a potom i polazi u potragu za detetom. Njihova priča se neće zaustaviti na tome. Tejlor, zapravo, nije sasvim običan čovek, bez problema i briga, kako se na prvi pogled čini. Deniz je, iako pre svega majka, žena koja vapi za ljubavlju i pažnjom. Pročitajte je, dopašće vam se.

_________________________________________________________________________________


Druga, ujedno i poslednja knjiga u ovom postu, je Ona i on, a napisao ju je Mark Levi. Knjiga je ljubavna, to je donekle jasno i po naslovu i po koricama, ali nije klasično ljubavno štivo. Neobična je, jer se pažnja pridaje psihologiji likova. Moram da dodam da nije u duhu vremena u kome živimo, već su i način pisanja i sami likovi staromodniji. U suštini, knjiga nije obična, nije poput svake druge i biće vam interesantna ako odlučite da je pročitate.
Glavni junaci su Mia i Pol. Mia je slavna glumica koja ima krizu u braku i iz tog razloga dolazi u Pariz, kod najbolje prijateljice, kako bi razmislila o svemu što je tišti. S druge strane, Pol je pisac, mada njegove knjige nisu preterano popularne. Živi u Parizu i zapravo je vrlo usamljen, koliko god to poricao. Upoznaju se na jedan vrlo neobičan način, ali Mia prećutkuje čime se bavi i posao svoje najbolje prijateljice predstavlja kao svoj. Neću vam dalje otkrivati, u tom slučaju ne bi bilo interesantno.




_________________________________________________________________________________

Šta ste vi zanimljivo pogledali/pročitali u toku prethodnog meseca?
Slobodno mi preporučite nešto što vam se dopalo i što vas je prijatno iznenadilo!

Čujemo se uskoro!

ANJA.

Prošlo je 5 godina od kako smo završili osnovnu školu. Strogim nastavnicima prećutno smo oprostili, pod naletom novih briga stare smo zaboravili, a u sećanju su ostali samo oni najlepši trenuci. Škole u prirodi, dvodnevne i trodnevne eskurzije, žurke, rođendanska slavlja, zezanja sa nastavnicima i provale kojima se i danas slatko smejemo. Sinoć smo se ponovo okupili. Doduše, ne svi, ali bili su tu oni ljudi sa kojima sam provela najlepše godina života. Sa nekima sam išla u vrtić i u osnovnu, sa nekima u osnovnu i u srednju, ali činjenica je da su svi oni, ma koliko bili udaljeni, deo mene. Bitan deo mene. Sa nekima se sada vrlo retko čujem i vidim, ali to su oni prijatelji sa kojima ću uvek moći da se ispričam, makar se ne videli i ne čuli godinama. Znam da ću, u bilo kom trenutku svog života, moći da računam na njih. Kao, uostalom, i oni na mene.

Sinoć se opet začulo školsko zvono. Popeli smo se stepenicama, s osmehom na licu gledali hodnike kojima smo trčali, ušli smo u učionicu u kojoj smo provodili vreme od petog do osmog, seli smo u školske klupe i osećali se tako odraslo. Doduše, ne znam za druge, ali ja jesam. Pre 5 godina sam u toj učionici sedela u starkama, a juče sam bila u štiklama. Pre 5 godina nisam znala šta želim od života, a sada studiram, pišem i radim ono što me istinski ispunjava. Pre 5 godina bila sam mala devojčica, a sada to više nisam.

Veče smo proveli uz muziku i igru. Smejali smo se, pričali i prisećali se starih vremena. Bilo je lepo. Stvarno lepo. Toliko da mi žao je što ćemo se na istom mestu naći tek kroz 5 godina. I to možda ne svi. Ko zna gde ćemo biti tada. Gde god bili, važno je da budemo srećni. I da se ponekad setimo jedni drugih. I da budemo svesni da smo u toj osnovnoj stekli prijatelje za ceo život.


Neko se bolje snađe u osnovnoj, neko u srednjoj, ali činjenica je da su i jedna i druga neverovatno važne. One nas izgrade. Ti ljudi koje tamo upoznamo učine da sa 20 godina kažemo sebi da smo skoro kompletne osobe. Neki nam pokažu šta je prijateljstvo, neki nas iznevere i daju nam pouku da u životu nije sve tako sjajno i da prosto moramo da doživimo i razočaranja. Pored prijatelja, i ti nastavnici i generalno sve te uspomene koje imamo su strašno važne i kakva god osećanja u nama izazovu u momentu kada se dese, zahvaljujući njima smo sada takvi kakvi smo.

Možda sam srednju volela malo više od osnovne, ali, verujte mi na reč, sve ono loše po čemu sam pamtila osnovnu isparilo je tokom godina. Sada eventualno mogu da navedem nastavnicu fizike koja mi je bila prava noćna mora, ali osim nje, pamtim isključivo lepe stvari. Stoga, ako ste još u osnovnoj, uživajte u njoj. Možda vam nije toliko lepo i možda jedva čekate da izađete iz nje, ali kada napunite 20, loše uspomene će naprosto isprariti i sećaćete se samog onog najlepšeg. Verujte mi na reč.



Kakve vi utiske nosite iz osnovne?
(ukoliko ste je završili, naravno)

Čujemo se uskoro! :*

Pre godinu i po dana objavila sam prvi i jedini Q&A post. S obzirom na to da je već mesecima na listi najčitanijih postova na mom blogu, shvatila sam da je vreme da svojim novim, a i starim čitaocima, pružim priliku da me malo bolje upoznaju. Nisam želela da pravim još jedan Q&A post, već sam rešila da vam predstavim sebe kroz 30 činjenica. Ukoliko imate neka konkretna pitanja, slobodno mi pišite u komentarima, a ja ću vam vrlo rado odgovoriti.

1. Iako studiram srpsku književnost, sebe u budućnosti vidim kao novinarku/blogerku.

2. Izuzetno sam vezana za svoje roditelje. Plačem kada god, krajem vikenda, treba da se vratim u Novi Sad, iako mi je i tamo zaista lepo.

3. Nisam ljubitelj kuvanih jela. Bez problema mogu da živim na suvoj hrani - na proizvodima iz pekare, na grickalicama i slatkišima.

4. Pišem levom rukom, i to vrlo uredno i lepo, što je, kažu, neuobičajeno za levoruke. Neobično je što baš niko u mojoj užoj i široj porodici nije levoruk.

5. U horoskopu sam riba, podznak škorpija.

6. Kada mi nešto nije po volji ili kada mi neko ne odgovara, to se odmah vidi na meni. U prvom slučaju se povučem u sebe, ćutim i nisam vesela kao i obično, a u drugom slučaju postanem santa leda prema toj osobi. Teško mi je čak i da je gledam.

7. Ne znam da pokazujem osećanja, tj. nećete me čuti kako govorim ''volim te'' ili videti kako grlim i ljubim mamu, tatu, drugarice i sl., ali ako vam pomažem, ako mi nije teško da bilo šta učinim za vas, ako sam u vašem prisutvu opuštena i brbljiva, znajte da vas obožavam!

8. Previše sam fina i porodica i prijatelji mi često ukazuju pažnju na to. Kada kažem previše fina, mislim na to da jako retko psujem, ne volim da izlazim, ne pijem alkohol itd. Ne kažem da je to loše, zapravo je super, ali trebalo bi da budem malo opuštenija. Zbog sebe.

9. Često se razočaram kada shvatim da sam ja bila ta koja je održavala prijateljstvo i koja je od određene osobe pravila savršeno biće, a kasnije vidim da me ta osoba nije posmatrala na isti način i/ili da me je iskorišćavala. Trudim se da naučim da nisu svi ljudi dobri.

10. Ne volim da gledam TV. Ne kažem, ima dobrih kanala i povremeno bacim pogled, ali prosto nisam navikla da sedim ispred televizora. Sve što mi treba, ja pogledam na internetu.

11. Iako ne volim da se bavim sportom, volim da gledam sve sportske događaje. Ne volim jedino fudbal, dok mi je tenis najdraži.

12. Strašno sam nestrpljiva. Do te mere da, ako mi sada padne na pamet da nešto fotografišem, ja to odmah moram da uradim, čak i ako sunce u ovom momentu najviše greje. Ako mi padne na pamet da nešto napišem, ustaću u 4 ujutru. Ako baš sada želim neku novu stvar, dosađivaću mami i tati dok ne popuste. Mama kaže da mi je nestrpljivost najveća mana.

13. Moje omiljeno godišnje doba je proleće. Ako moram da biram između leta i zime, uvek biram zimu. Prvenstveno zbog praznika koje obožavam, a i onda i zbog toga što mi niže temperature više prijaju.

14. Plašim se zubara.

15. Ne volim kada me ljudi pitaju da li zarađujem od bloga, da li dobijam neke stvari, da li od bloga imam neku korist i sl. Posebno mi je neprijatno kada me to pitaju ljudi koji mi nisu toliko bliski.

16. Ne volim da zabadam nos u tuđe živote. Smatram da će mi svako reći ono što želi i ono što smatra da treba da znam, onda kada mu to bude odgovaralo. U skladu sa tim, ne volim kada se neko meša u moj život i kada je previše radoznao. Tek tada mu neću ništa reći.

17. Ne gotivim ljude koji pametuju, koji su puni sebe i koji žele da sve bude po njihovom.

18. Ja sam verovatno najtolerantnija osoba koju možete upoznati! Mogu sa svima, mogu sve da trpim, retko kada ću se buniti i reći da mi nešto ne prija. Verovatno ću sve zadržati u sebi i pokušati da se prilagodim osobi/situaciji.

19. Nemam pojma da se šminkam, niti volim da se šminkam. Na dnevnom nivou koristim korektor, maskaru i olovku za obrve. Međutim, kada odem u Lilly ili u DM sa drugaricama, za skoro svaki proizvod znam da li je dobar ili ne, jer neprestano gledam YT videe i obaveštena sam o svemu!

20. Kada mi je potrebna neka informacija, pretrešću sve da je pronađem. Neumorno ću pretraživati po internetu, ispitivaću osobe iz svoje okoline itd. Nemate pojma šta sam sve u stanju da ''iskopam'' i na koji način.

21. Ne volim da provodim vreme sa malom decom. Ne znam na koji način da ih zabavim, često su mi naporna i uopšte nisam ona osoba koja se oduševljava kada vidi malo dete.

22. Ja sam ona osoba koja čini sve da pomogne i ugodi drugima, dok sebe u većini slučajeva stavljam na poslednje mesto.

23. Retko plačem, a još ređe plačem pred drugim ljudima. Najčešće se isplačem u kupatilu ili pred spavanje.

24. Gadim se na stopala. I svoja i tuđa. U skladu sa tim, ne volim da nosim otvorenu obuću.

25. Ne volim svađe, a zapravo i ne znam da se svađam. Kada me neko povredi, u tom momentu prećutim, ali zato se par minuta kasnije zapitam da li sam ja kriva (iako uglavnom nisam) i ne mogu da zaspim dok ne rešim problem sa tom osobom.

26. Volim da dam novac ljudima na ulici, ali samo onima koji se trude da ga zasluže - onima koji sviraju bilo koji instrument, plešu i generalno čine nešto lepo, pozitivno i interesantno.

27. Mogu da izdržim ceooo dan, a da ne odem u WC, jer ne volim da idem u javne toalete.

28. Volim da eksperimentišem u kuhinji, mnogo više nego da obavljam poslove poput usisavanja, brisanja prašine ili ribanja (što mama više preferira).

29. Kada pomislim na studentski život, prvo što mi pada na pamet su moja cimerka, dom i društvo. Faks mi je tu negde na sredini. Redovno idem na isti, učim i polažem ispite, ali se uopšte ne opterećujem njime, niti mi je prvi na listi prioriteta.

30. Obožavam da budem budna do kasno, ali isto tako ne volim da ustajem posle 11, jer osećam da mi tako prebrzo prođe dan.


Nadam se da ste me sada malo bolje upoznali. Da li delimo neke osobine? Sigurna sam da ste se i sami pronašli u nekim činjenicama, a pišite mi i u kojim. Čujemo se uskoro!

Šta je to što nedostaje jednom blogu da bi bio popularan i više čitan? Od čega zavisi da li će određeni blog biti zastupljeniji i čitaniji od nekog drugog? Da li je sreća presudna? Bezbroj je pitanja i bezbroj mogućih odgovara na ista. Isto koliko je do sreće, toliko je do truda i zalaganja. Ništa ne pada sa neba, stoga, ako imate svoj blog ili pranirate da ga otvorite, za vas sam rezimirala 5 faktora od kojih sve polazi i koji zasigurno čine da vaš blog bude uspešniji i bolji. Ukoliko vas interesuje, skrolujte!

1. ORIGINALNOST / INOVATIVNOST

Vaš blog neće biti čitan ako obrađujete teme koje obrađuju i drugi blogeri. Morate da donesete nešto novo, da budete kreativni i originalni. Potpuno je razumljivo što s vremena na vreme crpite inspiraciju sa drugih blogova ili Jutjub kanala, ali te ideje treba da vam posluže kao polazna tačka. Primera radi, na blogovima i Jutjub kanalima već postoji bezbroj sličnih jutarnjih i noćnih rutina, ideja za ubijanje vremena na letnjem raspustu i sličnih postova/videa i ma koliko to bilo najlakše za napisati, čisto sumnjam da možete da pružite nešto novo i korisno, iz prostog razloga što je već sve rečeno. Znam da je ponekad izuzetno teško doći do dobre i originalne ideje, ali verujte mi na reč - čak i ako pišete ređe, a postovi su vam originalni i zanimljivi, vaš blog će mnogo brže napredovati i biće znatno uspešniji. 

2. INSTAGRAM

Instagram je već neko vreme najpopularnija društvena mreža. Putem Instagrama ljudi lako mogu da vas primete i da upravo preko njega i saznaju za postojanje vašeg bloga. Naravno, važno je da imate inspirativan i izgledan nalog. Pod tim mislim da treba da editujete svoje fotografije, da ubacujete određene efekte i da gledate da se fotografije slažu, tj. da budu u feedu. Lep nalog će najpre privući nove pratioce, a osim što će oni početi da prate vas i vaš blog, vrlo je verovatno da ćete se međusobno upoznavati i preporučivati jedni druge. 

3. POSVEĆENOST

Blogu (ali i Instagramu) morate posvećivati svoje vreme i trud. Znam da je teško kada to nije vaš primarni posao, kada od toga nemate nikakvu dobit i kada se školujete ili radite nešto drugo, ali dobar bloger je, odgovorno tvrdim, neko ko celog sebe daje u ono što radi. Nemate pojma koliko puta sam, pod pritiskom obaveza na faksu, ipak radila na blogu, fotografisala i pripremala postove. Osim toga, retko koji post napišem i objavim istog dana. Uglavnom mi postovi danima stoje u radnoj verziji, dorađujem ih i prepremam dok konačno ne osvanu na blogu. Dakle, trudite se i dajte sve od sebe da postovi koji izbacujete ne budu ovlaš napisani i nekvalitetni. Dorađujte ih dok god ne budu savršeni, bar po nekim vašim merilima.


4. INTERAKCIJA SA DRUGIM BLOGERIMA

Nedavno sam pročitala treći deo Onlajn devojke i jedan Penin post mi je bio posebno upečatljiv. U njemu je pisala o tome kako ne možemo da očekujemo komentare ako i sami ne čitamo i ne komentarišemo postove drugih blogera. Sa tim se u potpunosti slažem. Jasno, nisam u mogućnosti da uđem na sve vaše blogove, iz prostog razloga što zaista nemam toliko vremena, ali gledam da što češće čitam i komentarišem postove blogerki koje pratim. Na taj način im ukazujem svoje poštovanje, koje su i one meni prethodno ukazale ili će to tek uraditi. Dakle - čitajte i komentarišite tuđe postove i sigurna sam da će drugi čitati i komentarisati vaše.

5. KONSTANTNO NAPREDOVANJE

Kada kažem napredovanje, pre svega smatram na vas kao ličnosti, a tek onda na sam blog. Dakle, važno je da svakodnevno učite nešto novo, da čitate članke koji će vam biti od koristi, da komunicirate sa osobama koje su u ovom svetu i koje mogu da vam prenesu svoja znanja, a da potom sve to postepeno prenosite na svoj blog. Nema smisla stajati u mestu i godinama pisati i raditi isto. Izađite iz svoje zone komfora, informišite se, učite i tako ćete, sigurna sam, vrlo brzo dići svoj blog na neki viši nivo.


Nadam se da će vam moji saveti biti od koristi. I sama se trudim da ih primenjujem i da konstantno radim na sebi i na svom blogu, jer on nikada neće biti savršen. Uvek postoji prostor za napredak i odgovorno tvrdim da ću, dok god ga pišem, davati sve od sebe da taj prostor ispunim. Dok god volim ovo što radim, trudiću se da budem što bolja u tome! Vama želim isto! ☺

Pre nekoliko dana je i zvanično okončana moja prva godina studiranja. Sada sam kod kuće, na raspustu, i zaista uživam. Uživaću još nešto manje od mesec dana, a onda ću ponovo morati da se posvetim knjigama i onome što me čeka krajem avgusta i početkom sepembra. Prošle godine, kada je prijemni ostao iza mene, dala sam obećanje da ću vam često pisati o faksu (pre svega da ćete moje celokupne utiske pročitati nakon što završim prvu godinu), a sada to obećanje i ispunjavam. 

Iako sam očekivala da će me fakultet i obaveze oko njega krajnje opteretiti, nije bilo tako. Zapravo sam ga vrlo olako shvatila. Bila sam pod stresom dan - dva pre svakog ispita, ali sam ostale dane provodila lagano učeći i ohrabrujući sebe i Tacu da će sve biti u redu. Na predavanjima i vežbama sam bila redovna. Retko kada sam ih zaobilazila. Pomno sam slušala i hvatala beleške. Ako me pitate da li mi je to pomoglo - i jeste i nije. Beleške su mi pomogle da se lakše spremim za određene ispite i da se manje mučim oko pronalaska literature, dok su odlasci na predavanja na nekim drugim predmetima bili totalno nepotrebni. To sam shvatala tek nakon ispita, kada su mnogi, koji nisu posećivali predavanja, dobili iste ili bolje ocene od nas koji smo bili redovni. Međutim, grizla bi me savest da nisam išla, tako da ću i u drugoj godini, u svakom slučaju, nastaviti da budem redovna. Glavna motivacija za odlazak na predavanja, a posebno na vežbe, svakako su mi bili bodovi, jer većina profesora boduje dolaske i aktivnost, stoga je veoma bitno redovno se pojavljivati. 

Što se tiče ispita, pismene volim mnogo više nego usmene. Ne mogu da kažem da su usmeni užasni i strašni, ali ne volim ih. Osećam nervozu i strah, često blokiram i mnogo više mi odgovaraju pismeni. Kada imam pismeni ispit uglavnom sam opuštena i ne preterano nervozna, a kada imam usmeni, posredi je druga priča. Ne mogu da jedem, završim u WC-u (da izvinete) i jedva uspem da odspavam noć pred ispit. Važno je naglasiti da su ispiti bukvalno kao kontrolni i odgovaranja u osnovnoj i srednjoj školi, nisu ništa strašniji, ali nekome prosto jedan način odgovara više od drugog.

Vrlo važna stvar koju sam shvatila je da sreća igra ogromnu ulogu u tome šta ćete dobiti i da li ćete uopšte položiti (posebno kada su u pitanju usmeni ispiti). Učenje je, naravno, na vrhu, jer nećete položiti ako ništa niste učili, ali sreća je presudna. Npr. ako su u učionici profesor i asistent - kod asistenta za osnovno znanje možete da dobijete najvišu ocenu, i to bez problema, dok će vas profesor cediti i za isto ili bolje znanje će vam dati nižu ocenu. Kod koga ćete zapasti, to je već stvar sreće. Takođe je važno biti srećnik i pogoditi najbolje vreme za odgovaranje. Ja vam preporučujem da se progurate i da budete među prvima, jer profesori posle izgube strpljenje, vade pitanja iz malog mozga i samim tim ispitivanje postaje mnogo teže.

Priznajem da sam najčešće učila par dana pre kolokvijuma ili ispita. Pokušavala sam da navedem sebe da učim redovno i da počnem da se spremam bar dve nedelje pre ispita, ali to uglavnom nije imalo efekta. Međutim, moji rezultati su sasvim okej i ja sam zadovoljna. Godinu nisam očistila u junu, što nikada i nije bio moj cilj, ali da sam samo malo više učila, ni to ne bi bio problem. U suštini, uz redovno učenje bez problema možete očistiti godinu već u junu, a ako ste kampanjci, a opet dovoljno učite (kao što je to slučaj sa mnom), verovatno ćete nešto morati da ostavite i za septembar. Što je skroz okej. Ništa strašno.


Što se tiče troškova, ja ih zaista nisam imala mnogo. Prednost je što živim u domu (post o tome kako izgleda životu u domu možete pogledate ovde - klik), koji plaćamo manje od 1.500 dinara mesečno, hranim se u menzi, a knjige za faks mogu da se nabave mahom na kopirnici i nisu preskupe. Oni koji žive u stanu i koji se ne hrane u menzi sigurno imaju mnogo više troškova, ali trenutno govorim o svom iskustvu. Nisam uvek jela u menzi, dešavalo mi se da mi se prosto smuči na neko vreme, tako da sam u tom periodu jela hranu iz pekara i prodavnica, što opet nije neki preteran izdatak. Najveći trošak je brza hrana, ali nju zaista ne jedem često. Mogu da kažem da je konzumiram otprilike jednom u dve nedelje. Neki drugi troškovi su zanemarljivi - slatkiši i grickalice, povremen odlazak u bioskop, odlazak kući i sl. Dakle, zaista nisam mnogo trošila i moji roditelji nisu osetili moju prvu godinu u smislu finansija.

Od početka oktobra pa do kraja novembra sam svakog petka išla kući. Nakon toga sam se prilagodila na dom i zbližila sa Tacom i ostajanje u domu po dve i više nedelja mi nije predstavljalo problem. Štaviše, mrzelo me je da se pakujem, da se guram po gradskom, posle po autobusu ili vozu i bilo mi je jednostavnije da kući idem na svake dve do tri nedelje. Sa roditeljima sam se čula svakoga dana, znala sam da je sa njima sve okej i da žive uobičajeno, kuća - posao i obrnuto, stoga nisam toliko patila za kućom.

Kada su u pitanju prijateljstva, već prvog dana na faksu sam upoznala drugarice sa kojima se družim i danas. Iako smo se, kako je vreme odmicalo i kako su se one ređe pojavljivale na faksu, nešto slabije viđale, uvek volim da ih vidim i da se ispričam sa njima. Faks i dom su mi doneli i poznanstvo sa mojom Tacom. Najiskrenije sam zahvalna što je imam u svom životu. Nisam verovala da će u moj život ući neko ko će biti toliko sličan meni i koga ću toliko zavoleti, ali ona je uspela da zauzme jedno od najposebnijih mesta u mom životu. Došla sam sa željom da upoznam nekoga ko je sličan meni i sa kim ću izgraditi lep odnos, a to se naposletku i desilo.

GENERALNI UTISCI su mi krajnje pozitivni! Dopada mi se moj faks i ono što radimo na njemu. Naravno da postoje predmeti koje ne volim i koje smatram totalno nepotrebnim, ali toga je bilo i u osnovnoj i u srednjoj i toga će uvek biti. Profesori su zaista korektni, imaju obzira i spremni su da nam izađu u susret (većinom). Drago mi je što sam tu gde jesam, što sam upoznala sve te nove ljude, što sam naučila mnogo novih stvari i slobodno mogu da kažem da sam već posle prve godine pametnija i da znam mnogo više stvari iz opšte kulture. Mogu zamisliti kako će biti posle druge, treće, četvrte... Apdejtovaću vas! :)


Ukoliko imate neka pitanja u vezi fakulteta - slobodno mi pišite!  Sa postovima u vezi srednje i osnovne škole, prijemnih, uklapanja u novu sredinu itd., sam završila. Na blogu ih ima zaista mnogo, stoga od sada pišem o faksu, jer on čini veliki deo mog života i ono što proživljavam na njemu želim da delim sa vama. Odrastam, samim tim se menja i moj blog. Znam da razumete. :)