Upravo sedim na terasi, uživam u pogledu na brda Šumadije, pijuckam hladan sok i likujem zbog toga što sam konačno uspela da 'nahvatam' internet kako bih vam izbacila post. Kao što već znate, ja sam na selu. Danas je sedmi dan, a neplanirano ostajemo dvadeset. Ovde je prelepo. Priroda, svež vazduh, uživanje... Drugaricina baka sjajno kuva, svugde nas vode, obišli smo već par interesantnih mesta, pa ćete u narednom periodu, dok god sam ovde, uglavnom čitati takve postove. Prethodnih dana smo mahom posećivali manastire, a juče smo bili u Vrnjačkoj banji. Poslednji put sam je posetila još u šestom razredu, kada smo tamo boravili na ekskurziji, a primećujem da se od tada dosta promenila. Nekako je veća, izgrađenija i ima mnogo više ljudi, posebno zato što je vreme ovako lepo.

Šetali smo parkom, jeli sladoled, slikali se na Mostu ljubavi, posetili smo Luna park i pili neki neobičan hladan sok, jarko zelene boje sa ukusom kivija i ananasa. Vrnjačka banja je puna turista i starijih ljudi koji su tu radi lečenja i oporavka. 

U Prvom svetskom ratu, zavoleli su se srpski oficir Relja i učiteljica Nada. Bila je to velika ljubav, o kojoj su svi pričali. Došao je rat i Relja je otišao u Grčku na ratište. Tamo se zaljubio u Grkinju i raskinuo veridbu sa Nadom. Zbog prevelike tuge, Nada je brzo umrla. Devojke potrešene Nadinom sudbinom, u želji da sačuvaju svoju ljubav, na katance ispisuju svoja i imena svojih izabranika i vezuju za ogradu mosta koja je, prema legendi, bilo sastajalište Nade i Relje. Ključ bacaju u reku. Desanka Maksimović je, inspirisana ovom pričom, napisala pesmu 'Molitva za ljubav'.

Na sve strane su tezge, gde se mahom prodaju suveniri (magneti, privesci, šolje, mali drveni mostići sa katancima itd.) Cene su pristojne, a i kakve god da su, lepo je kupiti bar jednu malu sitnicu koju ćeš sačuvati kao uspomenu na period proveden tamo.

Usput smo sreli maskotu ježa, promotera, pa nam je ljubazno ispozirao. :)

Sve koji su se u tom momentu našli kraj jednog drveta, iznenadila je mala veverica koja se na kratko spustila, pa ponovo popela, a koju sam uspela da uhvatim fotoaparatom. :)

Vrnjački vozić je jedna od zanimljivosti Vrnjačke banje. On saobraća svakog dana od 10 ujutru, do 21 h uveče, sa polascima na svakih pola sata. Vožnja košta 100 dinara, a on je otvoren tokom toplih meseci, kako bi posetioci uživali u bojama, mirisima i povetarcu koji se spušta sa padina Goča.


Centralni vrnjački park je jedan od najuređenijih parkova Srbije. Svi koji su ikada posetili Vrnjačku banju, posetili su i park. Centar banje je pun cveća, uskih staza, jezeraca i skulptura vajara koje su podignute u čast svih ličnosti koje su na pozitivan način uticali na rast Vrnjačke banje.

Mi smo se slikali i ispred maskote i zaštitnog znaka Vrnjačke banje, a to je vrabac Gočko. On je obučen u narodnu nošnju centralne Srbije - opanke i šajkaču. Bio je banjska maskota Igara bez granica, koje su održane u Vrnjačkoj banji 1990. godine. Statua je visoka preko 2 m i nalazi se u samom centru banje. U nastavku pogledajte još neke fotografije. :)

Ako se ikada zaputite u ovom pravcu, posetite Vrnjačku banju, posebno tokom letnjih meseci, kada je sve vrlo živo, zeleno i lepo. Tokom dva sata šetnje, ja sam se potpuno opustila i odmorila u celom tom čarobnom ambijentu! :)

Drugari, ja sutra putujem. Idem na oko dve nedelje u jedno selo u okolini Kraljeva. Često ću biti konkretno u Kraljevu, ići ću i u Vrnjačku banju, ali prvenstveno idem na selo sa drugaricom, kod njene bake. Potreban nam je svež vazduh, odmor, mir... Poneću laptop i fotoaparat, ali nisam sigurna da ću tamo igde moći da nahvatam Wi Fi. Ako ga bude, onda ćete sigurno uživati u postovima koje ćemo vam pripremati, a ako ga ne bude, znajte da mislim na vas i čim dođem, nastaviću sa ustaljenim ritmom ubacivanja postova. :) Mislim da će mi biti strašno čudno ako 10-ak dana ne budem blogovala, ali ovo je samo sada, preživeću. :D

Odmah nakon ponoći je nasumično izvučen pobednik mog darivanja.

Na slikama ćete videti da je to zaista pošteno, nije mi u cilju da to bude neko poseban, jer ste mi svi jednaki i hvala vam mnogo na učešću! Biće još darivanja, sledeće već početkom avgusta, za prvu godišnjicu postojanja mog bloga! :)

Pobednica je Anastasija Anne!

 Anastasija, čestitam ti od srca! Javiću ti se na mejl, kako bi mi dala svoju adresu, a pošto ja idem na put, ostaviću paketić tati, kako bi ga on poslao već sutra ili prekosutra! 

Čujemo se dragi moji, nadam se što pre!

Svoja prva umeća i svoje prve talente otkrivamo u ranom periodu svog života. Neko je dobar u pevanju, neko u određenom sportu ili u glumi, neko divno svira klavir, violinu ili neki drugi instrument. Ne sumnjam da smo svi mi dobri u nečemu i da nas svi naši uspesi izdvajaju i čine upravo onakvima kakvi jesmo - posebnima. Daleko od toga da sam najbolja u tome, ugledam se na mnoge koje smatram uzorima po tom pitanju, ali oduvek sam bila dobra u recitovanju, pisanju i generalno svemu što ima veze sa maternjim jezikom. Nikada nisam volela da se dičim svojim uspesima, jer oni zapravo i nisu toliko veliki i značajni, ali meni lično mnogo znače i uvek me ohrabre i podstaknu da, bez obzira na sve, idem napred.

Moja prva knjiga. :)

Crvena knjiga, tvrdih korica, koja je nastala iz pera našeg pesnika Toda Nikoletića, podseća me na period kada sam po prvi put bila istinski ponosna na sebe! Bila sam šestogodišnjakinja u kojoj je vaspitačica prepoznala talenat za govorenje stihova. Odabrala je jednu šaljivu pesmicu, zamolila mamu da mi pomogne oko priprema, a ja sam uživala u tome što radim. Iako na mesnoj smotri recitatora deca iz vrtića dolaze samo kao gosti, tačnije nemaju mogućnost da prođu dalje, članovi žiriji bili su oduševljeni mnome i zamolili su moju mamu da me dovede da gostujem i na opštinskom takmičenju. Tada je za mene najveći uspeh bio gromoglasan aplauz, to što sam dobila dve slikovnice i diplomu, to što mi je lično Tode poklonio knjigu, kao i to što nijednom nisam zastala i zaboravila tekst! :)

Moja prva naučena pesmica!

Od prvog do osmog razreda osnovne škole, svake godine bih posvećeno vežbala, učila pesmice, trudila se da ih dočaram na pravi način, dobijala diplome i knjige i mnogi su me prepoznavali upravo po tome. Sećam se, bila sam peti razred... Trebalo je da odmah iz škole idem na takmičenje, misleći da ono počinje u 19h. Ipak, počelo je sat vremena ranije i mama je, uspaničena, došla po mene u školu, pomogla mi da se presvučem i odvela me na mesto na kome se takmičenje dešavalo. Iako sam zakasnila i bila ranije prozvana, dozvolili su mi da nastupim kada su svi ostali završili. Na kraju sam osvojila prvo mesto i bila sam najsrećnija osoba na svetu!

Od šestog razreda, moja draga razredna (nastavnica srpskog), odlučila je da oformi novinarsku sekciju. S obzirom na to da sam od malih nogu konstantno govorila kako želim da budem novinarka i ništa drugo, osećala sam se vrlo formalno sa karticom zakačenom za majicu i sa fotoaparatom u rukama prilikom školskih dešavanja. Pisala sam članke za sajt škole, što mi je predstavljalo ogromno zadovoljstvo!

Kada se osvrnem za sobom, osnovna škola je zapravo bila jedan od najlepših perioda u mom životu. Najpre ću je pamtiti po tome što mi je donela mogućnost da otkrijem u čemu sam najbolja, šta je to što mi dobro ide i čega treba da se držim u budućnosti.

Sada nemam tu želju da studiram novinarstvo, ali ne bi mi smetalo da se bavim njime. Pisanje je i dalje moja velika ljubav, ali uvek kažem - ko zna u kom će me smeru odvesti različite životne okolnosti. Ja ću raditi na sebi, trudiću se da s godinama napredujem, a pošto sam sigurna da se sve u životu dešava sa razlogom, verujem da je život pripremio nešto lepo i za mene.

Svi smo mi po nečemu posebni i važno je da radimo na svojim talentima, kako bi oni s godinama samo dobijali svoj pravi oblik! 
Šta smatrate svojim najvećim talentom? To bih stvarno volela da pročitam. :)

Već i vrapci na grani znaju da su knjige moja velika ljubav. One me opuštaju u pauzama između učenja, na časovima na kojima ne radimo ništa vredno pažnje i ispunjavaju slobodno vreme koje imam tokom raspusta. U poslednjih nekoliko dana sam pročitala dve, koje su me oborile sa nogu, pa sam želela da vam ih preporučim. Ukoliko ne možete da ih kupite ili ukoliko ih nema u biblioteci, obratite se devojci sa Fejsbuk stranice PDF Biblioteka. Tokom raspusta će sigurno biti više sličnih postova, jer i ja obožavam da čitam postove ovog tipa. :)


Prva knjiga o kojoj vam pišem jeste 'Lepe stvari' od Danijele Stil. Ja sam opsednuta njenim knjigama. Romantične su, često dirljive i drže pažnju. Svaku pročitam u dahu. Ipak, retko koja knjiga me rasplače, što se ovoga puta desilo. Neću vam previše otkrivati, bar ne šta se dešava na samom kraju, ali moram da vas upoznam sa njom. Radi se o čoveku koji je imao dve veze vredne pažnje, a iz obe je izašao povređen. Važan je i priznat poslovni čovek i zbog posla ga iz Njujorka premeštaju u drugi, manji grad. U početku je nezadovoljan što je otišao iz Njujorka, ali vrlo brzo mu u radnju uleće devojčica koja se izgubila i preko nje, on upozna njenu mamu. To je jedna fina i pristojna žena, sličnih godina. Kratko je bila u braku, ostala je povređena, a devojčicin otac je često po zatvorima i  po pričama njene majke, on je mrtav. Vremenom, oni se zaljubljuju, vere, venčavaju i imaju život iz bajke. Nedugo zatim, ona ostaje trudna i rađa dečaka Aleksandra. Mesecima nakon porođaja se oseća slabo i umorno, zbog čega odlazi kod lekara i oni joj konstatuju ono najgore... Tu započinje prava borba hemoterapijama. Posle par meseci, ona umire... Ne možete da verujete koliko je taj deo knjige u kojoj je ona bolesna tužan. Nisam mogla da se suzdržim, suze su same tekle. Dalje vam neću otkrivati, ali slobodno mogu da kažem da je knjiga vrlo poučna. Život ide dalje, čak i onda kada izgubimo osobu koju smo najviše voleli. Ja se uvek držim one poznate izreke 'Ko zna zašto je to dobro'. :)

Ovu knjigu mi je poslala devojka sa Fejsbuk stranice PDF Biblioteka, sa prevodom na hrvatski jezik, jer ne postoji izdanje na srpskom.

Druga knjiga zove se 'Igra sudbine', a napisala ju je Elisabeth Naughton. Radnja je poprilično zamršena. Radi se o ljubavnoj knjizi, ali je puna misterije. Postoje dve čoveka, žive u različitim gradovima i imaju konkurentske firme za proizvodnju lekova. Prvi čovek ima ženu koja boluje od raka i iz tog razloga želi da lek koji joj daje za izlečenje bude priznat. S druge strane, imamo čoveka koji ima ženu koju obožava, kao i ćerku Juliju. On ne odobrava taj lek, jer izaziva nuspojave, pre svega potpuni gubitak pamćenja kod pacijenata. Spletom okolnosti, taj prvi čovek otima ženu ovog drugog, godinama je drži u komi i na njoj isprobava taj lek, dok njena porodica misli da je ona poginula u avionskoj nesreći. Kada se probudi iz kome, ona ima potpunu amneziju, zbog čega je on ubeđuje da je njen muž. Dok je bila u komi, rodila je dečaka i on je ubeđuje da je to njihov sin. Spletom okolnosti, on pogine u saobraćajnoj nesreći, ona ulazi u njegovu radnu sobu, pronalazi kutiju u kojoj se nalazi slika sa njenom ćerkom i odlazi u grad u kome je prethodno živela da otkrije ko je ona zaista. Tu ponovo viđa svog muža, koji je obožava, ali ga ona ne prepoznaje. Kroz dalju radnju oni zajedno otkrivaju šta se tog dana kada je nestala tačno desilo, gde je boravila kada je bila u komi itd. Dalje vam neću otkrivati, ali u suštini je kraj jako lep i knjigu stvarno vredi pročitati. :)

Da li mi neku knjigu posebno preporučujete? :)

Kad god moja drugarica i ja zajedno krenemo u šoping, baš tada veje sneg, duva vetar ili pada kiša, baš kao i ovoga puta. No, to nas nije sprečilo da kupimo ono po šta smo pošle. Ona po štiklice, a ja, kao i obično, po stvarčice iz DM-a. Samo jednu stvar sam kupila u Lilly-ju, napomenuću kada dođem do nje. Još uvek ne mogu da iznesem svoje objektivne utiske, ali čim istestiram proizvode, napisaću vam što o njima mislim, da li vam ih preporučujem ili ne.

Ovo je Biotenov tonik za normalnu i mešovitu kožu. Ja tokom zime imam izrazito suvu kožu, dok je ona tokom proleća i leta normalna. Uzela sam ga upravo iz tog razloga. Sem toga, koristim isti ovakav gel za umivanje i savršeno mi odgovara, prelepo miriše, pa verujem da će i ovaj lepo obavljati svoj posao. 

Kad god odem u DM, uvek volim da uzmem neki gel za tuširanje ili body lotion iz limitirane kolekcije. Imaju preslatka pakovanja i divno mirišu. I sa ovim je isti slučaj. Ima miris kokosa i ananasa, pa sami procenite. :) Pravi letnji miris. 

Essence lak je u nijansi 25 prince charming. Essence lakovi su generalno odlični, imaju širu četkicu, a ova boja je predivna. Još uvek ga nisam mazala na nokte, ali ovih dana hoću. :)

Ovu Essence paleticu već neko vreme merkam i sada sam morala da je kupim. Ona je u nijansi 01 nude. Boje su prelepe, a već večeras i u subotu idem na rođendan, pa ću ih isprobati za obe prilike. :)

Možete da zamislite reakciju moje mame kada je u kesi videla još jedan balzam za usne. :D Imam ih mnogo, u svakom kutku kuće, ali kad god čujem preporuku za neki, potrčim da ga kupim. Ovaj savršeno miriše, na karamelu, i nakon što ga je Tijana jednom prilikom recenzirala, rekla sam sebi da ću morati da ga kupim.

Pored gela i tonika za lice, morala sam da probam i Bioten vlažne maramice. Divno mirišu, kao i prva dva proizvoda koja sam probala. Vina kaže da su savršene, pa i ja odlučih da ih isprobam. :)

Uzela sam i ovu Essence olovku za usne, ali stvarno ne znam koji broj je u pitanju, jer je preko njega prelepljena nalepnica koju ne mogu u potpunosti da skinem i vidim šta piše. Boja je lepa, a olovka je vrlo kremasta. :)

Uzela sam ovu turpiju sa nadom da će biti malo oštrija od one koju trenutno koristim, pa ćemo videti kako će se pokazati. :)


Ovaj sprej je kupljen u Lilly-ju. Dvofazni je i kako piše na bočici, obnavlja i jači vlasi, deluje protiv ućebavanja kose, štiti krajeve kose od ispucavanja i dobar je za zaštitu od toplote (što mi je najpotrebnije!).

To bi bilo to što se tiče ovog haul posta, a nadam se da će uskoro ići i post sa utiscima.
Da li ste probali nešto od ovoga? :)

Kao što sam vam prethodno već napisala, moja drugarica je sredinom maja putovala u Italiju. Bila je raspoložena da sa mnom izdvoji određen broj fotografija i da mi ukratko objasni šta su sve imali prilike da vide, a ja sam želela da to podelim sa vama. Italija je predivna zemlja, puna znamenitosti i spektakularnih mesta. Ona je zemlja mode, izvrsne hrane i divnih predela.
Put je otpočeo 14. maja, a posle sedamnaestočasovnog putovanja, pred očima svih putnika našla se nadaleko poznata Piza!

Piza je grad u Toskani. Krivi toranj je zvonik katedrale smešten u delu Pize koji se zove Kampo de Mirakoli. Zvonik je trebalo da bude vertikalan, ali je počeo da se krivi neposredno posle početka izgradnje tornja 1173. godine. Do 1990. godine se toranj toliko nakrivio, da je morao da bude zatvoren za posetioce. Pokrenuti su sanacioni radovi. Inžinjeri su uspeli da smanje nagib i on je ponovo otvoren za posetioce 2001. godine. Obilazak je trajao oko 5 sati. Padala je kiša, pa su iz tog razloga propustili odlazak do centra grada i usredsredili se na toranj. 

Uveče su otišli u Rim i smestili se u hotel, koji je bio udaljen 4 km od užeg centra grada.

Drugi dan je bio predviđen za razgledanje Rima.


Koloseum je amfiteatar u Rimu. U Koloseumu su održavane gladijatorske borbe. Održavale su se i borbe sa životinjama. Koloseum je proglašen za jedno od novih sedam svetskih čuda.








Tu su i neke poznate prodavnice; Valentino, Chanel, Dolce & Gabana itd.





 Tivoli je grad u središnjoj Italiji. U njemu se nalazi više stotina fontana, što ga čini jedinstvenim kompleksom. Najlepše fontane su one koje su izgrađene u baroknom stilu i imitiraju zvukove kao što su cvrkut ptica ili orgulje.





Ovo što možete da vidite na sledećoj slici su iskopine jednog drevnog grada pored Koloseuma.


Građevina sa slike ispod je Crkva Svetog Petra. To je glavna zgrada Vatikana koja se nalazi na desnoj obali reke Tibar. Najvažnije je religiozno zdanje katolicizma, kako po veličini, tako i po značaju.

Treći dan je bio rezervisan za posetu Napulju. On se nalazi u južnom delu Italije, na obali Tirenskog mora. To je grad poznat po mafiji i u njemu su jake mere obezbeđenja, prvenstveno zbog velikog broja turista. U Napulju postoje i siromašne četvrti, ali postoje i vrlo luksuzne vile i hoteli.

Četvrtog dana posećen je Vatikan. Vatikan je najmanja nezavisna država na svetu, i po površini, i po broju stanovnika. U Vatikanu živi nešto više od 800 ljudi, od kojih su preko 450 vatinski državljani, dok ostali imaju dozvolu za boravak. Ovo polovine građana Vatikana ne živi tamo, već zbog svog zanimanja žive u različitim zemljama sveta.
Posećena je i Sikstinska kapela, jedna od najvećih atrakcija Vatikana, koja je delo Mikelanđela i od neprocenjive je vrednosti. U njoj fotografisanje nije dozvoljeno.




Fontana Di Trevi je najpoznatija fontana u Rimu. Postoji priča koja kaže da ako posetilac ubaci kovanicu u fontanu, vratiće se u Rim. U toku posete, ona je bila u restauraciji.


Vila Deste se nalazi u Tivoliju. Opasana je zidinama, ima prelepe vrtove iscpresecane stazama koji vode ka fontanama, od kojih svaka priča svoju priču.


Španske stepenice povezuju rimski trg Piazza di Spagna i crkvu Trinita dei Monti. Zbog jedinstvenog dizajna, ove stepenice postale su inspiracija mnogih pesnika, slikara, umetnika. One su danas popularno mesto okupljanja lokalnog rimskog stanovništva.

Španska ambasada Španske stepenice

Olimpijski kompleks u Rimu

Za kraj, pogledajte još par fotografija. :)


Iako je Italija poznata po picama, pastama i sladoledima, moja drugarica kaže kako se njoj hrana tamo uopše ne dopada. Verovatno smo svi mi navikli na drugačije sastojke u određenim jelima i pretpostavljam da je to razlog. :)







Nakon preko 1.200 pregledanih slika i samo jednog malog delića koje sam izdvojila, mogu slobodno da kažem da sam još oduševljenija Italijom! Znala sam da je to jedna predivna zemlja i uvek sam potajno želela da je posetim, a sada imam još čvršću želju da to i ostvarim. Verujte mi, ovo je post za koji sam izdvojila najviše vremena. Prvo sam hvatala beleške, posle izdvajala slike, potom ih  uređivala itd. Ipak, drago mi je što je ovaj post sada tu. Jedno veliko hvala mojoj divnoj drugarici Jeleni koja je impresije sa putovanja podelila sa svima nama!