Kada sam vam, pre izvesnog vremena, pisala o tome kako biti organizovaniji, pomenula sam da do sada nisam naišla na planer koji u potpunosti odgovara mojim potrebama. Nisam rob planiranja i gotovi planeri se uglavnom ne uklapaju u ono što je meni potrebno. Početkom godine sam kupila sveščicu na spiralu i tako sam, mesec za mesecom, pronalazila ideje na Pinterestu i, uz pomoć hemijski i bojica, kreirala svoj planer. Sada je isipisivanje i izvršavanje zapisanih obaveza moja svakodnevica. U stanju sam da satima crtam, bojim i pišem, jer me to opušta. Dopuštam vam da zavirite u moj planer, u nadi da će vas motivisati da i sami počnete da ga vodite. Spojite interesantno i korisno, a kada vam vođenje planera pređe u rutinu, videćete koliko olakšavate sebi. 

Potrebne su vam drvene bojice, hemijske u boji, malo (ili malo više) strpljenja i vremena i još malo kreativnosti...

...i Pinterest, naravno. Klik klik da pogledate moju planner ideas tablu. Kada pregledate šezdesetak fotografija koje sam pinovala & koje su mi poslužile kao inspiracija, prebacite se i na ostale koje sajt/aplikacija nudi, jer ih je bezbroj i gotovo je sigurno da ćete pronaći isto toliko ideja.

Ova stranica kreirana je još na početku godine i na njoj zapisujem koje sam knjige pročitala u toku tekuće godine. Kao što možete da vidite, nisam se proslavila. Do kraja godine je ostalo još nepuna dva meseca, a broj pročitanih knjiga tek nedavno je prešao dvocifrenu cifru. Nadam se da će naredna godina u tom pogledu biti uspešnija.

Ovo je isečak iz planera za mesec septembar, kada sam za ukrašavanje koristila washi trake. Iscrtala sam kalendar i bojama označila određene, važne dane, kao npr. rođendane, ispite i datume za objavljivanje postova (koje, doduše, nisam u potpunosti ispoštovala, no dobro). 

Ovo je deo iz planera za mesec oktobar. Takođe sam iscrtala kalendar sa poljima za upisivanje nekih bitnijih stvari koje definitivno ne smem da zaboravim. Smatram da je ovaj tip planiranja najkorisniji, jer u polje uvek možete da unesete kada imate neki kontrolni/odgovaranje/ispit/drugu obavezu koju imate. 

Ovo je kalendar za mesec u kome smo sada - novembar. Kao što vidite, mesecima za redom iscrtavam nešto slično, a opet drugačije. Volim da menjam i da pronalazim nove ideje. I vi radite isto, jer će vam to održati interesovanje da istrajete u vođenju planeru.

Ovde beležim serije koje gledam, kao i epizode koje sam pogledala i datume kada naredne treba da izađu. Trenutno gledam samo Riverdale, ali razmaci između epizoda su prilično veliki i definitivno ću početi da gledam nešto novo. 

Gde su serije, tu su i filmovi. Iako ih generalno ne gledam mnogo, volim da upišem kada pogledam neki. Najpre kako ne bih zaboravila da vam ga preporučim ili ne preporučim, a i kako bih imala evidenciju onoga što sam pogledala. 

Na kraju, verovatno najinteresantnija stranica u planeru. Kao što vidite, imam 30 loptica i svakoga dana bojim po jednu. Koje će boje biti, zavisi od toga kako sam se osećala određenog dana. Interesantno je kada dođete do kraja meseca i kada vidite koja boja preovladava. 

Pišite mi kako vam se dopadaju moje ideje, kao i da li vi vodite svoj planer i da li više volite da ga iscrtavate sami ili vam je pak draže da popunjavate kupljen, već iscrtan planer?

Instagram: @anjamiii

E-mail: anjasaveti@gmail.com

Pisanje sastava mnogima predstavlja pravu noćnu moru. Kako sam jedno vreme pisala sastave na internetu, iz čiste razonode, često sam dobijala pitanja kako pisati dovoljno kvalitetne sastave ili kako pisati ako ti to baš i ne ide od ruke. Činjenica je da profesori u osnovnoj i srednjoj školi ne traže od đaka da pišu savršene sastave, sa odabranim rečima. Traže da sastavi budu gramatički ispravni i da odgovaraju traženoj temi, a sve ostalo su nijanse. U ovom postu delim sa vama nekoliko saveta koji će vam, nadam se, pomoći da ubuduće pišete nešto kvalitetnije sastave. Zapamtite da ne morate da imate sjajan talenat za pisanje. Trud je često daleko iznad toga.

1. INFORMIŠITE SE O TEMI O KOJOJ PIŠETE

Veoma je važno da ste informisani o onome o čemu pišete. Ukoliko, na primer, treba da pišete o tome koliko nam je Vuk Karadžić doprineo, prvo morate da ''upoznate'' njegov život i njegov rad. Stoga, knjigu u ruke i naučite ili naprosto izdvojite na papir sve što je potrebno i što će vam biti korisno za sastav, pa tek onda napišite isti. Isto važi i za bilo koju drugu temu, čak i slobodnu - morate da budete informisani, jer će, u suprotnom, sastav biti pun nabacanih, možda i netačnih informacija, a to nije dobro.

2. PRONAĐITE MOTIVACIJU NA INTERNETU

U većini slučajeva niste sigurni o čemu tačno treba da pišete, čak i ako se profesor potrudio da vam pojasni i uprosti. Delimično razumete, ali ne želite da se udaljite od teme i da pišete o nečemu što nije traženo i obuhvaćeno temom. Verovali ili ne, i meni se dešava da naprosto ne znam odakle da počnem, o čemu da pišem i kako da koncipiram rad. Tada se konsultujem sa internetom i drugim sastavima na istu temu. Pročitam ih, pogledam na koji način su napisani, šta je obuhvaćeno u njima i naposletku izađem sa interneta i, tako motivisana, počnem da pišem svoj rad. 

Oprez: Pripazite da vaš sastav ne bude plagijat. Ne prepisujte čitave rečenice ili delove sastava sa interneta. Profesori to lako mogu da shvate, a onda ste nadrljali. Internet služi samo kao leglo inspiracije i može delimično da vam pomogne i da vas motiviše.

3. NAPRAVITE KONCEPT RADA

Pripremite papir i olovku i ispišite o čemu otprilike želite da pišete u sastavu. Ako, na primer, imate temu Lik Ane Karenjine, odrednice mogu da mogu ko je bila Ana, zbog čega je posebna kao lik, njen fizički izgled, njene osobine, njeni dobri i loši postupci i sl. U razradi se koncentrišite na činjenice i na ono što je navedeno u romanu, dok u zaključku možete da iznesete svoje mišljenje i da kažete da li odobravate njene postupke, te da li je smatrate pozitivnim ili negativnim likom u romanu. Isto važi i za sve druge teme - bile one iz književnosti ili pak slobodne. Važno je da imate koncept rada, jer će onda samo sastavljanje lakše teći.

4. PIŠITE NA OSNOVU KONCEPTA

Krećite se po konceptu i ispisujte pasus po pasus. Ne morate da idete redom, već nasumično, u zavisnosti od toga šta vam se najviše piše. Daću drugi primer, slobodnu temu, npr. Osoba koje me motiviše. Po konceptu bi otprilike bilo ko je ta osoba, kako je postala uspešna, zbog čega je posebna, šta je korisno uradila, zbog čega vas motiviše itd. Na papir nabacajte pasuse, npr. napišite šta je korisno uradila ili kako je postala uspešna, a kada vam, nekoliko sati kasnije naiđe inspiracija, napišite zbog čega je posebna, šta predstavlja u vašem životu itd. Kada svi pasusi budu završeni i kada precrtate svaku stavku iz koncepta, naprosto slažite pasuse po nekom redu i krajnji rezultat biće gotov sastav.

5. ISPRAVITE GREŠKE

Bilo bi idealno kada biste imali nekoga ko je dobar u pisanju i ko bi mogao da pogleda vaš sastav i da ispravi sve ono što ne smatra valjanim. Ja sam ta koja je pomagala prijateljima u školi, a isto to radim i sada, prijateljima i rođacima koji je i dalje pohađaju. Meni to ne oduzme više od pola sata, a njima znači i sastav dobije sasvim drugačiju, bolju dimenziju. Međutim, ukoliko ste prepušteni sami sebi, dobro iščitajte sastav, ispravite pravopisne greške ili obrnite red reči u rečenici ukoliko vam se na drugo ili treće čitanje učini da tako bolje zvuči.

BONUS SAVETI:

- UVOD i ZAKLJUČAK ne treba da budu dugi. U UVODU u nekoliko rečenica napišite o čemu će biti reči u sastavu. U ZAKLJUČKU iznesite svoje krajnje mišljenje o temi o kojoj ste pisali.

- U RAZRADI ne koristite duge rečenice. Stavljajte tačku i započnite novu rečenice gde god je to moguće, jer duge rečenice najčešće ne govore ništa. 

- NE PREPRIČAVAJTE. Ukoliko treba da pišete o nekom književnom delu, važno je da ga ne prepričavate. Profesori su dato delo pročitali i znaju o čemu se u njemu radi, stoga nema potrebe da ponavljate. U redu je da pišete o čemu se radi u delu, ali obavezno provlačite svoje stavove - slaganja, neslaganja, poistovećivanje sa likovima itd. 

- Najbolji sastavi imaju JEDNU I PO DO DVE STRANE A4 FORMATA. Nijedan sastav koji sam napisala nije bio duži od dve strane, a mnogi koji su pisali sastave na tri, četiri, pet strana su dobijali niže ocene, jer su vrteli istu priču i ništa što su napisali nije bilo dovoljno dobro i efektno.

- RAZDVAJAJTE SASTAV NA CELINE. Prelazite u novi red i ulačite po dva prsta kad god s jedne podteme pređete na drugu. Na primer, u jednoj celini pišite o fizičkom izgledu junaka, u drugoj o njegovim karakteristikama, u trećoj o njegovim postupcima itd. Preglednije je i tačnije.

Nadam se da su vam navedeni saveti bili od pomoći i da ćete ubuduće pisanje sastava podnositi nešto lakše. Čujemo se u narednom postu!


ANJA.

U poslednjih nekoliko godina, online kupovina je postala daleko popularnija nego ikada pre. Blogeri, jutjuberi i influenseri svako malo postuju fotografije u odeći i obući poručenoj online, raznorazne gedžete nabavljaju mnogo ranije nego što se pojave kod nas, a dekorativne predmete kupuju po znatno pristupačnijim cenama. Samim tim, ljudi su zainteresovani da saznaju više o online kupovini, te da se ''uvuku'' u sve te skrivene internet kutke. S obzirom na to da mi veoma često pišete mejlove, zainteresovani da saznate kako da poručujete online, u nastavku vam i konačno pišem o tome. Uprostila sam i ispisala po koracima, kako bi vam bilo jednostavnije da ispratite čitav proces. 

1. Pravljenje deviznog računa. Ja sam devizni račun otvorila u banki Intesa, jer u istoj banki već imam otvoren dinarski račun i zadovoljna sam njihovom uslugom. Što se tiče pravljenja deviznog računa, biće vam potrebna samo lična karta. U slučaju da ste maloletni, sve ovo umesto vas može da obavi vaš roditelj, stariji brat/sestra i sl. Dakle, otiđite u najbližu banku i recite da želite da otvorite devizni račun. Sešćete kod prvog slobodnog službenika, on će vam otvoriti račun, potpisaćete se na nekoliko papira i naposletku ćete dobiti svoju karticu.

2. Pravljenje Visa Electron kartice. Nakon što sam službenici rekla da želim da otvorim devizni račun, pitala me je zbog čega ga otvaram. Rekla sam joj da želim da napravim Pay Pal nalog, te da mi je potrebna zbog internet kupovine. Ukoliko vas to sama ne pita, slobodno joj napomenite da devizni račun pravite iz tog razloga, te da vam uz njega treba i Visa Electron kartica. Opet kažem - ispotpisivaćete se na nekoliko papira i ništa više od toga. Kartica se izrađuje oko dve nedelje. Nakon što je izrade, biće vam poslata poruka da možete da je preuzmete.

3. Preuzimanje Visa Electron kartice. Nakon što ste porukom obavešteni da je vaša kartica gotova, potrebno je da odete u banku po nju. Na šalteru dajte svoju ličnu kartu i recite da ste došli da preuzmete Visa Electron karticu. Takođe ćete se potpisati na jedan do dva papira i u koverti ćete dobiti karticu sa svojim PIN kodom. 

4. Uplata novca na vaš račun. Nakon što ste preuzeli karticu, bilo nekoliko dana kasnije ili u tom momentu, treba da uplatite izvesnu količinu novca (bar nekoliko evra), jer će vam to biti potrebno kada budete pravili Pay Pal. Naprosto otiđite na šalter u banki i recite koliko novca želite da uplatite. Napominjem - ne možete da uplaćujete dinare, nego evre, stoga razmenite novac.

5. Pravljenje Pay Pal naloga. Na internetu postoje brojni tutorijali, stoga ne bih da se ponavljam. Ostavljam vam link ka jednom od korisnih YouTube videa - klik. Zapravo je veoma jednostavno - samo upišete svoje lične podatke i na kraju upišete nekoliko brojeva sa svoje Visa Electron kartice.

6. Verifikovanje naloga putem mejla. Kada, na kraju, upišete brojeve sa svoje kartice, na mejl će vam stići poruka da ste napravili Pay Pal, te da je potrebno da kliknete jedno dugmence kako bi nalog bio potvrđen, tj. kako biste bili sigurni da je mejl zaista vaš. Prijavite se mejlom i lozinkom koju ste uneli prilikom prijave.

7. Skidanje novca sa računa. U momentu kada napravite Pay Pal, sa računa će vam biti skinuto malo novca (jedan do dva evra), ali će vam novac potom biti vraćen. Na taj način će vaš nalog biti verifikovan i ubuduće bez problema možete da ga koristite za internet kupovinu. 

Što se tiče daljih koraka - kako zaista izgleda kupovina putem internet, uz korišćenje Pay Pal-a, zapravo je vrlo jednostavno i na internetu imate bezbroj tutorijala, ali ukoliko budete želeli, mogu da vam pokažem na ličnom primeru, kada naredni put budem poručivala nešto. Za početak - napravite svoju Visa Electron karticu, jer su vam sa njom mogućnosti neograničene!

ANJA.

Pre nedelju dana, moj mlađi brat je napunio 18 godina. Iako mi je još uvek prilično teško da se pomirim sa tim, on više nije mali. Nema 13, 15 ili 17. Sada je punoletan. Njegova rođendanska proslava bila je zaista predivna i za pamćenje! S obzirom na to da je bila gotovo identična kao i moja, od pre dve i po godine, želim da pišem o organizaciji iste i o tome koje su to stavke o kojima treba voditi računa, za sve vas koje ovako nešto tek očekuje!

Kako smo se odlučili za veću proslavu?

Imamo brojnu porodicu. Mnogo tetaka, ujaka, stričeva i strina, mnogo braće i sestara, kumova, kućnih prijatelja i naravno, prijatelja iz osnovne/srednje škole. Svi bi oni, čak i kada ne bismo pravili veću proslavu, došli kod kuće da nam čestitaju rođendan i daju poklone. Neki onoga dana kada nam je pravi rođendan, neki nekoliko dana pre ili kasnije. To znači da bi danima morali da budemo u pripavnosti - da vodimo računa da budemo kod kuće, da uvek imamo spremno posluženje itd. E, tu nastaje problem. Moji roditelji rade i nisu u mogućnosti da dočekuju goste, da ih poslužuju i da im pruže dovoljno pažnje, pored svih drugih obaveza koje imaju. Iako sam u početku odbijala proslavu, kada mi je mama ukazala pažnju na to, shvatila sam da je u pravu i da je to ipak najbolja moguća odluka. Osim toga, sva moja braća i sestre od tetaka, takođe su pravili velike proslave, što znači da je to donekle ukorenjeno i očekivano u našoj porodici. Moj brat je, s druge strane, oduvek želeo proslavu, tako da je njegov rođendan automatski organizovan poput mog.


Koje su najkrupnije stavke koje ''vuče'' proslava?

Restoran/svečana sala - potrebno je zakazati termin što pre, najbolje nekoliko meseci ranije, posebno ukoliko je sala u kojoj želite da proslavite rođendan veoma tražena i često zauzeta. U manjim mestima to ide jednostavnije, dok su u većim gradovima sale, pretpostavljam, mnogo traženije i češće zauzete.

Muzika - muzika je, ako mene pitate, najbitnija. Oni su ti koji prave dobru atmosferu. Svi moji prijatelji, i posle toliko vremena, govore da je moj rođendan bio jedan od najboljih, a bratovi drugari govore isto za njegov. Smatram da je muzika tu obavila ne pola, već i više od pola posla. Oboma nam je svirao Roy Jones band - http://royjonesband.com/ i sjajni su. Njih smo pozvali pre više od pola godine, jer su konstantno zauzeti, tako da vodite računa o tome da na vreme odredite termin, nakon što odlučite o tome ko će vam svirati i pevati.

Hrana - kada kažem hrana, mislim na sve. Na predjelo, na glavno jelo, na torte i ostalo. Iako se i supe i kolači već godinama izbegavaju, moja mama nije odustala od toga. Za peciva, koja su bila predjelo, kao i za kolače, pobrinuli su se svi - od mame, do baba i tetaka, prijatelja, kumova itd. Svi su pravili po nešto. Glavno jelo je naručeno (mešano meso sa roštilja), a supu su kuvali u sali u kojoj je proslava upriličena. Slavljenička torta je takođe naručena, dok su ostale takođe pravili rođaci i kumovi. Dakle, svi su se podelili i napravili po nešto, osim onih krupnijih stvari koje su naprosto morale da se naruče.

Piće - konobari koji poslužuju tokom večeri najčešće naprave spisak, na kome navedu šta je sve od pića potrebno i u kojoj količini. Tako je bilo i u našem slučaju. Piće je bilo poručeno i dostavljeno i sve što je nepopijeno se nakon toga vratilo u diskont iz koga je uzeto.


Koje su propratne stavke o kojima treba misliti?

Fotograf - u početku smo planirali da ja budem ta koja će fotografisati, ali smo naposletku shvatili da je bolje da pozovemo fotografa. Bila bih rastrzana na sve strane i ne bi me bilo na slikama (jer ljudi naprosto ne znaju da barataju fotoaparatom i ja to razumem). Pozvali smo fotografa, on je došao na pola sata - sat, fotografisao sve koji su želeli da budu na slikama, posle nekoliko dana nam je dao CD sa slikama i mislim da je to bila najbolja moguća opcija!

Dekoracija -  klasične, male balone, smo sami duvali i kačili po sali, dok smo krupniju dekoraciju, u vidu helijumskih balona, poručili u cvećari i oni su nam je dostavili u salu onoga dana kada je bila proslava. Nije da je neophodna, ali nama je bilo najviše do toga da izgleda lepo na fotografijama! Helijumski baloni su bili zlatni, obični takođe, a salvete su bile u kombinaciji bordo - zlatno, s obzirom na to da su u stoljnjaci bili takvi.

Pozivanje gostiju - spisak smo sastavili nekih mesec dana pre rođendana, a dve nedelje kasnije mama i tata su počeli da pozivaju rodbinu, kumove i kućne prijatelje, a brat je slao poruke svojim prijateljima. Pred sam rođendan smo otprilike određivali ko će sa kim da sedi, jer i o tome treba voditi računa. 

A koliko sve to zaista košta?

Iako velike proslave automatski iziskuju velike troškove, mislim da može da se prođe prilično povoljno ukoliko se sve dobro organizuje i ukoliko postoje rodbina i prijatelji koji će se naći tu da pomognu, na ovaj ili na onaj način. Osim toga, računajte da od novca koji dobijete za rođendan možete da pokrijete većinu nastalih troškova, ukoliko se tako od starta dogovorite sa roditeljima. Činjenica je da je za lepu, pristojnu, ne preteranu proslavu, mora da se izdvoji poprilična količina novca i definitivno je nemoguće organizovati je bez ili sa nedovoljno istog, to je naprosto tako, ali uz dobru organizaciju i skromnost, možete fino da prođete.

Da li je rođendanska proslava, u našem slučaju, bila pametna ideja?

Ni u jednom momentu se nismo pokajali. Zapravo smo oduševljeni i rado bi ponovili i veče od pre dve i po godine, i veče od pre nedelju dana. Gosti su bili veseli, muzika je bila sjajna, hrana odlična, a svi nama dragi ljudi bili su na jednom mestu. Objednili smo sve u jednoj večeri, tako da nismo morali da proslavljamo rođendan po nedelju dana, dočekujući i ispraćajući goste. Drago mi je što smo obeležili i moje i njegovo punoletstvo, jer ćemo se uvek rado sećati i priprema, i same večeri, a i imaćemo divne fotografije za uspomenu!


Nadam se da sam bar delimično pomogla vama, koji tek treba da proslavite svoj rođendan, ili vašim roditeljima koji ipak vode više računa o svakoj sitnici. Ja zaista gotivim velike proslave, jer sam mnogo puta bila deo njih i smatram da uspomene sa istih zauvek ostaju u nama. Ne smatram da su kič (ukoliko se zaista ne pretera) i nepotrebne i smatram da mogu vrlo lepo i skromno da se organizuju, a da budu savršene!

ANJA.

Ja pišem, a vi čitate poslednji post u avgustu. Septembar nam kuca na vrata, a prvi je ove godine posebniji nego obično, jer moj mlađi brat proslavlja svoje punoletstvo. Moja porodica i ja smo zaista uzbuđeni i već neko vreme okupirani pripremama i organizacijom. Ovaj, kao i narednih nekoliko postova, pišem poslednjeg vikenda u avgustu, a čim prođe fama oko proslave i čim obavim ono što imam na faksu, vraćam se sa fotografijama, savetima, predlozima i utiscima. :) Danas vam pišem o onome što sam volela u avgustu. Neću biti opširna, niti će preporuke biti raznovrsne, jer sam najveći deo meseca provela nad knjigama, ali želim da mesečne preporuke ostanu ustaljeni postovi. Uživajte!

KIRALIK ASK (IZNAJMLJENA LJUBAV/ZALJUBLJENI NEŽENJA). Za seriju sam čula krajem prošle godine. Jedna blogerka je odgledala i preporučila je na svom blogu, a ja sam link ka postu sačuvala u nekom od dokumenata, jer mi se sadržaj serije učinio zanimljivim i pomislila sam zašto da ne? Nakon završetka januarskog i februarskog roka, kada sam odjednom imala znatno više vremena za sebe, ponovo sam pročitala post i počela da je gledam. Olakšavajuća okolnost je što je dostupna na YouTubu, tako da sam mogla da je gledam i na telefonu. S obzirom na to da je u pitanju turska serija - jasno je da su epizode preduge. Jedna traje duže od dva sata, a ukupno ih je 69, što je dovelo do toga da je završim tek pre petnaestak dana. Baš u toku leta je počela da se prikazuje i na TV-u, na TV Prva, oko 20:15, pa sam sva uzbuđena obletala oko mame i govorila joj da mora da je gleda!
O čemu se radi u seriji? Omer je mlad čovek koji je izuzetno posvećen poslu. On je dizajner obuće i vlasnik velike firme. Kada je bio mlad, ostao je bez oca i majke, sa dedom je u lošim odnosima i jedina porodica su mu stric i strina koji su prilično naporni. Lenji su, a žive na visokoj nozi upravo zahvaljujući bogatstvu koje je deda stvorio. Kada ih deda uslovi da moraju da pronađu devojku za Omera i da ga ožene u periodu od šest meseci, ukoliko ne žele da im oduzme vilu u kojoj borave, oni kreću u akciju. Strina, igrom slučaja, pronalazi devojku, Defne, i nudi joj veliku količinu novca u zamenu za to da postane Omerova asistentkinja i da ga za pola godine odvede pred oltar. Nemajući drugog izbora, s obzirom na to da joj je brat otet od strane zelenaša, Defne pristaje, i ne pomišljajući na to koliko će joj se život promeniti i iskomplikovati.
Zbog čega je vredi pogledati? Potpuno se razlikuje od drugih turskih serija. Ovde nećete videti ubistva, oružje, bolnice, smrt... Serija je vesela, likovi su pozitivni, a neki su tu isključivo zbog humora. Naravno da nije sve sjajno i bajno, kao ni u životu, ali ćete se uz ovu seriju, uz divnu ljubavnu priču i komične likove zaista opustiti i uživati.

SENDEN BANA KALAN (ONO ŠTO MI JE OSTALO OD TEBE). Od kada sam, prošlog meseca, pogledala Delibal, film o kome sam vam pisala, zainteresovala sam se da pogledam i neke druge turske filmove. Ovog meseca sam pogledala samo jedan, ali ćete već u narednim preporukama, sigurna sam, videti još neki. Film, takođe, možete da pogledate na YouTubu, što zaista volim, s obzirom na to da nisam uvek u mogućnosti da budem kraj laptopa i ovako je mnogo jednostavnije.
O čemu se radi u filmu? Naime, glavni lik je Ozgur, momak koji je rano ostao bez roditelja. Zahvaljujući dedinom bogatstvu, odrastao je u hotelu i oduvek je imao sve što je mogao da poželi. Dan nakon osamnaestog rođendana, advokat mu čita dedin testament. Deda će mu ostaviti sve, pod uslovom da se preseli u jedno malo mesto i da tamo završi školu. Mesečno će mu davati tek toliko novca koliko mu je potrebno, a kada završi školu, svo bogatstvo će ostati njemu... Kako vam ne bih mnogo otkrila, neću pisati šta se dalje dešava.
Zbog čega ga vredi pogledati? Film je izuzetno tužan, ali i veoma, veoma lep i poučan. Videćete kako se Ozgur iz jednog razmaženog i bezobraznog mladića pretvara u nekoga ko misli na druge i ko je svestan da bogatstvo ne predstavlja sreću. Isplakaćete se, garantujem vam, ali smatram da film zaista vredi pogledati. 

KISS AND CRY.  Ovo je zapravo drugi i poslednji film koji sam pogledala u avgustu, a takođe me je oduševio. Njega nemate na YouTubu, ali ga imate na nekoliko sajtova sa prevodom. U pitanju je romantična drama, a film je novi, izašao je ove godine. 
O čemu se radi u filmu? Glavna junakinja, Carly, je klizačica u usponu. Veoma je uspešna i uživa u tome. Osim toga, pohađa srednju školu, ima dve sestre i sjajne roditelje. Otpočinje vezu sa šarmatnim i preslatkim Johnom i sve deluje tako sjajno... Međutim, ona sve češće teško diše, pada u nesvest i završava u bolnici. Kada dobije dijagnozu, stoički podnosi teške trenutke, a sve uz pomoć i podršku dečka i porodice. Ne odustaje, hrabro se bori i daje pravi primer svim tinejdžerkama koje se nalaze u sličnoj situaciji.
Zbog čega ga vredi pogledati? Naime, film je snimljen po istinitoj priči. Glavna glumica, Sarah Fisher, bila je najbolja drugarica Carley, devojke oko koje se vrti priča. Ja sam to videla tek na kraju filma, kada su ubacili njihove zajedničke fotografije, a da sam znala od početka, sve to bi mi bilo još tužnije. Interesantno je i da je film sniman na mnogim realnim lokacijama, tj. na mestima na kojima je Carly zaista bila. Divna, emotivna priča, koja će vas sigurno rasplakati...

Čujemo se u narednom postu!

E-mail: anjasaveti@gmail.com
Instagram: @anjamiii

ANJA.

Ovaj post želim da posvetim svim devojčicama i devojkama koje su mi pisale (i onima koje će mi tek pisati), a koje žele da pokrenu svoj blog ili YouTube kanal, premda ih u tome nešto koči. Cenim što su odabrale baš mene, kao nekoga čiji savet žele da čuju. Verujem i da su proguglale, te pročitale i čule sve što bi moglo da im pomogne. Verovatno su maheri za uređivanje bloga i editovanje videa. Međutim, šta dalje? U čemu je problem? Šta ih koči da svoj sadržaj podele sa svetom i da iskažu svoju kreativnu stranu?

NAJČEŠĆI PROBLEMI:

1. PRED SOBOM NEMAJU PLANOVE I JASAN CILJ. Najčešće ne mogu da se opredele za to o čemu žele da pišu/govore. Nisu sigurni u čemu su najbolji. Znaju samo da žele da pišu/snimaju, ali muče ih pitanja šta i o čemu. Ne znaju šta žele, nemaju nikakav plan, nisu sigurni šta je cilj njihovog pojavljivanja u online svetu, a to je veliki kamen spoticanja.

2. PLAŠE SE NEDOSTATKA INSPIRACIJE. Jasno je da se svi blogeri i Jutjuberi susreću sa manjkom inspiracije. U određenom momentu deluje kao da su snimili ili napisali sve što je moglo da se snimi i napiše. Međutim, ideja je bezbroj, a inspiracija nikada ne može potpuno da presuši. Međutim, dok god ubeđuju sebe da ideja nema i da će ideje nestati i dok god im je to najveći problem, zaista će brzo ostati bez istih.

3. BRINU IH REAKCIJE DRUGIH LJUDI. Kako će reagovati članovi porodice, šta će reći prijatelji, šta ako ljudi počnu da im se smeju na ulici, šta ako ih budu ogovarali itd. Ovo je takođe vrlo zastupljen problem, a mnogi nisu dovoljno jaki da se odupru osudama i zlonamernim komentarima i podsmesima, čak i ako ne rade apsolutno ništa loše.

4. PLAŠE SE HEJT KOMENTARA. Nisu spremni da se suoče sa ružna si, debela si, videi/postovi su ti dosadni i sl. Ne mogu da prihvate činjenicu da postoje ljudi kojima je jedina zanimacija da po tuđim videima/postovima ostavljaju zlonamerne komentare. Ma koliko ljudi savetovali da se ne obraća pažnja na njih, svesni su da nije lako nositi se sa hejterima.

5. NISU ZADOVOLJNI POSTOJEĆOM OPREMOM. Imaju telefon ili mali digitalni fotoaprat koji ima otprilike sto godina. Nemaju studijska svetla, a ni lepe pozadine. Smatraju da neće uspeti ukoliko se na YouTube-u pojave sa lošom opremom ili ukoliko na blog postave neprofesionalne fotografije.
_________________________________________________________________________________

A ZAPRAVO JE TAKO JEDNOSTAVNO...

1. NAPRAVITE PLAN. Osmislite o čemu želite da pišete/pričate. Da li ćete se koncentrisati na lifestyle teme, na modu, na šminku, na igrice, filmove i knjige ili na nešto potpuno drugačije. Važno je da shvatite šta vam ide od ruke i o čemu ste kompetentni da pišete/govorite. Potom razmislite o tome šta želite da postignete svojim pojavljivanjem na internetu. Da li želite da budete popularni? Da li želite da zaradite novac? Da li želite da iskažete svoju kreativnost i prenesete svoja mišljenja, znanja i drugo? Ukoliko su po sredi prva dva razloga, razmislite još malo. U tom slučaju ćete se razočarati, jer ćete shvatiti da to ne ide tako brzo i lako.

2. IDEJE SU NA SVE STRANE. U ljudima iz vaše sredine, na Jutjub kanalima, na drugim blogovima, na Pinterestu, na portalima, u životnim situacijama i izazovima... Možda ćete u nekom momentu osetiti da ste ostali bez njih i vrlo je moguće da će to potrajati nekoliko dana, ali proći će i ideje će ponovo doći, a vi ćete biti spremni da ih pretočite u nešto novo i zanimljivo.

3. LJUDI ĆE UVEK PRIČATI. Kliše, ali biće vam lakše kada se pomirite sa tim. Važan je vaš stav. Zaista ne mogu da grešim dušu, ljudi me nisu gledali popreko i sa podsmehom jer pišem blog, zapravo me često hvale, ali preneti su mi komentari određenih, zavidnih ljudi i zapravo sam ih samo prečule i nastavila dalje. Ti ljudi nisu ni od kakvog značaja u mom životu - niti mi pomažu, niti mi odmažu, stoga nema potrebe potresati se. Važno je šta kažu vaša porodica i prijatelji kojima verujete.

4. I HEJT KOMENTARA ĆE UVEK BITI. Neću dužiti, bezbroj je postova i videa na tu temu. Osnovni zaključak je da su to ljudi koji su nezadovoljni svojim životom. Oduvek sam smatrala da je, ako već nemaš da kažeš nešto lepo, bolje ne reći ništa. Ti ljudi toga nisu svesni i pisanje loših komentara im je duševna hrana. Biće ih uvek, uvek i uvek, ma koliko pratilaca/čitalaca imali i kakav god vaš sadržaj na internetu bio.

5. DOBRA OPREMA NEĆE PASTI S NEBA. Kako bi bilo da svi u startu kupimo profesionalne fotoaparate, svetla, pozadine i ostalo, a onda posle nekoliko meseci shvatimo da nas to ne ispunjava, da nam ne ide i da nas to više ne interesuje. Sav taj uloženi novac pada u vodu. Lepo je ukoliko na početku imate dobru kameru, naravno da će vam pomoći, ali nije smak sveta ukoliko je nemate i ukoliko snimate ispred prozora. Upornost, rad i trud se isplate, a oprema dođe kad - tad.

Želim vam da se odvažite i da, ukoliko je to ono što želite, pokrenete svoj mali internet kutak. Počeće da vas usrećuje čim shvatite da to radite zbog sebe, da je najbitnije da ste vi zadovoljni i da svi naprosto moraju da krenu od nule kako bi jednoga dana došli do trona. Srećno!

Instagram: @anjamiii
E-mail: anjasaveti@gmail.com

ANJA.

Svaki početak školske godine protkan je raznim obećanjima - učiću redovno, počeću nešto da treniram, čitaću više knjiga, provodiću manje vremena na telefonu, legaću ranije i buditi se na vreme. Međutim, čim prođe prva nedelja, a lekcije počnu da se nagomilavaju, malo ko ostane dosledan onome što je sebi zadao i obećao. U osnovnoj školi bila sam vrlo nedosledna i bilo mi je potrebno svega dva dana da se potpuno opustim i pokleknem pred svim što sam zapisala u šarenu sveščicu. Kada sam krenula u srednju, situacija se znatno popravila. Učila sam prilično redovno i bila sam među boljim đacima u razredu. Iako sam učila neuporedivo više nego u osnovnoj, imala sam i više nego dovoljno vremena za sebe. Naprosto sam znala dobro da rasporedim svoje obaveze, a pritom me nije mrzelo da učim. Okej, ponekad jeste, ali sam uglavnom bila svesna da je bolje da učim lekciju po lekciju, nego sve odjednom. Prvu godinu mog studiranja nije obeležila Bog zna kakva organizacija. Zapravo sam bila kampanjac. Otud ovaj post. Želim da se prisetim kako sam funkcionisala u srednjoj, da motivišem sebe i da u drugoj godini budem znatno produktivnija. Pritom želim da i vama dam nekoliko saveta koji vam, verujem, mogu pomoći.

KADA KORISTITI DRUŠTVENE MREŽE?

Najveći problem su, zapravo, društvene mreže. Prelistavanje Instagrama zna da se pretvori iz 10 u 40 minuta, a gledanje jednog zna da se pretvori u gledanje nekoliko videa. Neću vam reći da ostavite telefon u drugoj sobi ili da isključite internet, jer to već znate. Daću vam samo jedan, zaista korisan savet, a to je - ne proveravajte društvene mreže čim se probudite. Verujte mi, mnogo je bolje da prvo doručkujete, namestite krevet, naučite lekciju i spakujete torbu za školu, pa da nakon toga uključite internet i skrolujete Instagramom. Ukoliko to uradite čim progledate, zadržaćete se na njemu i nećete moći dovoljno da se koncentrišete na učenje i ostale obaveze, jer ćete konstantno razmišljati šta biste još mogli da pogledate. Isto važi i za prepodnevnu smenu - kada dođete iz škole ručajte, pričajte sa porodicom, pogledajte TV ili odspavajte, potom naučite ono što imate, a nakon toga se bacite na društvene mreže, dopisivanje i ostalo.

DA LI JE POPODNEVNA DREMKA OKEJ?

Iako nisam osoba koja voli da spava u toku dana, katkad mi se desi da popodne na kratko sklopim oči. Najgore je kada se taj san oduži i kada odspavam dva, tri sata, jer nakon toga nemam pojma gde se nalazim i apsolutno sam nespremna za učenje i pamćenje, ali san u trajanju od sat vremena zaista može da pomogne. Dakle, kada dođete iz prepodnevne smene, uključite alarm i neka vas probudi sat vremena od trenutka kada legnete da spavate. Odmorićete se i lakše ćete pamtiti.

KADA NA SPAVANJE?

Oduvek sam se trudila da imam 7 do 8 sati sna. Kako sam, dok sam išla u srednju, ustajala pre 6, svake večeri bih legala u 10. Pola sata bih se vrtela po krevetu i naposletku bih zaspala. Kasnije sam se toliko prilagodila, da mi više nije bilo potrebno ni 10 minuta da zaspim. Dakle, nema opravdanja da ne možete da ležete rano, da niste navikli itd. Naravno da možete, potrebno je samo nekoliko dana da se prilagodite novom bioritmu. Znam da je neobično kada, umesto u 3, počnete da ležete u 11 ili kada, umesto u 12, morate da ustajete u 7, ali raspust je raspust, a obaveze su obaveze.

KAKO ZAPAMTITI SVE OBAVEZE?

Zapisujte ih. Ne kažem da morate da vodite planer, jasno mi je da je teško istrajati u tome, ali naprosto iscepajte jedan papir iz sveske, zalepite ga za ormar ili ga zakačite za plutanu tablu (ili ištampajte mesečne kalendare sa slobodnim poljima za upisivanje obaveza) i zapisujte kad god saznate da imate neki kontrolni, odgovaranje ili generalno neku obavezu van škole. Stalno će vam biti na vidiku i sprečiće vas da zaboravite nešto što je baš važno.

DA LI JE POTREBNO UČITI SVAKODNEVNO?

Ne, nije potrebno. Poželjno je, ali svi imamo dušu i nismo sposobni da učimo baš svakoga dana. Nekada nam je u glavi nešto drugo, nekada imamo druge obaveze, ali je najbitnije da budemo svesni koliko nam je vremena preostalo do kontrolnog ili odgovaranja i koliko nenaučenih lekcija imamo u svesci. Ako vam, na primer, danas nije dan za učenje, to je okej. Međutim, ako imate još 5 dana do kontrolnog, prelistajte svesku i rasporedite kada ćete ponoviti/naučiti koju lekciju.

KADA ZATRAŽITI POMOĆ?

Pomoć zatražite kada vidite da vam nešto zaista ne ide. Bila to matematika, fizika, hemija ili pak srpski ili engleski, sasvim je okej da ponekad nešto ne razumemo. Pokušajte sami da shvatite i razumete gradivo, ali ako vidite da ne ide, ne odlažite i ne čekajte dva dana pred kontrolni, već odmah zatražite pomoć. Ili od drugarice iz razreda ili od roditelja ili pak uzmite nekoliko privatnih časova. Uštedećete sebi i vreme i živce, a uz malo objašnjavanja i vežbe, dobićete dobru ocenu.

VANNASTAVNE AKTIVNOSTI?

Zapravo su veoma poželjne. Bilo da trenirate neki sport, da rekreativno idete na fitnes, aerobik ili nešto treće ili da idete u muzičku školu, važno je da se bavite nečim i van škole. Ukoliko učite prilično redovno i ukoliko ne čekate da vam se školske obaveze nagomilaju, uvek ćete imati vremena za vannastavne aktivnosti, a one vam pritom neće predstavljati problem i neće opteretiti vaš raspored. Zapravo ćete imati ispunjeniji dan, korisno ćete utrošiti sat - dva u toku istog, nekoliko puta nedeljno, a osećaćete se bolje.

KAKO KORISTITI VIKENDE?

Po osećaju. Dešavalo mi se da učim i subotom i nedeljom i da tako naučim sve što mi je potrebno za narednu nedelju, ali je isto tako bilo vikenda kada mi se nije učilo i kada to naprosto nisam radila. Međutim, preporučujem vam da izdvojite bar dva sata subotom i isto toliko nedeljom. To vreme bi utrošili na gluposti i ne biste ni osetili da je prošlo, a ovako ćete znati da ste ga iskoristili pametno.

KOJU METODU UČENJA ODABRATI?

Metoda je bezbroj. Guglajte i pronaći ćete na stotine različitih članaka koji vam predlažu različite metode učenja. Na osnovu toga koliko brzo pamtite, opredelite se za onu za koju mislite da bi vam najviše odgovarala. Možda ona u vašem slučaju neće delovati, ali onda probajte neku drugu, posle nje i treću, sve dok ne pronađete onu koja deluje. Budite strpljivi, možda će vam biti potrebno više vremena kako bi pronašli onu valjanu.

Nadam se da su vam ovi saveti bili od koristi. Kliknite na nazive postova u nastavku i pročitajte sve što sam pisala u vezi škole u prethodnih nekoliko godina.

Kako se navići na činjenicu da uskoro počinje škola?
Kako podneti završnu godinu osnovne/srednje škole?
Nova školska godina iz ugla budućih maturanata
DIY: Ukrašavanje svezaka za školu
Male tajne za odličan prosek u školi
Srednja škola - prvi dan(i) i prilagođavanje
Prvi dani u srednjoj... kako se prilagoditi i uklopiti?
Organizacija učenja

Čujemo se u narednom postu!
Instagram: @anjamiii
E-mail: anjasaveti@gmail.com

ANJA.