Maj je skoro prošao. Neću reći prebrzo, jer je prošao istom brzinom kao i svaki prethodni mesec, posebno ako računam od oktobra. Pretpostavljala sam da ću ga provesti radno, okružena knjigama, ali sam zapravo, iako sam prilično učila, imala vremena za knjige, pozorište, gledanje videa, šetnje... Pune tri nedelje nisam bila kod kuće, ali mi je u domu bilo sasvim okej. Kada sam konačno došla, dočekala me je ''osvežena'' soba. Posle pet godina, više nije crvena, već bež. Savetujem vam da, ako ikada dođete u iskušenje, vaš radni prostor nipošto ne krečite u crvenu ili neku drugu, jaku boju. U prvi mah izgleda lepo, ali posle postane naporno za oči, a da ne pričam o tome kako soba izgleda tamno. Moja soba je sada mnogo lepša i svetlija - čim počne letnji raspust i čim odem kući na duže od tri dana, počeću da je dekorišem i uređujem i već znam da će biti postova na tu temu. :) Sada, kada sam vas obavestila o promeni u vezi sobe, hajde da pređemo na preporuke. Uživajte!

Profesorka se sredinom meseca ponudila da nas vodi u Pozorište Mladih, na predstavu Potpuno skraćena istorija Srbije. Taca i ja smo se prijavile, mada smo pretpostavljale da će biti dosadno i da će se u predstavi zaista pričati o istoriji Srbije od srednjeg veka do danas. Međutim, predstava nas je oduševila! U pitanju je satirična komedija, koja u potpunosti oslikava Srbe onakve kakvi su bili nekada i onakve kakvi su sada. Tako možete da vidite Nemanjiće kao sportiste, ukratko prikazan Kosovski boj, posetu Franca Ferdinanda Sarajevu, a potom i Žiku Šarenicu sa odabranim gostima. U predstavi se mnogo peva, igra i skače, a delimično je uključena i publika. Ja bih vrlo rado još jednom otišla, a i vama toplo preporučujem da je pogledate. Jednu od uloga tumači Slaven Došlo koga sigurno znate iz filmova/serija, a ovde možete pogledati neke odlomke iz predstave.

Pre par dana sam pogledala film Gifted. Nisam ranije čula o njemu, ali sam na storiju Dunje Jovanić videla da joj ga je neko preporučio i da joj se baš dopao, pa sam ga potom pogledala i ja. Gledala sam ga na Popcorn sajtu, ovde. U filmu se radi o sedmogodišnjoj devojčici čija je majka, svetski poznata matematičarka, izvršila samoubistvo kada je dete imalo svega par meseci. Ostavila ju je svom rođenom bratu, a devojčicinom ujaku, sa kojim je odrasla. Problemi nastaju kada dete krene u školu i kada učiteljica prepozna njen izuzetan dar za matematiku. Tu se pojavljuje njena baka, koja je nije videla praktično nikada, a koja želi da se bori za starateljstvo nad njom. Neću vam mnogo otkrivati, ali ovo je definitivno film koji vredi pogledati!

Pročitala sam tri knjige, uvrštene su među knjige koje sam pročitala u toku 2017. i iznad imate pristup toj stranici, ali napisaću i ovde o čemu se radi u njima i kako su mi se dopale. Sve tri su u PDF formatu, tako da ću vam ostaviti linkove za čitanje.




2. Gijom Muso - Central park (PDF format - klik)

Muso me je ponovo oduševio. Već dugo čitam o ovoj knjizi, ali nikako nisam nalazila priliku da je pročitam. Sada, kada sam to konačno uradila, toplo vam je preporučujem! Nisam sigurna kako da vam je prepričam, a da ne otkrijem previše, tako da ću reći samo da priča počinje u Central parku, rano ujutru, gde se, jedno kraj drugog, bude Alisa i Gabrijel, dva neznanca. Oni su lisicama zakačeni jedno za drugo, uz sebe nemaju lične dokumente, na njihovim telima nalaze se šifre i druge nejasne stvari... Ćutim dalje, prosto pročitajte.


3. Lorin Vajsberger - Svako ko je neko (PDF format - klik)

Lorin je autorka knjiga ''Đavo nosi pradu'' i ''Đavo želi slavu'' (obe sam pročitala i volela), a ova knjiga je vrlo slična pomenutim. Dakle, lagana je, brzo se čita i ne morate mnogo da razmišljate. Reč je o Bet, koja živi vrlo jednoličnim životom. Zaposlena je u banki, gde ni na koji način ne može da ispolji svoju kreativnost. Iznenada daje otkaz i zapošljava se u PR agenciji koja se bavi organizovanjem proslava na koje dolaze samo najpoznatije ličnosti. Prilikom jedne pijanke u klubu, Bet upoznaje najveću gradsku facu za kojom uzdišu sve devojke. Zahvaljujući ''vezi'' koju će ostvariti sa njim, biće na vrhuncu slave. Međutim, da li je to ono što Bet zaista želi?


Kada je u pitanju hrana, volela sam...

1. Fantu sa ukusom marakuje. U pitanju je novo, limitirano izdanje Fante, koje sam neko vreme zaobilazila u prodavnicama, ne osećajujući da će mi se dopasti. Potom sam ga kupila, probala i na prvi mah mi je ukus bio neobičan, ali onda mi se baš dopao i sada je vrlo često pijem.

2. K Plus Tzatziki tortilja čips. Dakle, ovaj čips imate u Idei, Rodi ili u Merkatoru, jer je to njihova robna marka. Ja sam bukvalno opsednuta njime! Mama mi ga je kupila pre nešto više od mesec dana i od tada ga konstantno jedem. Pokušavam da se kontrolišem, grickalica je i samim tim ga ne treba prečesto jesti, ali stvarno je mnogo dobar!

3. Swisslion choco biscuit. Uvek sam volela ove keksiće, ali sam ih u poslednjih mesec dana pojela toliko da i ne brojim! Mislim da je to nešto standarno, što svi volimo i jedemo od malena, ali eto, pomenula sam ih jer su mi u poslednje vreme bili veeeliki favorit!

4. Jagode. Mislim, sezona im je i moje su omiljeno voće!


Na kraju, moram da napomenem da su mi jastučići sa fotografija u ovom postu takođe veliki favoriti. Tačnije, ne jastučići, nego jastučnice. Jedna je sa Sammydress sajta (ova koja je više zlatna). Pogledajte je - klik ovde. Druga (koja je više žućkasta) je sa Dresslilly-ja i možete da je pogledate ovde - klik.

Šta ste vi zanimljivo radili/gledali/slušali/jeli u maju? 

Maj i jun su, po pravilu, rezervisani za male i velike mature, za maturske i prijemne ispite. Sve se vrti oko maturanata i njihovog daljeg obrazovanja. Jednom imaju 15 ili 19 godina, jednom prolaze kroz u isto vreme lep i stresan period i sasvim je u redu što im se posvećuje pažnja i što im se, i u školi i van nje, olakšava da donesu ispravnu odluku. Sada, kada se vratim u period od pre pet, a onda i u period od pre godinu dana, vidim da ništa od toga nije bilo toliko strašno. Mada, čak i ako se moj život potpuno promenio u odnosu na maj prošle godine i iako sada imam neke realnije probleme, ne bih se ponovo vratila u taj period. Ma koliko biranje maturske haljine bilo bezazleno i lepo i ma koliko prijemni na faksu bio jednostavan u odnosu na ispite, taj stres ne bih ponovo proživljavala. Stoga, maturanti moji dragi, budite uvereni da razumem vaše strahove i da mi je jasno šta vas plaši, zato ću kroz par pasusa pokušati da vam odagnam određene sumnje.


POZITIVNOST I DOBAR PROVOD SU VAŽNIJI OD IZGLEDA.

Pripreme za matursko veče mogu biti vrlo naporne i stresne. Frizura ne ispadne baš onako kako ste očekivali, po koja suza se skotrlja niz obraz i pokvari vam šminku, čarape se pokidaju, a povrh svega mama nema pojma da vas fotografiše i niko drugi ko zna nije prisutan... Znam, znam, to su dovoljni razlozi da se iznervirate i pomislite da ostanete kod kuće, ali uvek se setite da je važno samo veče i sam provod, a ne neke gluposti kojih se za par dana nećete ni sećati. Mislite li da će iko primetiti da vaša kosa nije idelna? Mislite li da će iko obratiti pažnju na vašu, ne tako sjajnu šminku? Verujte mi da neće.

Gotovo svaki maturant na matursko veče dođe već dovoljno izmoren silnim spremanjem i cmakanjem sa ponosnom rodbinom, ali zapravo je cilj da dođete nasmejani i da kažete sebi: 'Biće ovo divno veče!' Ja sam se, na primer, sjajno provela na svojoj velikoj maturi. Osećala sam se i izgledala lepo, kraj sebe sam imala prijatelje koje mnogo volim i čitave večeri sam neumorno igrala. Mnogi moji prijatelji kažu da im na maturi nije bilo ništa specijalno, ali oni su došli sa takvim stavom, presedeli su čitavo veče i stoga me ne čudi što nose takve utiske.

Savet: Ne izlazite sa pola proslave kako bi otišli u klub, kafić ili na neko slično mesto. Ostanite na proslavi do samog kraja. Pa, pobogu, matura je jednom i nikada više! Te ljude viđaš na okupu sada i ko zna kada posle toga. Za izlaske svakako ima dana...

SAMI ODABERITE SVOJ DALJI PUT. 

Kada ste mali maturanti, osmaci, prirodno je da roditelji vrše pritisak na vas. Oni vas savetuju i predlažu vam šta da upišete. Treba da saslušate šta imaju da vam kažu i da se setite da vam oni žele samo dobro. Izrazite svoje mišljenje i svoja interesovanja i pokušajte da zajedničkim snagama dođete do škole koja je najidealnije rešenje. Nije smak sveta ako odaberete nešto što isprva niste želeli, jer srednja škola nema neku posebnu funkciju ako želite dalje da se školujete. Ono što sledi posle je mnogo bitnije.

Kada ste, pak, veliki maturanti, izbor daljeg školovanja treba da bude samo i isključivo vaš! Ako ne želite da studirate, tj. ako vas ništa posebno ne interesuje i ako imate neke druge ambicije, vodite se time! Ne upisujte fakultet samo zato što je to trend i samo zato što ga upisuju vaši prijatelji. Ako, s druge strane, želite dalje da se školujete, dobro razmislite o tome šta vas interesuje i šta vam je dobro išlo u srednjoj školi i upišite ono što smatrate najboljim za sebe. Roditelji, rodbina i prijatelji ne treba da se mešaju u vaš izbor, niti da vrše pritisak na vas.

Savet: Upišite ono što volite, ono što vas zanima. Nema svrhe da upisujete nešto što ne volite, samo zato što je to perspektivno i korisno. Svedočila sam tome da ljudi koji upišu ono što ih ne zanima vrlo često odustanu, ako ne na samom početku, onda nešto kasnije.


NE BRINITE SE OKO PRIJEMNOG. SVI GA PROĐU.

Ovo posebno važi za male maturante. Verujte mi na reč, prijemni ispit je smešan. Naravno, ima i težih zadataka, posebno iz matematike, ali prijemni zaista svi prođu, kako - tako. Čak i ako ne ostvarite željeni broj bodova, nije smak sveta. Ko zna zašto je to dobro. Nemojte da se ograničite samo na jednu školu. Postoje i druge škole i nije smak sveta ako ne upadnete baš tamo gde želite. Mnogo je važnije ono što sledi posle srednje.

Veliki maturanti, za vas je prijemni malo krupnija stvar, ali ni to nije ništa strašno i nemoguće. Učite, idite na dane otvorenh vrata na faksu i, ako možete, pohađajte privatne časove fizike, hemije, matiša... Ako niste sigurni da li ćete, na osnovu svog proseka i spremnosti za prijemni, moći da upadnete na faks i smer koji želite, razmislite da li postoji alternativa, nešto drugo što biste mogli da pokušate da studirate. Znam da su stres i briga nešto sasvim normalno i očekivano, neću vam neću da treba da zaboravite na to, ali potrudite se da budete opušteni. To će proći i kroz par dana će za vas biti prošlost. Mnogo je važnije ono što dolazi od oktobra, a to su kolokvijumi, ispiti i ostalo.

NISU VAM NEOPHODNI VEĆ POZNATI PRIJATELJI.

Imam utisak da se maturanti posebno plaše usamljenosti. I ja sam toga vraški plašila. Osmaci strahuju da će poći u razred u kome nikoga neće poznavati i da će, za razliku od njih, svako kraj sebe imati nekog poznatog i bliskog, ali to, verujte mi na reč, nije slučaj. U svom razredu u srednjoj školi, imala sam pet drugarica sa kojima sam išla u osnovnu školu, pa čak i u predškolsko. Prvih dana je bilo sjajno. Upoznavali smo novo okruženje u starom društvu, osećali smo se sigurno i zaštićeno. Kako je vreme prolazilo, iako smo se i dalje družile, svaka se polako izdvajala i tražila nove prijatelje. U četvrtoj godini je svaka od nas imala svoje društvo i više nismo ''zavisile'' jedne od drugih. Prvih dana je, naravno, neobično, ali nova škola donosi nova prijateljstva. 

Velikim maturantima je često još gore, jer, osim što na faks ne idu ni sa kim poznatim, često su primorani da idu na studije u drugi, veći grad. Iskrena da budem, ja se nisam toliko plašila što ću biti sama na faksu, prosto sam pretpostavljala da ću nekoga upoznati (poučena iskustvom iz srednje škole), ali me je plašilo to što ću biti daleko od mnogih ljudi koje volim, što ću biti usredsređena sama na sebe i što više neću viđati svoje prijatelje toliko često. Ispostavilo se da sam upoznala sjajne prijatelje, da često viđam one iz osnovne i srednje i trenutno je baš sve onako kako treba da bude. 

Zaključak: Nova škola / faks predstavlja novi početak. Stari prijatelji su stari prijatelji i oni će biti tu negde. Pronađite novo društvo, uklopite se u novu sredinu i doživite nova iskustva vredna pamćenja. Nisu vam neophodni već poznati prijatelji. Prvih dana jesu poželjni, zbog vaše sigurnosti, ali šta je par dana u odnosu na četiri godine?

ODRŽAĆETE KONTAKT SA OSOBAMA DO KOJIH VAM JE STALO I KOJIMA JE STALO DO VAS.

Ono čega se mnogi boje je da će izgubiti kontakt sa prijateljima. Škole su u dva različita grada ili u potpuno različitim delovima grada, smene se ne poklapaju, a slobodnog vremena je sve manje... Nažalost, ne grešite, zaista ćete se viđati manje. Više niste u istoj školi, u istom razredu i niste većinu dana usredsređeni jedni na druge. Međutim, nećete izgubiti kontakt sa osobama do kojih vam je stalo i kojima je jednako stalo do vas. Nemojte da očekujete viđanje svakog dana, ali koristićete slobodne trenutke, vikende i raspuste.

Imam tu sreću da gotovo svi moji dobri prijatelji studiraju u istom gradu kao i ja, tako da se relativno često viđam sa njima. Nekada se ne vidimo i po dve - tri nedelje, zbog obaveza, ali često odemo na kafu, oni dođu kod mene ili ja odem kod njih . Sa onima sa kojima sam održala lep odnos, a koji studiraju u drugim gradovima, često se čujem preko telefona, a kada odem kući obavezno se i vidimo. Dakle, odlaskom na faks nisam izgubila bliske prijatelje. Stekla sam nove, a stari su ostali tu gde jesu.

Zaključak: Znam da će vam teško pasti ako vidite da vam se drugarica sa kojom ste se družili u osnovnoj ili srednjoj više ne javlja, ali možda to prosto nije bilo pravo prijateljstvo. Javite se vi njoj. Jednom, dva, pa i tri puta. Ako i nakon toga bude čekala nas vas ili ako se bude opravdavala obavezama, setite se da je minut potreban da nekome sastavite poruku, a minut u toku dana svi imamo. Pitanje je koliko joj je zaista stalo do tog prijateljstva.

NE PLAŠITE SE NEUSPEHA.

Verujem da su mnogi od vas veoma uspešni u osnovnoj ili u srednjoj školi. Sjajne ocene, diplome sa takmičenja i izdvajanje u moru drugih đaka. Isto tako znam da se plašite onoga što će uslediti u srednjoj školi / na faksu. Pretpostavljate da će biti boljih od vas, plašite se da se nećete biti dovoljno dobri, da nećete opravdati svoj uspeh, da nećete postići taj tempo učenja...

Odmah zaboravite na taj strah, prevaziđite ga! Možda nećete biti toliko dobri, ali možda ćete biti još bolji! Kako god da bude, vi se trudite da budete najbolja verzija sebe! Učite kao i do sada, trudite se, pokažite da ste vredni i da u vama postoji potencijal. Najgore što možete je da u novo okruženje uđete uplašeni i pripremljeni na neuspeh. Potrudite se i dajte sve od sebe!


ŠKOLA/FAKS U SVOM ILI U DRUGOM GRADU?

Kada je u pitanju srednja škola, vodite se time da li škola u vašem gradu zadovoljava sve vaše ambicije. Ako je ta škola sasvim pristojna i ako bi u njoj učili isto što i u školi u nekom drugom gradu, ne vidim razlog da odlazite od kuće. Smatram da ste sa 14, 15 godina još uve mladi i ako još koju godinu možete da uživate kraj roditelja i vama bliskih ljudi, neka ostane tako. S druge strane, ako niste imali dobro društvo u osnovnoj i ako je očekivano da sa većinom njih nastavite druženje u srednjoj, a ako pritom stvarno želite da odete i da promenite sredinu, učinite tako. Prvo dobro razmislite, ali ako je to ono što će vama pomoći, u redu.

Što se tiče faksa, većina ljudi ne živi u gradovima gde postoje fakulteti, posebno ne oni koje bi želeli da upišu, tako da su mnogi primorani da odu od kuće. Ja sam u septembru neprestano ponavljala kako zavidim ljudima koji žive u Novom Sadu i kojima polazak na faks ne predstavlja ništa specijalno kao nama kojima se život menja iz korena, ali sada vidim da zapravo i nisu u prednosti. Meni je drago što sam se osamostalila, što sam stekla nove prijatelje i naučila neke nove stvari. Dakle, smatram da je odlazak od kuće najbolja moguća stvar ako želite da se osamostalite i ako imate dovoljno sredstava da finansirate boravak u drugom gradu.

Ukoliko postoji još nešto što vas muči i brine, a da je u vezi teme o kojoj sam pisala, slobodni ste da mi postavljate pitanja u komentarima, a ja ću vam odgovoriti na njih! 

Svi potajno patimo za dobrom organizacijom. Lišava nas nervoze, kašnjenja i odrađivanja stvari u poslednjem trenutku. Pomaže nam da uredimo svoje živote, da lakše i u manje koraka stignemo do zactranog cilja. Potajno patimo jer smo svi u nekom momentu probali da se držimo zapisanog, ali smo vrlo brzo odustali od istog. Da li zbog lenjosti ili smo prosto shvatili da nismo u stanju da se vodimo time - prekinuli smo i nastavili po starom. Priznajem da sam i ja u više navrata pokušavala da zapisujem dnevne / nedeljne obaveze. Neko vreme sam se držala toga, a onda sam prosto odustajala i  nešto kasnije bivala strahovito besna na sebe samu. Od kada sam krenula na faks, mada ni sada ne mogu da se pohvalim savršeno organizovanim životom, delimično sam promenila svoje navike. Shvatila sam koji tip organizacije mi odgovara. Smatram da je to izuzetno važno. Nismo svi isti i dok postoje osobe koje se tačno u sat drže isplaniranog, one druge (među kojima sam ja), funkcionišu malo drugačije. U nastavku vam pišem kako ja funkcionišem, kao i šta vam još preporučujem. Nadam se da će vam pomoći da se bar delimično organizujete. Ne forsirajte sebe i ne mislite da ste nedgovorni i lenji jer u vašem slučaju određeni način ne funkcioniše. Uvek postoji više načina i uverena sam da ćete pronaći onaj koji je najbolji po vas!

1. PRONAĐI ODGOVARAJUĆI PLANER

Prošle godine sam naručila prelep planer sa Instagram profila Uređeni haos. U ovom (klik) postu sam vam pisala o njemu. On funkcioniše po principu zapisivanja obaveza po satima. Naravno, ne morate da ga koristite tako, niti morate da naručite konkretno taj planer (u ponudi su i oni mnogo bolji i sadržajniji). Ja sam se zaista trudila. Želela sam da ga koristim i da se upravljam po njemu, ali nisam uspela. Takav vid planiranja mi prosto ne prija. U početku to nisam shvatala. Mislila sam da sam suviše lenja, ali sam nešto kasnije shvatila da je krajnje glupo da idem protiv sebe i da radim nešto što mi ne odgovara. Nakon toga nisam kupovala druge planere. Jedan sam dobila na poklon, ali slično funkcioniše, te nisam ni pokušavala da ga popunjavam.


Pre par meseci sam ušla u knjižaru da kupim sveske za faks. Palo mi je na pamet da pokupim još jednu svesku sa spiralom i da probam da je uredim tako da bude moj lični planer. Došla sam u dom, ušla na Pinterest, pinovala gomilu inspirativnih planera i počela da uređujem svoj. Nisam uradila Bog zna šta. Nema šarenih washi traka, gomile boja i crteža. Zapravo je vrlo jednostavan. Zapisujem koje knjige sam pročitala, do koje epizode serije sam stigla, koje sam filmove pogledala. Svake večeri u par crta ispišem šta moram da obavim narednog dana. Pravo je zadovoljstvo kada naredne večeri štikliram ono što sam odradila i to me motiviše da i narednog dana ispunim sve planirane obaveze.





Zaključak: Probajte sa već gotovim planerima. Znam, slatki su, imaju lepe printove i samim tim mogu da vas navedu na to da ih koristite. Međutim, ako vam brzo dosade i ako vidite da naprosto ne funkcionišete na taj način, probajte moju metodu. Pravac Pinterest po svežu dozu inspiracije i osmislite svoj planer. Biće vam interesantno da ga crtkate i osmišljavate, a usput ćete dobiti motivaciju da isti redovno koristite. Šta sam ja to pinovala u vezi organizacije planera, možete da pogledate na mom Pinterest nalogu - klik klik.

2. ODŠTAMPAJ MESEČNI KALENDAR

Mesečni kalendar, sa poljima za upisivanje obaveza, u mom slučaju je pravo malo otkriće! Besplatne mesečne kalendare sam pronašla takođe na Pinterestu. Prosto ukucajte free printable monthly planners ili mi se javite na nekoj od društvenih mreža i ja ću vam poslati onaj koji ja koristim. Suština je da njega zalepite na neko vidno mesto (meni, recimo, stoji iznad kreveta) i da redovno zapisujete obaveze koje imate. Na primer, kontrolne, odgovaranja, ispite, preglede kod zubara, rođendane dragih ljudi itd. Kalendar će vam konstantno biti na oku, jer ćete više desetina puta dnevno proći pored njega, tako da ćete biti u toku sa obavezama i time kada treba da ih izvršite.



I za ovo važi isto što i za prethodno. Možda se vama ovakav vid organizacije neće dopasti. Možda će vas neprestano podsećati na gomilu obaveza i samim tim vam stvarati osećaj nelagode, ali kada počnete da radite na svojoj organizaciji, bićete efikasniji i te obaveze će se smanjivati, stoga ih neće biti previše kao, eventualno, u toku prvog meseca vašeg zapisivanja.

3. SKINI APLIKACIJU/E

Jasno je da nismo u prilici da nosimo planere i sveske za sobom baš svuda gde krenemo. Problem nastaje kada u tim sveskama imamo nešto baš važno - šta treba da kupimo, gde treba da odemo itd. Za to služe aplikacije. Ipak su telefoni uvek sa nama i u ovom slučaju su vrlo korisni. Aplikacija koju ja koristim se zove lista zadataka i možete je skinuti na svaki Android uređaj. Postoje i brojne druge, slične, aplikacije, ali ova je najjednostavnija i zauzima minimalno prostora. U nju možete da upisujete sve svoje dnevne obaveze, liste i planove, a ona će vas u određeno vreme podsećati na to da bi trebalo da izvršite iste.


Još jedna korisna aplikacija može da bude i sticky notes. Funkcioniše isto kao i kada na prave samolepljive papiriće ispišete neku podsetnicu i zakačite je na vidno mesto u svojoj sobi. U ovom slučaju obaveze zapisujete na papiriće na telefonu, stavljate ih na pozadinu i tako ćete imati uvid u svoje obaveze čim otključate telefon.


Mesečni štampani kalendar o kome sam maločas pisala može da zameni aplikacija Month: The calendar Widget, u kojoj radite apsolutno isto što i na kalendaru koji ste odštampali. Dakle, po datumima i mesecima zapisujete svoje obaveze. Mana je što morate da uđete u aplikaciju da biste imali uvid u iste, dok vam je štampani kalendar uvek na oku, ali ako vam ulazak u aplikaciju postane navika i ako shvatite da tako bolje funkcionišete - odlično! Meni ova aplikacija posluži kada, na primer, saznam za neki kolokvijum, ispit i slično na samom času. Tada zapišem u telefon, a kasnije prepišem na štampani kalendar.


4. ODRŽAVAJ SVOJ RADNI PROSTOR UREDNIM

Mesto na kome provodiš najviše vremena u toku dana (u mom slučaju je to domska soba, a posebno radni sto), uvek treba da bude uredno. Uzmimo primer mog radnog stola. Preko dana se na njemu nalazi sve i svašta. Papiri, sveske i knjige, gomila olovaka, laptop, telefon, gomila kablova i punjača. Na kraju dana se potrudim da ga sredim, tako da se na njemu nađu samo laptop, čašice sa olovkama, čaša vode i planer sveska. Tako ujutru kada ustanem imam lepši i pregledniji prostor i motivisanija sam da krenem sa izvršavanjem svojih obaveza i upisivanjem novih.

Predlog: Nabavite plutanu tablu, ona može sjajno da vam posluži za organizaciju. Stavite je na radni sto ili na zid iznad radnog stola. Ja je imam kod kuće, a kako je moja soba trenutno u fazi krečenja i sređivanja, jedva čekam kraj juna da dođem kući i da svoju tablu iznova uredim. Kada to uradim, pisaću vam post o predlozima za ukrašavanje iste. Osim plutane table, predlažem vam da iznad radnog stola okačite male motivacione citate vezane za organizaciju. Ja uživam čitajući ih, verujem da će i vama prijati!

5. NE DRŽI SE SLEPO SVIH PLANOVA

Na kraju, moram da kažem da ne ide uvek sve po planu. Iako ste sinoć skoro sasvim isplanirali današnji dan, danas može da se desi nešto nepredviđeno. To je sasvim u redu. Posvetite se tom nepredviđenom događaju i jedan deo planova odložite za sutra. Odredite prioritete, ono što danas mora da bude gotovo, a ostalo ostavite za sutra. Sutra će verovatno biti naporniji dan, jer ćete imati više obaveza, ali dan posle toga se vraćate u kolosek.

Zaključak: Niko ne voli osobe koje izbegavaju druženja i ispijanja kafa samo zato što moraju da uče ili da rade nešto drugo. Dakle, postoje stvari koje mogu da sačekaju i koje ne morate da uradite u istom momentu. Naučite da odredite prioritete i da se jednako posvetite svemu. U početku će biti teško, ali kada naviknete, pa to će biti mačji kašalj!

Pa, nadam se da sam vas motivisala da se ubuduće malo bolje organizujete. Ovo su najjednostavniji načini kako da budete organizovani bez mnogo muke i truda i idealni su za one koji tek počinju da se bave organizacijom svojih obaveza. Srećno!

Brojni sponzorisani, a vrlo loše osmišljeni postovi, naveli su me da se pozabavim temom saradnji koje ostvaruju svi veći blogeri i jutjuberi. Smatram da je, kako za blogera, tako i za kompaniju sa kojom sarađuje, izuzetno bitno kako će proizvod koji se promoviše biti prikazan. Važno je pronaći način da post iliti video klip zainteresuje gledaoca, tj. čitaoca, kao i da proizvod bude predstavljen na najbolji mogući način. Otud je važno da sam proizvod bude u domenu onoga što blog prezentuje. Bilo bi sasvim neprirodno da ja, koja pišem lifestyle blog, počnem da recenziram šminku ili kozmetiku, koje, realno, nisu u domenu mojih interesovanja. Kako mnoge blogerke, mahom mlađe od mene, izuzetno greše i nazaduju upravo zbog pogrešnog pristupa, danas se bavimo sponzorisanim postovima i najboljim načinima za njihovo prezentovanje.

Prvi ''ozbiljan'' mejl stigao mi je za nešto manje od godinu dana od početka blogovanja. Ubrzo je stigao i drugi, potom treći i tako u nedogled. Saradnje su za mene u tom periodu predstavljale pravo blago! Zamislite tinejdžerku kojoj je ponuđeno da na blogu predstavi nekoliko odabranih stvari, koje će nakon toga ostati u njenom vlasništvu. Kako je vreme odmicalo, shvatila sam da me saradnje ne čine srećnom. Počinjala sam da ih odbijam. Bilo mi je mučno da se svako malo fotografišem i nisam volela da zapljuskujem svoj blog postovima koje ni sama ne volim da čitam. Vremenom sam počela da prihvatam određene saradnje da i naručujem stvari koje će moći da budu prezentovane na zanimljiv način. Nisam želela da naručujem nešto što ću nerado fotografisati i okačiti na svoj blog ili na Instagram. 

. Naučila sam da pažljivo biram na šta ću pristati i pod kojim uslovima. Primera radi - ne volim da čitam liste želja, otud i ne želim da se one pojavljuju na mom blogu. Kada mi izvesne kompanije zatraže da ih napišem, ja to odbijem. Prosto je - ne želim da ''kačim'' postove koji će mi omogućiti da dobijem par besplatnih krpica, a koje će mojim čitaocima dati do znanja da sam dosadna, da je moj blog dosadan i da je moj jedini cilj da ređam besplatnu odeću u svoj ormar. Da li će kompanija pristati da sarađuje sa mnom, bez obzira na to što odbijam da napišem listu želja, na njima je. Važno mi je da im pokažem da i ja imam svoje uslove, a ako uspemo da se nađemo na pola puta i na istim talasnim dužinama, sjajno! To ne znači da vi ne treba da pišete liste želja. Ako vam se to dopada i ako volite da ih čitate na drugim blogovima, sasvim je okej da ih ubacite i na svoj, ali nemojte da zbrzate, da postavite par sličica i ostavite linkove, već se potrudite da čak i ti postovi budu originalni i zanimljivi na svoj način.

Pažljivo biram šta ću poručiti. Uglavnom su to odeća, a povremeno nakit i stvari za dekoraciju doma. Ne volim da pišem o kozmetici, šminki i sličnom, iz prostog razloga što to nije u domenu mojih interesovanja. Kada poručujem stvari sa stranih sajtova, biram ono što ću moći da prikažem na najbolji mogući način. Često, pre nego što uopšte poručim, osmislim kakav bih post mogla da napišem i koji materijal će mi biti potreban. U skladu sa tim biram odeću, obuću, aksesoare, sitne stvarčice koje će ulepšati moje Instagram fotografije, koje će lepo izgledati u mojoj sobi itd. Dakle - važno mi je da od toga ne odstupam i da ne pristajem na saradnje sa kompanijama koje proizvode stvari koje nisu u domenu onoga što moj blog prezentuje već godinama.


Svaka stvar ima svoju priču. Teksas jakna nije samo bezlična stvar koju ćete fotografisati u kombinaciji sa farmerkama i patikama, već jakna koju ste, na različite načine i uz različite kombinacije nosili tokom života. Pišite o tome. Jastučnica može da vam posluži da napišete post o svojoj jutarnjoj rutini, komad nakita može da vas podseti na slavlje na kome ste se sjajno osećali itd. Dakle, osmislite priču, a taj komad odeće ili stvar pokušajte da uklopite u nju, tako da sve to bude vrlo lepo i skladno.

Ne morate sve da hvalite. Zapravo, treba da budete 100% iskreni. Kada vam se nešto dopada, svakako pohvalite. Kada vam se na dopada, obrazložite zašto je to tako. Predstavnici kompanije moraju da shvate da imaju posla sa osobom koja je objektivna i iskrena, a ne sa osobom koja će sve nahvaliti kako bi sličnu stvar dobila i sledeći put. Čak i ako nakon kritike više ne budu želeli da sarađuju sa vama, setite se da niste razočarali svoje čitaoce. Spasli ste ih bezvezne kupovine, a oni će nastaviti da vam veruju.

Držite se svojih planova, ciljeva i normi. Ne odstupajte od njih. Proizvode prikažite onako kako vama odgovara, a ne onako kako vam je naređeno. Dajte svoje ponude i ne pristajte na manje. Na kraju krajeva, njima je u cilju da sarađuju sa vama, jer će njihov komad verovatno godinama stajati na vašem blogu, a oni će na taj vid promocije potrošiti minimalnu količinu novca. Čak i ako ''na prvu loptu'' odustanu od saradnje, sigurno će se jednom vratiti. Možda brzo, a možda kada vaš blog još poraste i kada im vaši čitaoci postanu još poželjnija ciljna grupa.


Dakle, saradnje mogu biti zanimljive vašim čitaocima isto koliko su zanimljive vama. Važno je samo da se potrudite, da iskoristite svoju kreativnost i da ih prikažete na interesantan način. I ne zaboravite - ne pristajte na sve. Nekada drugi nauče da poštuju vaše norme i zamisli. Tako su danas veliki blogeri postali veliki. Poštovali su sebe i naučili su druge da im se prilagođavanju. 
SREĆNO!

Tog ''kobnog'' septembarskog dana jedna sedmogodišnjakinja je čvrsto stezala majčinu ruku. Na nogama zvoncare, na glavi dve kike, u ustima nekoliko preostalih zubića. Naučila je prve brojeve i slova, prve jednačine i nejednačine. Postala je uspešna recitatorka i članica novinarske sekcije. Osam godina kasnije, sa svojih 1.60, stajala je u starkama i haljinici. Držala je diplomu u ruci i koračala ka sasvim novom periodu svog života. Sada, pet godina kasnije, želi da vam ispriča svoje iskustvo sa male mature. Jer, iako se strese kada pomisli na svoj izgled tog dana, ne misli da je previše odstupila od onoga što bi mogli nazvati lepim.


Pa, dovoljno je reći da me u tom periodu matura nije preterano zanimala. Nisam volela haljine, još manje štikle, nisam volela da se šminkam i sređujem i verujem da sam jedino ja ušla u maj potpuno nespremna, bez ikakve ideje o tome kako bih mogla da izgledam tog posebnog dana. Anja, mislim da je vreme da konačno kupimo nešto, ne možeš biti toliko nezainteresovana, rekla mi je mama. Pozvale smo moju, osam godina stariju, sestru od tetke, kako bi me ona usmerila i kako bi mi pomogla da konačno kupim nešto. Obišle smo sve moguće prodavnice. Bilo je haljina, ne mogu reći da nije, ali su bile suviše elegantne i svečane, a ja sam u tom periodu bila 24/7 u trenerkama i patikama. U izlogu jedne prodavnice, verovatno poslednje u nizu, ugledala sam (jarko) žutu haljinu, koja je bila vrlo neobična i ne tako elegantna. Nije mi se preterano dopala, ali je bila sasvim okej. Iskrena da budem, u tom momentu mi je bilo važno da konačno nešto kupim i da mamu ''skinem s vrata''. Par dana kasnije, ponovo smo špartale po prodavnicama, tražeći baletanke ili rimljanke koje će se slagati uz žutu haljinu. Znale smo da će to biti prava avantura, pa ko još pravi žute ili zelene baletanke? Na kraju, pošto nismo uspele ništa da pronađemo, ušle smo u Office Shoes, gde sam, verovali ili ne, kupila žute starke. Mama me je gledala u čudu. Zamišljala je da će njena ćerka izgledati kao princeza, a ispalo je sasvim suprotno. I tako sam završila sa haljinom, starkama i torbicom žute i sa bolerom i nakitom zelene boje. Sada sam toliko "očarana" svojom kombinacijom, da bi me bilo sramota da vam ubacim te fotografije. One su, nažalost, izgubljene onog momenta kada sam pre par godina deaktivirala stari Fejsbuk nalog, ali, verujte mi na reč, ništa ne propuštate. :) Moja frizura je bila niska punđa. Čak ni to nisam sama odabrala, već mi je mama preporučila, a ja sam bila u fazonu: okej, može, nije ni bitno. Na licu sam imala malo maskare i sjaja za usne i to je SVE. Nisam stavljala ni puder, ni senku za oči, ni bilo šta drugo, jer u to vreme jedva da sam i znala da nabrojim tri mejkap proizvoda.


Naša škola je podeljena u dve zgrade. Jedna je u jednom delu mesta i prilagođena je đacima od prvog do šestog razreda (kada krenu u sedmi, oni prelaze u drugu zgradu), a druga je u drugom delu mesta i ona je mnogo veća, tako da u nju idu svi đaci od prvog do osmog razreda. U manjoj školi je do nedavno postajala velika bina, u kojoj su se održavale razne priredbe, tako da je i svečanost uoči dodele diploma bila organizovana tamo, a i samo matursko veče je trebalo da se desi unutar iste. Kako smo poslednji čas imali u većoj školi, mi smo pešaka, jedni za drugima, morali da idemo do manje. Taman kad smo pomislili da je najgore onim devojčicama u štiklama, desila se kiša, tako da su mnogi trčali, retki su nosili kišobrane, pa je kolona postala sve, samo ne ujednačena. Nastao je čitav haos, ali je, sva sreća, kiša brzo prestala, pa je svečanost mogla da bude održana napolju.

Matursko veče smo, kao što sam pomenula, proslavljali u holu škole. Sve generacije pre i posle nas su matursko veče proslavljale u restoranima, u svečanoj atsmoferi, ali ne i mi... Baš te, 2012. godine, propisan je zakon po kome mali maturanti moraju da proslave maturu u okviru škole, a naš direktor se toga očigledno slepo držao. Imali smo bend, tako da je muzika bila dobra, ali smo večerali u školskoj kuhinji, s nogu, što je bilo stvarno loše. Hol škole je generalno bio veoma mali za sve nas, pa je i to pravilo problem. Međutim, bilo je lepo. Kada su oko vas ljudi sa kojima delite bezbroj uspomena i sa kojima ste odrasli, sve smetnje se nekako prevaziđu. :)

Matursko veče je okončano već u ponoć. Nakon toga smo mogli da odemo kućama, što sam ja i uradila, ili pak da odemo sa drugarima u neki kafić ili da prosto sedimo u obližnjem parku. Svako je odabrao ono što mu je najviše odgovaralo. Iskrena da budem, moglo je da traje malo duže, bar do 1 ili 2, ali pravila su pravila...


Ono što želim da vam kažem je da ne treba preterano da se opterećujete oko maturske večeri. To je noć koja dođe, bude lepa ili nešto manje lepa i prođe. Kada budete u mojim godinama, sećaćete je se po lepom, ma kakva bila. Biće vam smešna vaša odevna kombinacija, čudićete se svojim obrvama, lošoj šminki ili obući, ali moda se menja neverovatnom brzinom. Jedan komad odeće je danas aktuelan, a već sutra nije. Najvažnije su one uspomene koje nikada ne izlaze iz mode i koje se pamte do kraja života! :) Volela bih da mi pišete, mali maturanti ili oni koji ste to ranije bili. Šta se obukli/planirate da obučete i kako vam je bilo? 

Čujemo se uskoro!



POSTOVI U VEZI MATURE OD PRETHODE GODINE:

Šiti ili kupiti haljinu?
Šta da upišem?
Saveti u vezi maturske večeri

Kada sam, krajem septembra, saznala da sam prva ispod crte i da samim tim nisam primljena u studentski dom, moj mali svet se nakratko srušio. Sanjala sam o domskom životu, o prijateljstvima koja se tamo sklapaju, o brojnim dogodovštinama i avanturama koje me tek očekuju. Okej, Anja, život je za tebe pripremio nešto drugo. Živećeš u stanu. Ko zna zašto je to dobro, razmišljala sam. Međutim, dve nedelje kasnije, jedna devojka je odustala od doma, a ja sam pozvana. E, tu otpočinje moja mala avantura i, kako mama kaže, najlepši period u životu.



Kada me malčice naljuti, moja cimerka postaje Tatjana, ali je uglavnom Taca! Ona je iz Bajine Bašte i naraste kao kvasac na sam pomen svog rodnog mesta. Pitate se, verovatno, kako je ona, iz planinskih krajeva, odlučila da dođe u našu voljenu ravnicu? Eh, to je long story. Nije uspela da se zaljubi u Novi Sad na prvi pogled, zapravo joj je trebalo nekoliko meseci, ali je situacija sada drugačija. Naše cimerstvo je, kako volimo da kažemo, bilo čista sudbina! Sećam se tog sparnog oktobarskog dana, kada sam posle tri duga sata u zdravstvenom centru konačno obavila sve preglede, sela na klupu i vagala da li da odmah predam dokumentaciju ili da to uradim sutra. Odlučila sam, neću odlagati, idem odmah. Prvo sam lutala naokolo. Nisam imala pojma gde treba da odem i šta treba da uradim. 'Ajde Anja, nisi nesposobna, pitaj nekoga. I tako, završih ja kod portira u A krilu, koji me uputi u B krilo kod upravnika. Okej, pola posla obavljeno. U B krilu nije bilo portira, pa sam krenula u pravcu koji mi je delovao logično. Dođoh ispred kancelarije na kojoj piše ''stručni pomagač''. Pa šta im sad to znači? Da li je to upravnikova kancelarija? Koga sada da pitam? Da li da uđem? Da li da se vratim? Okrenula sam se i ponovo marširala tim dugačkim hodnikom. Na pola puta sam srela Tacu, a kroz glavu mi je prošlo da je odnekud sigurno poznajem. Izvini, da li znaš gde je upravnikova kancelarija?, pitala sam je. Znam, to je ona na kraju hodnika, i ja sam krenula tamo, odgovorila mi je. Deluješ mi poznato. Mislim da idemo na isti smer. Srpska književnost, prva godina, je l' tako?, pitah je. Ispostavilo se da zaista idemo na isti smer, ali se u te prve dve - tri nedelje nismo upoznale. I tako, uđosmo u kancelariju. Negodovao je upravnik što smo ušle zajedno, ali smo ostale tu gde smo i ispopunjavale dokumenta. Da li se vas dve poznajete?, pitao nas je. Ne, tek smo se upoznale, ali idemo na isti smer, rekosmo mu. Pa, hoćete li da budete u istoj sobi?, nastavi. Pogledale smo se i rekle pa što da ne? I tako je, nekoliko dana kasnije, kada smo se obe uselile, počela naša priča...


Znate, neke osobe se već posle sat vremena u istoj prostoriji posvađaju i nađu gomilu mana onoj drugoj. Plašila sam se da će tako biti i sa nama. Ipak smo Taca i ja gotovo 24h osuđene jedna na drugu. Ista prostorija, ista predavanja, isto gradivo. Ubrzo sam shvatila da problema u tom smislu neće biti. Još u decembru smo se dogovorile koje ćemo predmeti učiti, šta ćemo i kada polagati i čvrsto smo se držale toga. Pre par dana smo dale poslednji ispit iz prvog semestra i strašno smo ponosne jedna na drugu. Uskladile smo bioritam, navike i potrebe. Osim što zaista lepo funkcionišemo kao cimerke i koleginice, postale smo baš bliske drugarice! Često, iz šale, kažem da trenutno bolje poznajem nju, njene navike i potrebe, nego što je to slučaj sa porodicom sa kojom sam provela čitav svoj život! Kada slušam drugarice i njihove probleme sa cimerkama, stvarno sam srećna što sam naišla na Tacu i što imamo tako lep odnos!


Što se tiče samog doma, mi smo u Bajiću. To je najveći studentski dom u Novom Sadu. U njemu živi preko 750 studenata, podeljenih u dva krila. Sve domske sobe su dvokrevetne. U jednom ulazu, tj. kvartu postoje dve sobe, kuhinja i kupatilo. Tuš kabinu delimo sa kvartom pored (ona deli naša kupatila), tako da se nas osmoro kupamo na istom mestu. Znam, i meni je u početku delovalo jezivo, ali je zapravo okej. Ne smetamo jedni drugima, jer se prosto zadesi da svi želimo da se kupamo u različito vreme. Dva lavaboa i WC šolju delimo nas četvoro iz istog kvarta. Jedna docimerka nam je drugarica, Sofija, koja takođe ide na isti smer sa nama. To je najluđa osoba na svetu i provodimo dobar deo dana sa njom. Ona ne provodi toliko vremena u domu, ali kada je tu, dođe nam kao treća cimerka. Druga docimerka je devojka koja završava faks, tako da smo je videli svega nekoliko puta, i to na dan - dva, u ovih nekoliko meseci.






Pretpostavljam da vas najviše zanima kakva je atmosfera, da li je suviše bučno i da li je uopšte moguće učiti u domu. Ko voli žurke - on će ih u domu i pronaći. Ja, na primer, ne volim žurke i glasnu muziku i u ovih 6 meseci nisam imala problema sa tim da me je buka ometala. Na spratu je, zapravo, vrlo tiho, a muzika se čuje samo u okviru kvarta u kome se ona pušta ili eventualno u kvartu pored. Nisam sigurna kako je na drugim spratovima, ali verujem da je svugde isto ili slično. Što se tiče učenja, Taca i ja lepo funkcionišemo jer učimo isto gradivo i vrlo često ponavljamo zajedno i propitujemo jedna drugu. Ne znam kako bih funkcionisala da je sa mnom cimerka sa drugog faksa i smera, ali pretpostavljam da bih se takođe prilagodila. Na svakom spratu u domu postoji čitaonica, tako da i tamo može da se uči, mada je ja ne volim. Ta tišina koja tamo vlada, okretanje stranica i prisustvo popriličnog broja ljudi koji uče mi prosto ne prija.




PREDNOSTI ŽIVOTA U DOMU:

1. BLIZINA. Menza je praktično ispod doma i potrebno je samo sići sa sprata i uleteti u nju, a faks je udaljen nekih 5 minuta. Dakle, ne moramo da ustajemo prerano ili da krećemo pola sata ranije, kakav je slučaj sa mnogima koji do faksa moraju da dođu gradskim autobusom.

2. POVOLJNOST. Mesečno ga plaćamo 1.430 dinara, što je zaista ništa u poređenju sa stanom, gde je kirija uglavnom od 120 evra pa naviše, a tu su i računi od bar 5.000 dinara.

3. PRIJATELJSTVA. Upoznavanje ljudi sa istog ili sličnog smera, koji sa vama mogu da podele svoja iskustva, upoznavanje ljudi koji nisu sa vašeg smera, ali su interesantni i kao stvoreni za zabavu itd.

4. DOM TE PROMENI. Kada kažem promeni, mislim na to da naučiš da se prilagođavaš, da deliš, da poštuješ tuđe potrebe, da ceniš ono što imaš, da ne tražiš previše...

MANE ŽIVOTA U DOMU:

1. MALO PRIVATNOSTI. Domska soba ima svega nekoliko kvadrata i teško je imati privatnost kada ste u njoj sa još jednom osobom. Posebno ako je to osoba sa kojom ne komunicirate previše i sa kojom nemate mnogo zajedničkih stvari.

2. TEŽE JE UČITI. U istoj sobi se nalazi još jedna osoba koja želi da uči, a kako ste u 99% slučajeva sa drugačijih fakulteta i smerova, vaše gradivo se totalno razlikuje. Najteže je onima koji su navikli da uče naglas.

3. PRAKTIČNO SI OSUĐEN NA MENZU. Ljudi u stanu imaju super funkcionalne kuhinje, sa šporetima, gde sebi mogu da spreme i ispeku šta god žele, dok mi imamo jedan mali rešo na kome možemo da skuvamo kafu ili da eventualno podgrejemo hranu koju smo doneli od kuće. Zato, hteli - ne hteli, moramo da se hranimo u menzi ako ne želimo da živimo na suvoj hrani.

Mnoge stvari utiču na to da li će vam u domu biti lepo ili ne, ali smatram da svako treba da proba da živi u njemu bar neko vreme. Nekome će se dopasti, nekome ne, ali lepo kažu: ko nije živeo u studentskom domu, taj i ne zna šta je studentski život. :)

Iako je mart završen još pre dve nedelje, do danas nisam stigla da vam pokažem neke od svojih rođendanskih poklona i sitnica koje sam dobila sa online sajtova. Međutim, nije kasno. Volim poklone, detalje i male znake pažnje i prava je sreća što često mogu da uživam u njima. Napominjem da nisam fotografisala sve rođendanske poklone, iz prostog razloga što mi je nešto u Novom Sadu, a nešto kod kuće i nikako da pohvatam da sve fotkam, ali nema veze. Uživajte u nastavku, biće ovo jedan poduži post. :)

Ova ogrlica je, kao i sav nakit u nastavku, sa sajta Born Pretty Store. U pitanju je mermerni uzorak, koji, kao što verovatno možete da zaključite po izgledu mog bloga, obožavam! Ako vam se dopada, možete da je pogledate ovde.

Opet mermerni uzorak. Znam, preterujem, ali volim, stvarno volim. Iako generalno nisam ljubitelj minđuša, volim da ih imam za neke posebnije prilike. Ove su zaista lepe i znam da ću ih nositi s vremena na vreme. 

Pomenuh da ne volim minđuše, ali sam ove nosila nekoliko puta u poslednjih mesec dana. Male su i ne smetaju mi, a pritom su vrlo simpatične! Pogledajte ih ovde.

Ovaj prstenčić je vrlo jednostavan i lep, divno izgleda na ruci i rado ga nosim. Kao što vidite, na njemu je znak beskonačnosti. Dostupan je u više boja, pogledajte ga ovde.

Na kraju, jedna preslatka ogrlica. Iako je zima odavno prošla, volim snowflake priveske. Ogrlica je vrlo tanka i pogodna za svaki dan. Pogledajte je ovde.

Šešir sa fotografije sam naručila sa Zaful sajta. Nikada ranije nisam nosila šešire, nekako nisu u mom fazonu, ali slatko izgledaju i želela sam da imam jedan, čisto ukoliko budem imala priliku da ga nekada nosim. Vrlo je kvalitetan i čvrst i odlično stoji. Možete da ga pogledate na sajtu, ovde, mada mislim da je trenutno dostupan samo u bež boji. 

Moj novi ranac ste već mogli da vidite u nekom od prethodnih postova, kao i na Instagramu, i mnogi od vas ste me pitali odakle je i da li je kvalitetan. Naime, on je takođe sa Zaful sajta, ali trenutno nije na stanju. :( Nadam se da će uskoro ponovo biti, jer je zaista divan! I više je nego kvalitetan i prostran. U pitanju je neka zagasito zlatna boja i idealno se slaže uz moje zlatne Vansice!

E, sada prelazim na rođendanske poklone. Knjigu Nore Roberts, Sveti gresi, sam dobila od brata. Uz to mi je kupio čokoladu i ružu i baš me je obradovao! Knjigu trenutno čitam i izuzetno mi se dopada, ali ću vam više o njoj pisati nakon što je završim. 

Bojanku za odrasle sam dobila od drugarica! Neko vreme sam pominjala kako mi se dopada i kako bih volela da je kupim, pa sam je na kraju i dobila od njih. Još uvek nisam počela da je bojim, ali krećem čim pre. Kupljena je u Vulkanu. :)

Planer Iskoristi dan sam takođe dobila od drugarica. Nekako mi je žao da ga popunjavam, jer izgleda kao neka lepa knjiga, a i generalno više volim one planere koje ja sama organizujem i popunjavam. Korice su vrlo debele i kvalitetne i na svakoj strani postoje motivacione poruke. On je takođe kupljen u Vulkanu. 

Hemijsku i washi trake sam, kao i bojanku za odrasle i planer, dobila od drugarica, koje tačno znaju šta je to što volim. Hvala Sof, Tiksi i Miksi, divne ste! I ove stvari su takođe kupljene u Vulkanu i ne znam šta mi je od svega ovoga lepše, zaista! :)


Majicu sam dobila od drugarice i stvarno je preslatka! Kupljena je u New Yorkeru, možda i dalje može da se kupi tamo, često sam je viđala. Pored majice sam dobila i šolju, ali, kao što pomenuh, nju nisam stigla da slikam. Hvala Dimi, ljubim te! :*


Posteljinu sam dobila od kume i kao što možete da vidite, nju sam već stavila na krevet u domu. Prelepa je, pamučna, roze boje i baš mi se dopada. Ne znam gde je kupljena. :)


Na kraju, tu je jedna SAVRŠENA knjiga koju sam dobila od drugarice i druga. Rekli su mi: 'Pošto ovo sama sebi verovatno nikada ne bi kupila, a nama se jako dopala, odlučili smo da ti je kupimo'. Knjiga je plišana, ima mašnicu, a unutra su razne pesme svih naših poznatih pesnika. Divan poklon!

Hvala vam, drugari moji, na ovim divnim poklonima, izvinite vi čije poklone nisam stigla da fotkam, ali znajte da sam se svakom obradovala i da su mi svi dragi na svoj način. Neke poklone sam pojela, baloni su se probušili, ali bio je to jedan stvarno lep dan! :)
A mi, mi se čujemo u narednom postu, obećavam vam da će biti zanimljiv! ;)