Od prvog januarskog dana 2016. godine, sve svoje fotografije sam ređala hronološki, po folderima i mesecima. Smatram da je to nešto najbolje što sam mogla da uradim, jer se tako najvernije prisećam šta sam kada radila, dobila i fotografisala... Planiram da i u 2017. godini postupim na isti način. Danas želim da podelim sa vama neke od svojih omiljenih fotografija i trenutaka u ovoj godini.

JANUAR

Dočekala sam ga sa drugaricom, u kućnoj atmosferi, uz gomilu hrane, dobre muzike, fotkanja i razgovora. Gledale smo film do kasno u noć i zaspale sa namerom da nam već prvi januarski dan bude poseban. Badnje veče je obeležio sneg, tako da sam Božić provela u krugu porodice, oduševljena što smo na taj čarobni dan okruženi belim pokrivačem. Do polovine januara sam uživala na raspustu. Posvetila sam se blogu i fotografisanju, čitala sam knjige, pravila kolače, družila sam se i duboko patila kada je prazničnoj atmosferi došao kraj...

FEBRUAR

U februaru je nastao moj prvi outfit post. Bila sam oduševljena i uzbuđena, jer sam po prvi put, posle godinu i po dana pisanja, dobila krpicu sa stranog sajta. :) U februaru sam, takođe, nestrpljivo odbrojavale dane do svog rođendana i organizovala dva darivanja.

MART

Mart ću svakako pamtiti, prvenstveno po svom 19. rođendanu. Nisam pravila nikakvu posebnu proslavu - obeležila sam ga u krugu porodice i prijatelja, ali volim kada mi je rođendan. Ko ne voli? :) Par dana nakon rođendana smo imali matursko fotografisanje. Već sredinom marta se vreme popravilo, stiglo je proleće i bila sam vrlo aktivna u kuhinji. Neke recepte sam tada podelila sa vama. Fotografisala sam dva nova outfit posta, što je kasnije postalo sastavni deo svakog mog meseca. :)

APRIL

Osim što sam se pripremala za maturske ispite, u aprilu sam uživala u toplim prolećnim danima. Fotografisala sam sve oko sebe, trudila sam se da redovno vodim planer i da dobijam što bolje ocene, jer je to bio moj pretposlednji mesec u srednjoj školi.

MAJ

Prvog maja je bio Vaskrs, tako da sam sa mamom farbala jaja i pravila kolače. Volim Vaskrs, ali se ove godine nisam preterano trudila oko ukrašavanja jaja, to mi je postalo manje zanimljivo nego ranije. U maju sam, takođe, pomagala drugarici da odabere matursku haljinu, a onda sam odlučila da svoju ipak šijem, umesto da je kupim. Počela sam da se spremam za prijemni, dok sam u isto vreme vodila računa da dobro pripremim maturske testove. Početkom maja sam dobila i novi telefon, na svoje opšte oduševljenje, jer mi je prethodni bio već izuzetno loš. Krajem maja smo završili sa školom, potpisivali smo se jedni drugima u albume i imali smo žurku sa trubačima. Pamtiću te poslednje dane, bili su posebni. :)

JUN

Jun ću pamtiti kao jedan od dva najstresnija meseca u ovoj godini. Lepa stvar koja se desila je svakako matura, a one loše me vežu za učenje i brigu oko maturskih ispita, posle i prijemnog. Uspela sam da se fotografišem za blog, kao i da kupim neke od knjiga koje sam pročitala nakon prijemnog, ali sam uglavnom učila i bila pod stresom. Svi maturanti znaju kako je to. :)

JUL

U julu sam bila opuštena i konačno slobodna da radim sve ono što volim. Čitala sam knjige, fotografisala sam se, gledala sam Grey's anatomy i Gossip girl, često sam izbacivala postove, uživala sam u letnjim poslasticama, često izlazila napolje i provodila vreme sa drugaricama. Jul je bio prvi mesec mog raspusta i maksimalno sam ga iskoristila!

AVGUST

U avgustu sam proslavila drugi rođendan svog bloga. Ne mogu da verujem da se družimo već skoro dve i po godine, vreme zaista leti! :) Ostatak meseca sam provela uglavnom uz TV, gledajući Olimpijske igre. Nisam propustila nijedan uspeh naših sportista, radovala sam se zajedno sa njima. Spavala sam do kasno, pisala sam blog, čitala i već krajem meseca napisala nekoliko BTS postova. :)



SEPTEMBAR

Uh, septembar je bio definitivno najstreseniji mesec u godini. Iako sam s jedne strane odmarala, bez obaveza, s druge sam se strašno plašila novog početka. Plakala sam kad god sam ostajala sama, odbrojavala sam dane do oktobra, govorila sam mami da želim da ostanem kod kuće... Drago mi je što je sve to sada iza mene, iako se samo zbog septembra nikada ne bih vratila u 2016. godinu.



OKTOBAR

Moj prvi mesec na fakultetu. Na moje opšte iznenađenje, bio je divaan! Upoznala sam nove drugarice, brzo sam se prilagodila i nije mi bilo teško što sam odvojena od porodice. Dolazila sam kući svakog vikenda, ali nisam toliko patila što moram da se vratim. Drago mi je što prvi mesec na faksu pamtim samo po dobrom. :)


NOVEMBAR

U novembru sam bila na Fashion Blogging seminaru sa Sofijom, drugaricom. Nju to, iskreno, uopšte ne interesuje, ali pravila mi je društvo (a usput sam je malo i slikala :D). Takođe sam bila na premijeri Vojne akademije, posle i na filmu Jesen samuraja (kojim sam oduševljena). U novembru sam imala i prve testove na fakultetu. :) U suštini, bio je to lep mesec i ne bih imala ništa protiv da se ponovi. Prebrzo je prošao...



Decembar još uvek traje. Žao mi je što toliko brzo prolazi i što je prva trećina već iza nas, ali trudiću se da ga maksimalno iskoristim. Iako imam mnogo da učim i to mora da bude moja prva i najveća obaveza, uživaću u prazničnim čarolijama, šetaću, družiću se, posetiću neke događaje... Na kraju meseca ću vam reći kako sam ga provela i da li je ispunio moja očekivanja. Nadam se da i vi uživate u decembru, kao i da ste zadovoljni godinom koja polako ostaje iza nas!

Ljubim vas i čujemo se uskoro!

Iako se stresem od hladnoće čim izađem napolje, volim ove sive, zimske dane. Sem što imaju svoju čar, idealni su za osmišljavanje slatkih, slojevitih odevnih kombinacija. Ja danas nosim jednu od njih. Vrlo je opuštena i pogodna za školu, faks, šetnju... Na sebi imam sivi džemper sa plavim tufnicama, koji na rukavima i pri krajevima ima male karneriće. Pogledajte ga ovde. Nosim i novu, trenutno omiljenu jaknu. Izuzetno je topla, jer je obložena krznom. Na sebi ima nekoliko pečata, kojima sam u poslednje vreme totalno opsednuta. Pogledajte je ovde. Čizmice ste već imali prilike da vidite u jednom od outfit postova, a njih možete da pogledate ovde. Na kraju, moram da kažem da sam opsednuta kapicom koju ćete videti na slikama u nastavku. Sem što je prekvalitetna, ona je i užasno topla, jer je iznutra obložena krznom. Pogledajte je ovde. Slike su nastale kraj Dunava, koji je predivan i u ovo doba godine! Nadam se da će se i vama dopasti isto koliko se dopadaju meni. :)

JAKNA - ZAFUL (OVDE/HERE)

DŽEMPER - ROMWE (OVDE/HERE)

KAPA - ZAFUL (OVDE/HERE)

ČIZME - ZAFUL (OVDE/HERE)

DRUŽENJE. U periodu osnovne i srednje škole sam volela da budem sama. Volela sam i da se družim, ali sam radije ostajala o svojoj sobi, sa knjigama, serijama i filmovima. Međutim, od kada sam krenula na fakultet, to se u potpunosti promenilo. Sada obožavam da se družim i nisam srećna kada sam sama. Verovatno je na to uticalo novo društvo koje sam upoznala. :)

FAMILY TIME. Od kada znam za sebe, volim da provodim vreme sa mamom, tatom i bratom. Međutim, nikada to nisam preterano cenila, prosto se podrazumevalo. Od kada studiram i od kada ih viđam ređe, na svakih nedelju ili dve, mnogo više cenim vreme koje provodimo zajedno. Osećam se nekako spokojno i prija mi pažnja koju mi posvećuju. Imam sreću što imam stvarno divne roditelje!

PRAZNICI. I same znate koliko volim praznike i koliko uživam u njima. Obožavam da kitim kuću, i spolja i iznutra, da fotografišem dekoracije i da šetam po gradu dok sve oko mene svetluca. Obožavam prazničnu atmosferu i mislim da se to nikada neće promeniti.

KUPOVINA. Bilo da je u pitanju obična kupovina u obližnjem marketu, kupovina odeće, obuće ili stvari za dekoraciju - uživam u istoj! Neobično je što nisam volela da idem u šoping kada sam bila mlađa, dok sada bukvalno trčim kad god mi se pruži prilika. :)

POKLONI. Bilo da ih dajem ili primam - pokloni me uvek čine srećnom. Volim da poklanjam, da pažljivo biram sitnice koje bi se dopale mojim prijateljima i porodici, ali i volim kada se neko seti da mi, ničim izazvan, pokloni nešto lepo i zanimljivo. Pokloni uvek poprave raspoloženje. :)

BLOGOVANJE. Obožavam da pišem postove, da fotografišem, da uređujem fotografije, da biram odeću koju želim da naručim, da čitam komentare svojih čitalaca... volim sve što ima veze sa blogovanjem.

KOMPLIMENTI. Osim što volim da ih dobijam, volim i da ih dajem. Drago mi je kada me ljudi pohvale, bilo zbog nečega što sam postigla ili zbog određenih osobina koje im se dopadaju kod mene. Isto tako, volim da pohvalim druge, jer znam koliko to može da podigne samopouzdanje i koliko generalno znači.

KNJIGE. Stvarno volim da čitam i žao mi je što ove godine nisam imala toliko vremena da se posvetim istom. U stanju sam da pročitam knjigu za par sati, u jednom dahu, ako mi se posebno dopadne. Knjige imaju tu neku posebnu moć.

HRANA. Da, i ona me čini srećnom. Volim kada dođem kući posle nedelju ili dve u Novom Sadu, a mama me obraduje krofnama, mini picama, piletinom sa bešamel sosom ili nekim drugim jelom koje volim. Kada pomislim na slavu i praznike koji nam dolaze, već ispred sebe vidim gomilu kolača i salata koje obožavam!

USPESI. Dobro urađen test, visok broj bodova na kolokvijumu, visok broj pregleda na blogu, uspešna saradnja... sve su to mali, ali i isto vreme i veliki uspesi koji me uvek čine beskrajno srećnom.

Ne, ovo nije sve što me čini srećnom. Postoji još mnogo stvari, manjih i većih, koje mi izmamljuju osmeh i koje čine da se osećam posebno. Ono što želim da vam kažem je da treba da budete srećni i da se beskrajno radujete malim stvarima. Tuge, straha i bola ima, uvek će ih biti, ali ako se koncentrišemo samo na to, kako će naš život izgledati? Osmeh na lice i radujte se svemu oko sebe. :)

Pitam se, da li će me ikada proći praznična groznica koju osećam od novembra do februara? Drmala me je kada sam imala 5, 10, 15, a drma me i sada, kada imam 19 godina. Mnogi vole praznike, ali ja ih volim posebno. Neopisivo. Volim svetlucave ukrase, šarene lampice i paketiće, volim da gledam Kevina, volim da se fotografišem u snegu, volim da stavim kapu i šal i da se šetam po snežnoj večeri. Volim sve one male stvari koje najčarobniji mesec u godini čine toliko posebnim.

- mama i ja kitimo jelku;

- tata i ja činimo da kuća obasja čitavu ulicu;

- brat i ja uživamo na raspustu;

- pravimo kolače i torte i uživamo u toplim napicima;

- pada prvi sneg;

- izlozi prodavnica su ukrašeni;

- u jeku su praznična sniženja;

- ulice su okićene i življe nego obično;

- pravimo planove za predstojeću godinu;

- sve loše stvari ostavljamo u godini koja će uskoro biti iza nas.

Bezbroj je razloga zbog kojih toliko volim decembar. Činjenica je da je specijalan i da čini da se osećamo življe. Volela bih da se vratite na moje decembarske postove iz prošle godine - ovde. Potrudiću se da i ove godine napišem slične, možda i još bolje. Daću sve od sebe. Želim ponovo da pišem deda Mrazu, želim da sastavim listu želja za 2017., da se prisetim događaja iz 2016., da napravim svoj planer... Želim da mi blog ponovo postane deo svakodnevice, iako je jednom brucošu koji se i dalje prilagođava pomalo teško da to i ostvari. Potrudiću se, obećavam. :)

Da li se i vi radujete decembru? 

Šaljem vam najtopliji praznični pozdrav i brdo poljubaca! :*

Do kraja novembra preostalo je još manje od 15 dana. Ulice već krase šareni ukrasi i lampice, a ja sam oduševljena i uzbuđena jer uskoro počinje moj omiljeni mesec u godini. Ukoliko dugo čitate moj blog, znate koliko volim decembar. Ukršavanje kuće, kićenje jelke i praznična atmosfera me čine najsrećnijom osobom na svetu! Pre nekoliko dana sam pročitala svoje decembarske postove od prošle godine. Imala sam toliko inspiracije i pravila sam toliko dobre fotke, da sumnjam da ću to ove godine uspeti da nadmašim. Ali, potrudiću se. :) Kako i sama želim da ostvarim ponešto do kraja 2016. godine, želim da i vama predložim 10 stvari koje možete da uradite. Ne morate, ali što da ne? Imate još više od mesec dana, a sve je ostvarivo. :)

1. Prenesi na papir sve dobre i loše stvari koje su ti se dogodile. U jednoj tabeli dobre, a u drugoj loše. Saberi ih. Nadam se da je više onih dobrih. Pri pomisli na njih ćeš se sigurno nasmešiti, a ove druge su te sigurno nečemu naučile. Možda su te učinile jačom, boljom i pametnijom! Ne zaboravi, sve se dešava sa razlogom!

2. Napravi svoj specijalnu svesku za 2017. godinu. To može da bude planer, ali ako nisi osoba koja voli da planira, to može da bude neka vrsta dnevnika. U nju upisuj kad god ti se dogodi nešto vredno pamćenja. Zapiši datum i opiši događaj. Kada je prelistaš krajem sledeće godine, videćeš koliko je divno prisećati se lepih stvari!

3. Sastavi listu stvari koje želiš da uradiš/isprobaš/ostvariš u 2017. Prethodne godine sam sastavila listu od 30 stvari koje želim da ostvarim. Krajem decembra ću videti šta je ostalo neostvareno i sastaviću novu listu. Meni se to jako dopada, jer me motiviše i pokreće. Lepo je videti štiklirane željice i planove koji su se ostvarili. 

4. Pokloni sebi nešto. Knjigu. Veliku čokoladu. Kutiju ukrasa za jelku. Ukrasnu svesku. Komad šminke. Šta god želiš. To ne mora da bude velika i skupa stvar. Znaš i sama da su sitnice često mnogo vrednije. Obraduj sebe.

5. Kupi poklone dragim ljudima. To takođe ne mora da bude ništa skupo. Čokolada zamotana u mašnu, knjiga, lepo pismo ili možda čestitka. Sigurno dobro poznajete članove porodice i najbliže prijatelje. Nemate pojma koliko će se obradovati kada vide da ste se potrudili. :)

6. Pokreni se i uradi nešto novo. Poseti neko zanimljivo mesto. Oprobaj se u nekom sportu. Klizaj. Sankaj se. Volontiraj. Napravi ukusne kolače. Pogledaj dobar film u bioskopu. Izađi iz svoje zone komfora. Decembar je savršen za to, jer ima tu posebnu čar koju nema nijedan drugi mesec.

7. Oprosti i zaboravi. Ako si prestala da se družiš sa nekim, dobro razmisli da li je to bila dobra odluka. Šta je dovelo do vaše svađe, da li možete da popravite odnos koji ste imale? Ako je to moguće - potrudi se. Ako nije, prosto je zaboravi i okreni novi list.

8. Okiti kuću. Neka sve svetli! Ukrasi i lampice ne mogu da pokvare raspoloženje. Naprotiv, automatski ga popravljaju. :)

9. Raščisti svoju sobu. Stani i dobro razmisli - šta si od svih tih silnih stvari zaista koristila? One koje su neupotrebljive i koje samo skupljaju prašinu baci, a one korisne ostavi. Imaćeš više prostora za neke nove i osećaćeš se bolje.

10. Učini nešto lepo za osobu koju ne poznaješ. Pomozi baki na ulici da ponese prtljag, pokloni nekome ružu, kupi obrok prosjaku, ustupi mesto u autobusu. Zahvaliće vam se. Više puta sam učinila nešto slično i čitav dan sam se osećala dobro!

Da li ste već isplanirali šta želite da uradite do kraja godine? :)

Ljubim vas i čujemo se uskoro! :*

Kada je Vojna akademija pre par godina počela da se prikazuje na TV-u, bila sam puna predrasuda. Dok su mama, tata i brat s nestrpljenjem iščekivali svaku nedelju i svaku novu epizodu, ja sam bila bila u fazonu: 'To je još jedna glupa i negativna serija u kojoj se ubija i puca'. Danima su me nagovarali da joj pružim šansu. Govorili su mi da je serija duhovita i zanimljiva i da je nemoguće da mi se ne svidi. I zaista, kada sam počela da je gledam, nisam mogla da prestanem. Posle prve, brzo je došla i druga sezona, a pre par dana je u bioskopima počeo da se prikazuje i treći deo filma, nakon koga će uslediti i treća sezone serije. Novosadska premijera je bila u Cineplexu, 10. novembra. Kartu sam kupila još krajem oktobra i s nestrpljem sam iščekivala da konačno pogledam film, da vidim šta se promenilo u životima mojih omiljenih junaka, kao i da ih vidim na crvenom tepihu. U nastavku pročitajte kakvi su moji utisci nakon odgledanog filma. :)

I dalje su tu svi junaci koje smo gledali u prethodnim sezonama. Odrasli su, imaju skoro 30 godina, rade pri vojsci i i dalje su tu jedni za druge. Iako svi imaju svoje obaveze i probleme i iako se ne viđaju toliko često, oni su i dalje najbolji prijatelji. Klisura je najbolji među najboljima. Pokupio je sva važna priznanja i postao veoma uspešan. Ipak, godine prolaze, a on i dalje u tišini pati za Šašom. Šaša je PR - preuzima pozive i organizuje učešća vojnih lica u emisijama, ali duboko pati jer već dve godine nije pilotirala. Vrlo je očigledno da je Klisura i dalje u njenim mislima. Ris je u Africi i vraća se za 6 meseci. Zimče pati, jer vreme prolazi, a ona stoji u mestu. Poslovno je ostvarena, ali duboko pati jer Ris nije kraj nje. Otac je savetuje da počne da živi, jer vreme leti. Stošić se ne menja. Sada on komanduje novim kadetima, ali je izvan akademije nepopravljivi ženskaroš. Ivana ga često izbacuje iz (vlastitog) stana, a on utočište pronalazi kod Roksi, koja mu postaje najbolja prijateljica. Roksi dobija premeštaj i odlazi u Niš, gde se susreće sa bivšim profesorom i neostvarenom ljubavi. Džale i Nadica su u srećnom braku. Ona sprema pravosudni ispit, dok je on vrlo cenjen u svom poslu.


Osim starih, u filmu se pojavljuju i neka nova lica. Jedna od njih je Maša, devojka koja je odrasla pod staklenim zvonom. Roditelji su je mazili i pazili i planovi koje su imali za nju nisu uključivali Vojnu akademiju. Želeli su da upiše ekonomiju ili da nastavi porodični biznis (poslastičarstvo), ali Maša, iako je punija i na prvi pogled nesposobna za to, želi da ode na akademiju i da ostvari nešto veliko. Još jedan novi lik je Ilija, momak koji je odrastao pored oca alkoholičara i majke koja je tog istog oca trpela. Bio je u problematičnom društvu, a sada je konačno shvatio da mora da mora da iskoristi svoj potencijal i da konačno preokrene svoj život. Tu je i Ceca, uvek pozitivna štreberka, koja je, pored drugih likova, u više navrata zasmejala čitavu bioskopsku salu. Tu su i Gruja i Bugi, dva prijatelja iz unutrašnjosti, ali i Anđa, tajanstvena devojka koja ne priča previše o sebi.

Iznenadila sam se (mogu reći neprijatno) krajem filma. Zaista je neosmišljen. Znam da su u filmu prikazani određeni segmenti iz prvih nekoliko (od ukupno 10) epizoda i znam da filmom nisu želeli da otkriju baš svaki detalj onoga što će biti u seriji, ali je sve vrlo nedorečeno. Na kraju se ništa nije desilo, sve je isto kao i na samom početku filma. Ako ništa, bar su nam zagolicali maštu i ostavili nas da s nestrpljenjem iščekujemo početak 2017. godine, kada će početi da se prikazuju nove epizode. :) Kao što sam gore već napomenula, premijeri su prisustvovali i glumci. Videla sam ih dok su prolazili crvenim tepihom, većinu sam i snimila, ali nisam imala strpljenja da ulazim unutra i da se guram kako bih se slikala sa njima. Valjda sam prevazišla tu maniju fotografisanja sa svim poznatim ličnostima, koju sam imala kao mlađa. :)


Ukoliko niste pogledali prve dve sezone Vojne akademije, morate to da uradite! Mogu da potvrdim da je to jedna od naših najboljih serija. Duhovita je, drži pažnju, pokazuje realne probleme mladih ljudi, pokazuje kako se njihov život menja, kako odrastaju, kako se zbližavaju i zaljubljuju... I sama sam imala predrasude prema njoj, a kada sam je zavolela, pogledala sam je više puta od početka do kraja i beskrajno sam se vezala za mnoge likove. Iskreno se nadam i četvrtoj sezoni, bilo bi divno, zar ne? :)

Da li ste vi gledali Vojnu akademiju?

Čujemo se uskoro! :*

Ukoliko ste aktivni na društvenim mrežama, verujem da vam nisu promakle fotografije sa novosadskog Fashion Week-a. U okviru istog, svakog jutra su organizovana predavanja na raznorazne teme. Jedno od njih bilo je i predavanje o tome kako napraviti uspešan blog i kako od istog stvoriti posao. Na tu temu su pričali Dunja Jovanić, Vladimir Gašić i Svetlana Prodanić. Svi oni su napravili uspešan posao od svog bloga, Instagrama ili YouTube kanala. Otišla sam da saslušam njihove priče i savete, a u nastavku vam prenosim svoje utiske...


Svi su krenuli od nule. Nisu imali sponzore ni saradnje, fotografisali su se u odeći koju su imali, molili su braću/sestre/drugove/drugarice da ih fotografišu, ulagali su, trudili su se, napredovali su i danas žive od svog hobija. Bile su potrebne godine da konačno dođu do svog cilja (blog kao jedini posao), ali sada su uspeli u tome.

Nisu se zadovoljavali kompenzacijom. Kako kažu, od starta su pitali kompanije koje im nude samo kompenzaciju, da li od toga mogu da plate struju, telefon ili internet? Počeli su da traže male sume novca u zamenu za promociju proizvoda na svom blogu, jer su na taj način kompanije i sajtovi shvatili da sa njima mogu ili da rade ozbiljno, ili da uopšte ne rade. Kako kažu, važno je otvoreno reći koliko novca očekujete, a čak i ako u prvom momentu ne pristanu na ponudu, kad - tad će se vratiti jer će shvatiti da ne trebaju oni vama, nego vi njima.

Aktivni su na svim društvenim mrežama. Kako Dunja kaže: 'U prvi mah sam odbila da koristim Instagram story, a kada sam shvatila da mi to može doneti dobro i da može pozitivno uticati na moj posao, počela sam da ga koristim'. Tvrde da je važno biti aktivan na Instagramu, blogu, po mogućnosti na YouTubu, na Fejsu, Snapu itd.


Veći broj pratilaca ne znači automatski veći broj saradnji. Vlada kaže da je imao manje od 1.000 pratilaca na Instagramu kada ga je Adidas kontaktirao u želji da sarađuju. Dakle - važno je učiniti Instagram lepim na prvi pogled. Iako je po mnogima pravljenje feeda prava glupost, dobar feed i kvalitetne fotografije mogu mnogo da vam donesu!

Važno je ulagati i unapređivati sadržaj na blogu. Kako Dunja kaže, u početku je molila druge da je fotografišu i često je sa tih fotografisanja dolazila nezadovoljna. Sada se srami svojih prvih outfit postova, ali u odnosu na njih može da vidi koliko je njen sadržaj danas kvalitetniji. Sada plaća fotografa, ali se fotografiše kraće, a fotografije su nemerljivo kvalitetnije. Ima profesionalnu opremu za snimanje i konstantno napreduje na svakoj društvenoj mreži.

Važno je posećivati sve događaje koji će vas spojiti sa ljudima koji su u istom svetu. Iako na prvi pogled ne deluje tako, Dunja kaže da je vrlo stidljiva. Prve pozive na konferencije, druženja, sastanke sa drugim blogerima, promocije i ostale događaje je odbijala. Kasnije je shvatila koliko je važno pojavljivati se na njima. Upoznavanje ljudi iz istog sveta, fotografije na društvenim mrežama sa njima i slično, zaista znače!

Ne spuštajte se toliko nisko da reklamirate sve što vam ponude. Dunja kaže da je više puta dobila ponudu da reklamira donji veš, ali je, naravno, odbila da to uradi, jer prosto ne zna na koji način bi to približila čitaocima/gledaocima, niti je to u njenom fazonu.


Sve ovo su osnovni saveti koje sam 'pokupila' od Dunje, Vlade i Svetlane, a koje sam poželela da podelim sa vama. Što se tiče predavanja, vrlo sam zadovoljna time kako je ono izgledalo. Bilo nas je 30-ak, mogli smo bez problema da ih saslušamo i da im postavljamo pitanja, a oni su vrlo rado odgovarali na sve. Drago mi je što sam otišla, što sam videla i naučila nešto novo. Bilo je to jedno lepo iskustvo. :) Hvala mojoj divnoj drugarici Sofiji koja mi je pravila društvo! :* Iako nije u ovom svetu, i njoj je drago što je videla nešto novo. Kako kaže, ako do sada nije znala šta hoće, sada bar zna šta neće! :D

Ljubim vas i čujemo se uskoro! :*